Kupovina nove Zastave 101 70tih je bila avantura za sebe. Ima puno zanimljivih priča, a Roman Kapš je, uz fotografiju svog auta, slikovito zapisao svoje sećanje kako je kupio Zastavu 101 Mediteran u prvim danima prodaje novog modela, 1979. godine.

U Jugoslaviji si na novi auto mogao čekati godinama, ako bi te uopšte upisali na listu čekanja. To je bio ogroman problem jer je korupcija u autokućama prilično cvetala. Zato smo se snalazili na druge načine. Recimo, kad kreneš na hrvatsko primorje, usput staneš u svaku prodavnicu automobila i pitaš da li upisuju nove kupce. Ako upisuju, ti naručiš. U jednoj turi naručiš više „stojadina“, više Lada... :) A onda čekaš poziv.

I dobijem ja jednog dana poziv iz Karlovca da me čeka nov „Stojadin“. Nisu znali da mi kažu koja – da li Luxe ili Super. Ja sam, naime, imao para samo za Luxe verziju. Ništa, pare u džep, pa rano ujutru na autobus za Karlovac, znatno pre otvaranja prodavnice. Tamo su dvojica već čekala u redu. I oni su imali para samo za 101 Luxe. Do otvaranja smo stigli svi koji smo bili pozvani. Više od 60 ljudi je stajalo u redu i krotko čekalo.

Konačno se otvaraju vrata i prodavac odsečno kaže da uđu prva trojica. Jupiiii! Prvi prilazi pultu i prodavac ga pita: „Super ili Mediteran?“ WTF is Mediteran? Šta je sad pa to? Niko ga nikada nije video, niti je ranije bio najavljen. A od Luxe verzije ni traga! I ovaj jadnik zbunjen pita: „Pa što ti je to Mediteran, pa kolko košta...“ A prodavac zaurla: „Ajde mrš iz trgovine, stani na kraj reda i razmišljaj!“ I tip pokunjeno ode na kraj kolone od šezdeset ljudi. Drugi isto... mrš na kraj kolone...

Evo, onda sam ja na redu. Šta tu ima da se razmišlja. Za Super nemam para, a za Mediteran ćemo videti. I ispalim kao iz topa: „Mediteran!“. Kaže mi cenu... huh, bilo je „na knap“, bukvalno sam istresao sve iz džepova. Pokaže mi vrata koja vode u dvorište s automobilima i kaže da izaberem boju i vratim se da platim. Tada sam prvi put uživo video 101 Mediteran. Kul, izgledala je nekako sportski jer je imala samo dvoja vrata. I konačno živopisne boje! Lutam ja parkingom, biram koja nije ogrebana, kojoj ništa ne fali, kojoj se vrata i prozori normalno zatvaraju...

Ta „Mediteranka“ je kasnije bila deo mnogih avantura :) kojih se i danas rado sećam. I kad vidim kako se moderni automobili kvare i koliko koštaju popravke – „Stojadin“ se jeste kvario češće, ali to nije koštalo ni delić cene današnjih servisa. Zapravo, većinu kvarova sam mogao da popravim sam. Evo, na slici je moja tadašnja Mediteranka. Otprilike dva meseca je bila jedina u Novom Mestu. I da, tada su se čak prodavali automobili u boji :)

Pripremio: Novica Marković - istoričar Zastave 101

Fotografija: Roman Kapš