Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Početkom pedesetih godina prošlog veka, Italija se i dalje borila sa odjecima rata i ogromnim političkim i socijalnim problemima, nastalim kao posledice godina razaranja i diktature.
U takvim društvenim uslovima, niko nije očekivao da sa Apeninskog poluostrva dodju automobili od kojih zastaje dah i koji opčinjavaju, kako svojim tehničkim rešenjima tako i čistom lepotom pojave. Baš takav automobil je i čuvena Lancia Aurelia, koja predstavlja još jedno remek delo na točkovima bez obzira iz kog ugla se posmatra. Kada je 1950. godine ugledala svetlost dana i lice javnosti, uspela je da na najbolji način pokaže da je famozni latinski duh itekako živ i da ga ništa ne može uništiti. Priča o ovom automobilskom biseru počinje još početkom četrdesetih godina kada Francesco De Virgilio, inženjer Lancie i specijalista za V6 motore dobio naredjenje da započne razvoj novog agregata. Iako je prvi prototip V6 motora bio ubrzo gotov, veliki problemi sa vibracijama i balansiranjem su zabrinjavali konstruktore.
Rešenje je pronadjeno u povećanju ugla izmedju cilindara sa početnih 39 na 45 stepeni. Ipak, iako je motor postojao, automobil u kom bi on trebao da se nadje još nije. Tek par godina posle završetka rata, tačnije 1947. godine, Lancia se vraća zaboravljenom V6 projektu. Ovog puta, na čelu tima se nalazi “genije”, Vittorio Jano, fantastični inženjer koji je kasnije stekao slavu u Ferrariju i koji posle dugog ispitivanja prihvata ugao od 60 stepeni kao definitivno rešenje. Verzija agregata koju je razvio Jano je bila ekstremno napredna za ono vreme. Naime, kompletan blok i glave motora su bile od aluminujuma dok su klipovi bili od čelika. Imajući u vidu načine i tehnologiju proizvoidnje, produkcija ovog agregata je bila veoma teška i zahtevna. Prvi prototipi novog modela nazvanog Aurelia odlaze na testiranja još iste godine, ali će prvi produkcijski primerci biti predstavljeni tek tri godine kasnije.
U medjuvremenu, radi se na ostalim aspektima automobila. Želja za tehničkom perfekcijom i unikatnošću, nije napuštala konstruktore ni prilikom stvaranja platforme Aurelie pa je tako ovaj model posedovao nezavisno ogibljenje na obe osovine (nazad, odlično, De Dion rešenje) dok su menjač i diferencijal delili isto kućište na zadnoj osovini, što je izuzetno doprinelo balansu vozila i rasporedu težina. U upravi kompanije je odlučeno da novi model bude kupe, ali specifičnih karakteristika, odnosno da svojim putnicima nudi dosta prostora kako u kabini tako i u prtljažniku, da bude lak za vožnju i brz. Verovatno je malo ko mogao da veruje, da će ova odluka ljudi iz Lancie stvoriti novu klasu automobila nazvanu Gran Tourismo, čija je Aurelia prvi i pravi predstavnik.
Doduše, automobila ovih kvaliteta je bilo i pre, ali je Aurelia prva uspela da ih spoji sve na jednom mestu, ravnomerno rasporedjene i da ih prekrije karoserijom koja je postala klasična čim je stvorena. Te linije koje su kasnije postale večne, su delo čuvenog Batiste Farnie, zvanog Pininfarina, mada će jedan broj Aurelia imati i oplatu drugih dizajnerskih kuća. Pored toga što je bila prvi GT automobil, Aurelia je bila i prvi model koji je za pogon imao V6 motor. Kao što je već rečeno, godine 1950. nova Lancia je i oficijelno predstavljena. Fabrika je u momentu bila zatrpana narudžbinama i uprkos izuzetno visokoj ceni. Kategorija kupaca ovog modela je bila jasno određena, bogati evropski industrijalci, situirani plejboji, preostala aristorkratija i trkački vozači.
Prvi modeli su poznati kao serija 1 (oznake B10) koja je imala V6 motor od 1.8 litrara i 56 ks. Već sledeće godine, predstavlja se serija 2 (oznaka B21 ) koja je imala agregat od 2 litre i 70 ks, dok je 1952. predstavljen i sedan (sa četvoro vrata) koji je razvijao 90 ks, ali je ovaj model za ljubitelje Aurelie neinteresantan, jer nije kupe, nije ekskluzivan i brz, i njegova produkcija je veća. Prilikom bavljena ovim modelom, ogroman problem pravi činjenica da je Aurelia proizvodjena čak u 15 verzija i u 6 serija. Određeni modeli su pravljeni kao kupei, kabrioleti, spayderi ili sedani. Pored toga, stvari se dodatno otežavaju kada se zna da su kupci mogli da od fabrike nabave samo šasiju sa motorom, a karoseriju, od dizajnerske kuće po izboru. Kupea je bilo svih serija (i motora) i osnovni oblik im je skoro identican, dok se razlike izmedju serija i godišta vide po detaljima.
Naravno, karoserijske verzije su sve specificne i unikatne. Medjutim, u moru raznih verzija, serija i karoserija, najpoznatija, najbolja i najslavnija Aurelia je B24 koja se pravila samo kao kabriolet sa prelepom Pininfarininom karoserijom. Reč je o modelu koji je predstavljen 1954. godine i koji je bio sam vrh razvoja ovog automobila. Iako su primerci serije 1, možda bili malo slabi, za B24 se to ne može reći. Famozni V6 je porastao na 2.5 litara i razvijao je 110 ili 118 ks (u zavisnosti od verzije). Tehničku sliku upotpunjavao je i Weber 40 karburator i disk kočnice na prednjim točkovima. Ova evolucija se smatra najlepšom i najboljom Aureliom, koja je osim toga bila i najbrža (200 km/h i osam sekundi do 100 km/h). Zahvaljujući ne velikoj, ali konstantnoj popularnosti kod publike, ostala je u produkciji sve do leta 1958. godine, kada su se i sve Aurelie preselile u istoriju.
Tokom osam godina proizvodnje tačno 5,411 kupea slavnog imena je izašlo iz fabričkih hala, od tog broja samo 761 primerak serije B24 kabriolet (postojala je Spyder verzija - malo vetrobransko staklo i Cabrio sa normalnom sofersajbnom). Interesantno je da su u našoj zemlji postojala dva primerka Aurelie kupe, iako je ovaj model u svoje bio veoma skup i ekskluzivan i kao takav nije se baš uklapao u socijalističku i samoupravnu stvarnost tadašnje Jugoslavije. Posebno i slavno poglavlje priče o ovom modelu su njegovi sportski uspesi. Naime, odmah po predstavljanju, Aurelia se dokazala na stazi i to na domaćem terenu, u čuvenoj trci Mille Miglia 1951. godine. Imajući u vidu tehnički “layout” ovog modela, jasno je zbog čega su njegovi vozači bili najlešče vidjani na pobedničkim podijumima, širom sveta, tokom pedesetih godina. Pored ove pobede, čuveni su trijumfi na sicilijanskoj trci Targa Florio (1951), u Monci (1955) kao i u klasi na Le Mansu (1951), što je bio najbolji odgovor kritičarima koji su tvrdili da je revolucionarni V6 nepouzdan i neproveren.
Danas su sve Aurelie čuvani klasici i vredni eksponati istorije automobilizma. Na ceni je najviše izuzetna B24 serija dok i svi kupei imaju specifičnu vrednost. Pored puke materijalne vrednosti, ovaj automobil je važan i kao deo italijanskog oporavka koji je naciji ulio samopouzdanje i veru u svoju industiju. Zahvaljujući ovom modelu i interesu koji je automobilski svet pokazao, Italija je nastavila da stvara “dijamante” na četiri točka i tako kreira modu i menja lice industrije sve do kraja dvadesetog veka. Aurelia B24 je u svoje vreme bio veoma sik auto a posebnu popularnost je stekao kad se pojavila u cuvenom filmu "Et dieu...Créa la Femme" (I Bog stvori zenu), sa Bridzit Bardo.
Autor: 426 Hemi
Slike: Lancia