Predstavljen 2011. godine, FF se smatra prvim Ferrarijevim modelom sa pogonom na sva četiri točka. Međutim, četvrt veka ranije, u Maranelu je rođen 408 Integrale, eksperimentalni model koji nikada nije stigao do serijske proizvodnje.
Sam automobil je dizajniran kako bi prikazao mogućnosti kompanije da se na tržištu uhvati u koštac sa Porscheom i Lotusom. Napravljena su svega dva prototipa - crveni, sa monokok šasijom napravljenom od nerđajućeg čelika, kao i žutog, u izradi čije aluminijumske strukture su primenjene iste tehnike kao i Lotus Elise modelu.
Na prednjem delu zadnje osovine postavljen je 4,0-litarski osmocilindarski motor, koji je predstavljao modifikaciju agregata sa modela 328, a koji je 408 Integraleu doneo 300 KS. Obrtni moment je preko izvanredno zamišljenog hidrauličkog sistema raspoređivan na sva četiri točka, ali detalja o njemu gotovo i da nema. Treba naglasiti da je motor pomeren u desnu stranu kako bi se napravilo mesta za složeni sistem prenosa.
408 Integrale je izazvao veliku pažnju automobilske štampe, a testovi revolucionarnog Ferrarija su bili izuzetno posvećeni, kao i gotovo sve promotivne aktivnosti vezane za sam automobil.
Nažalost, automobil nije stigao do serijske proizvodnje, jer u Maranelu jednostavno nisu bili zainteresovani. Danas, žuti 408 Integrale se može videti u Ferrarijevom muzeju, dok je sudbina crvenog prototipa nepoznata.
Preuzeto sa: Autoportal.rs
