Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Ako bi morali da biramo zlatni period auto industrije, predratne godine bi se sigurno našle u samom vrhu.
Mnoštvo novih modela, inovacija i prototipova su predstavljani sa obe strane okeana, a jedan od možda najčudnijih predstavnika Amerike je bio 1938 Phantom Corsair.
Iako nije bio prvi koncept u auto industriji (tu čast je imao Buick Y-Job nekoliko meseci ranije), Phantom Corsair je napravio dovoljno veliku istoriju i reputaciju za sebe i pored toga što je proizveden samo jedan prototip. Ovaj automobil nije dizajnirala neka poznata kuća, pa čak ni dizajner za koga se tek čulo u budućnosti. Ne, mladi Rust Heinz je bio sin milionera koji je stekao slavu sa H.J. Heinz kompanijom, koja je proizvodila i prodavala kečap i kisele krastavce. Tokom svog celog života od Rusta se očekivalo da jednog dana preuzme čelo kompanije i njegova familija nije žalila novac da ga pošalje na najbolje fakultete. Nakon nekoliko godina na čuvenom Yale fakultetu, Rust odlučuje da se oproba i u auto industriji 1934. godine, koja je polako počela da se oporavlja nakon teških godina Velike Depresije. Rust preseljava u Kaliforniju iste godine i osniva svoju dizajnersku kuću. Njegov otac nije bio zadovoljan ovom odlukom svog sina i odlučuje da prestane da mu finansijski izdržava, ali u pomoć stiže ujna i pozajmljuje Rustu potreban novac.
U narednih nekoliko godina posao je cvetao i 1936. godine Rust kupuje čuveni novi Cord 810, tada jedan od najluksuznijih novih automobila u severnoj Americi, iako je imao svega 22 godine. Ali želja za sopstvenim automobilom Rustu nije dala mira i 1938. godine kontaktira veću dizajnersku kući Bohman & Schwartz da uradi automobil na bazi navedenog Corda i na osnovu crteža koje je Rust lično uradio u slobodno vreme. Ovaj automobil je trebao da bude nešto novo na ulicama i da se u potpunosti razlikuje od onoga na šta je publika navikla, a cela mehanika, uključujući Lycoming V8 motor, četvorostepeni manuelni menjač i prednja vuča, su trebali da ostaju identični sa Corda. Malo je reči da je Bohman & Schwartz bio iznenađen kada je video crteže. U vreme kada su svi automobili bili veoma slični i činilo se da jedan dizajner kopira drugoga, crteži su prikazali dugačak sedan sa dvoje vrata, malim prozorima i točkovima skrivenim ispod metala. Automobil takođe nije imao tradicionalnu masku, hrom, oznake, pa čak ni kvake na vratima. Zahvaljujući navedenim karakteristikama, Heinz je nazvao automobil Phantom Corsair.
Da bi finansirao tako veliki projekat, Rustu je trebala pomoć porodice, a na njegovu sreću godinu dana ranije on je oženio Helen Clay Goodloe, koja se jako dopala imućnoj Heinz familiji, i ratne sekire u porodici su bile zakopane.
Za razliku od većine automobila iz navedenog perioda, Corsair je imao prostor na prednjim sedištima za četiri osobe plus još dva dodatna sedišta za decu na zadnjim sedištima. Automobil je takođe bio veoma dobro opremljen, pa je pored sata za brzinu imao i oznake za nivo ulja, pa čak i kompass. Sa mehaničke strane, ispod haube se krio Cordov 4.7L V8 motor koji je razvijao 190 ks, čime je maksimalna brzina iznosila impresivnih 115 mph (185 km/h). Corsair je takođe bio jedan od retkih automobila iz 1930tih godina koji je imao prednju vuču i bio urađen kompletno od aluminijuma. Najviše pažnje je ipak privukao dosta čudan dizajn, koji nije podsećao na Cord, a mnogi su smatrali da takav automobil sam đavo vozi. Chris Bohman, jedan od osnivača Bohman & Schwartz, se priseća kako je teako razgovor na račun dizajna. Rust je predao kompaniji veliki broj crteža, a za uzvrat je dobio drveni model koji je lično modifikovao dok nije dobio željeni dizajn.
To se posebno odnosi na prednji deo za koje se veruje da su oči mačke igrale inspiraciju dok je zadnji deo zadržao slične linije sa Cordom. Razvoj na prototipu je tekao dosta brzo i on je bio spreman do 1938. godine. Rust je imao velike planove za serijsku proizvodnju i želeo da impresionira potencijalne kupce i investitore, pa je samim tim Corsair bio spremljen sa modernijom tehnologijom. Velike vrata su se otvarala na dugme (hauba se otvarala na identičan način), krov je imao otvore slične današnjim šiberima, a zadnja sedišta su imala posebne otvore gde su deca mogla da ostave knjige i igračke. Iako je planirano da Corsair pruža i klimu, kada je prototip debitovao ipak je nije imao. Serija reklamiranja je počela u filmu "The Young in Heart" sa Douglas Fairbanks i Paulette Goddart u glavnim ulogama, gde je ovaj automobil bio poznat kao Flying Wombat. Koristeći specijalne efekte, u jednom momentu glavni glumac ulazi u salon gde zatiče veliki broj Corsaira, čime je publika stekla impresiju da je proizvedeno više od jednog primerka, a reklamiranje je nastavljeno i na salonu automobila u Njujorku 1939. godine. Po nekim najavama prototip je koštao čak 24,000 dolara (oko 370,000 u današnjom dolarima), a Rust je planirao da prodaje serijske modele po duplo nižoj ceni. Na žalost do toga nikad nije došlo.
Tokom posete porodici Pitsburgu u julu 1939. godine, mladi Rust je poginuo u saobraćajnoj nesreći u 25. godini života. Corsair je stajao parkiran u porodičnoj garaži do 1942. godine, a do ranih 1970tih godine je promenio nekoliko vlasnika. Iako je svaki od njih imao detaljne planove za restauraciju, Corsair je ostao u originalnom stanju sve do 1971. godine kada je novi vlasnik postao čuveni National Automobile muzej u Nevadi, gde se nalazi do današnjeg dana.
Iako nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, 1938 Phantom Corsair do današnjeg dana važi za jedan od najčudnijih automobila i možda najbolji pokazatelj koliko daleko mašta u auto industriji može da nas ponese. Corsair nije u prodaji već više od 40 godina, a za sve nas koji želimo da ga vidimo National Automobile muzej je otvoren svakog radnog dana. Da je mladi Rust Heinz uspeo u svojoj odluci, možda bi dao krila i ostalim dizajnerima da pokažu svoja umeća i auto industrija nikada ne bi bila ista ...
Autor: Talladega
Slike: Phantom