Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Mnogi danas smatraju Chevrolet Corvette za prvi američki sportski automobil i to sa opravdanim razlozima

Velikan General Motorsa je napisao istoriju kada se pojavio u prodaji 1953. godine kao prvi domaći automobil napravljen od karbona i sa moćnim I6 motorom. U svojoj ranoj istoriji Corvette nije opravdao očekivanja, ali od kasnih 1950tih godina i dominacija na stazama ipak predstavlja ultimatni američki sportski automobil. Međutim, dve godine pre Corvette je postojao automobil urađen od stane male kompanije iz grada Kenosha u američkoj saveznoj državi Wisconsin koji je postavio standarde i postao prvi američki sportski automobil iako uopšte nije kompletno urađen u ovoj državi.

Naravno, u pitanju je Nash Healey, koji je opstao na tržištu samo pet godina, ali je osnovao klasu koju su kasnije pratili Chevrolet Corvette, Ford Thunderbird i Kaiser Darrin. Za razvoj ovog automobila je najzaslužnija jedna osoba, a njegovo ime je George W. Mason. Rođen 1891. godine. Mason je stekao slavu kao predsednik Kelvinatora, fabrike bele tehnike, a kasnije je postao i predsednik malog proizvođača vozila Nash sa ciljem da se razlikuje od tradicionalnih proizvoda od strane General Motorsa, Forda i Chryslera. Za svoj 60. rođendan 1951. godine, Mason je dobio knjigu pod nazivom "Mnogo Je Kasnije Nego Što Mislite", koja ga je inspirisala. Predsednik Nasha je znao da, zbog zdrastvenih problema, neće živeti još dugo, a pri tome je postojala dugačka lista stvari koje je želeo da uradi. Od tog momenta pa sve do svoje smrti, Mason je požurivao mnoge buduće proizvode kompanije, a istom taktikom je gurao i ostale inženjere u firmi.

Mason je, tako, krajem 1949. godine kontaktirao malu samostalnu kompaniju iz Detroita, kojom je upravljao William Flajole, i zatražio proizvodnju malog city automobila. Zasnovan na Fiatovoj mehanici, ovaj automobil je debitovao već sledeće godine kao prototip pod NXI (Nash Experimental International) oznakom uz priču da će serijski model uslediti sa početnom cenom od samo 1,000 dolara. Nekoliko meseci kasnije, Nash je predstavio još dva automobila, Rambler karavan i Landau kabriolet, koji su bili prvi takvi proizvodi u Americi. Rambler se danas smatra prvim američkim posleratnim kompaktom i u budućnosti je igrao ključnu ulogu za kompaniju dok je Landau bio prvi kabriolet kompanije. U narednih nekoliko godina su usledeli maleni Metropolitan i udruživanje sa Hudsonom čime je formiran American Motors Corporation (AMC). Najveće iznenađenje je, ipak, usledilo 1951i godine kada je Mason najavio da će iste godine na tržište stići prvi američki sportski automobil.

Ideja za takav automobil se rodila dve godine ranije, kada je Mason posetio Evropu i primetio veliki broj malih sportskih automobila. Po povratku u Sjedinjene Američke Države, Mason je na brodu Queen Elizabeth upoznao Donald Healeya, specijalistu za Britanske sportske automobil. Mason je bio veliki ljubitelj Healeya, koji je karijeru počeo kao mehaničar, ali se kasnije proslavio kao vozač u fabričkim timovima Triumpha, Invicte i Rileya. Posle Drugog Svetskog Rata, Healey je želeo da se oproba i u proizvodnji sopstvenog automobila, ali do 1951. godine je prodato svega 500 primeraka.

Međutim, jedan od njih je privukao veliku pažnju i to Silverstone, mali roadster sa dva sedišta i malom težinom, a Healey je želeo da ovaj mališan bude još brži i uputio se u SAD da pregovara sa General Motorsom oko kupovine Cadillacovog 5.4L V8 motora. Mason je ostavio svoju biznis karticu Britancu i rekao mu da ga kontaktira ukoliko pregovori sa General Motorsom propadnu jer je Nash posedovao moćan I6 motor u modelu Ambassador. Cadillac je odbio saradnju zbog nemogućnosti da napravi dovoljan broj motora i za svoje potrebe popularnih posleratnih modela i Healey je kontaktirao Masona. Ubrzo je linija Nashovih I6 motora poslata u Healeyovu fabriku u Warwick, Engleska, gde su Britanci već radili na nešto većem Silverstone da se otvori dodatnih prostor za veći motor. Prvi prototip je debitovao na čuvenoj trci Le Man 24 sata, koja je vožena 1950. godine, gde je završio na odličnom četvrtom mestu od čak 66 konkurenata. Ovaj prototip je imao Nashov I6 motor sa 130KS, kao i kompletno oslanjanje, menjač i kvaličilo, a zahvaljujući težini od tek nešto više od tonu bio je u stanju da dostigne 208 km/h na pravcu. Konkurencija je bila više nego impresivna - pet Ferrarija, četiri Dyna-Panharda, po tri Aston Martina i Jaguara i dva Bentleya, a pobedonosni Talbot je imao prosečnu brzinu od 144 km/h ili svega četiri kilometra na sat brže od Healeya. Takođe je potrebno pomenuti da je Healey proveo 45 minuta u pit stopu zbog popravke na oslanjanju nakon što je oštećen u jednom duelu sa Delage-om. Nakon uspeha na trci, Mason i Healey su krenuli sa radom i na serijskom modelu. Kontaktirana je čuvena Panelcraft firma iz Engleske sa ciljem elegantnog dizajna i školjkom napravljenom od aluminijuma.

Nashov I6 motor je modifikovan dok se nisu uklonili i najmanji problemi dok je Healey razvio novi trostepeni manuelni menjač. Sa dizajnerske strane, Healey je u velikoj meri ličio na veće Nash modele, sa elegantim linijama i hromom, a kao zvanično predstavljanje je usledelo1950. na salonu automobila u Parizu. Rani planovi su bili da se automobil prodaje na oba kontinenta, ali je prve godine svih 104 primeraka završilo u Severnoj Americi. Ukoliko pobeda na Le Manu nije donela Healeyu visoku reputaciju u Americi, serijski model svakako jeste kada je predstavljen na salonu automobila u Čikagu u februaru 1951. godine. Snaga motora je smanjena na 125KS da bi se zadržao veći kvalitet, ali je ostatak vozila ostao identičan modelu sa Le Mana. Cenjeni Motor Trend magazin je imao prvu priliku da provoza novi Healey i imao je samo reči hvale. Motor Trend je zaključio da u tom momentu nije postojao bolji automobil sa sličnom cenom, koja je iznosila 4,063 dolara, da je pri tom brži i da se bolje ponaša u krivinama. Takođe postoje priče da su General Motors i Chrysler kupili nekoliko Healeya, rastavili ih i proučili i da je ovaj automobil služio kao inspiracija za Chevrolet Corvette. Najpoznatiji Healey iz prve godine je pripadao bejzbol legendi Ted Williamsu, koga je Nash koristio za reklamiranje svog sportskog automobila, a ovaj ručno urađen automobil je koštao čak 25,000 dolara i imao posebne branike i farove. Međutim, jedan od retkih ljudi koji nisu bili zadovoljni sa dizajnom je bio upravo Mason i naredio je potpuno novu liniju 1952. godine urađene od strane legendarnog Pinin Farine.

Italijanska dizajnerska kuća je uveliko radila na još dva automobila kompanije (Ambassador i Statesman), a školjke automobila su se sada proizvodile u Italiji i zatim poslate u Ameriku na finalno sklapanje. Novi dizajn je bio svakako moderniji sa ovalnom maskom i farovima i u većoj meri je podsećao na globalni model. Školjka automobila je sada urađena od metala, a iako je težina smanjena, cena je značajno povećana. Naime, Healey je postao jedan od najskupljih modela u Americi sa početnom cenom od čak 5,868 dolara, što je bilo više nego Cadillac 60 Special, ali i pored toga prodaja je skočila na 150 primeraka. Nešto kasnije je debitovao i novi I6 motor, sada veličine 4.1L, sa 135KS, a odlični rezultati su ponovo ostvareni na legendarnim trkama kao što su Mille Miglia (Mile Milja) i Le Man. Naime, u Italiji Healey je završio kao četvrti u klasi, ali najslavniji momenat u kratkoj istoriji ovog automobila je ostvaren Le Manu kada je osvojena treća pozicija. U tu čast, Nash je 1953. godine predstavio Le Man verziju Healeya u sličnom stilu kao trkački model, sa početnom cenom od čak 6,399 dolara. U vreme najveće slave, Donald Healey je počeo da se okreće drugim proizvodima u saradnji sa britanskim proizvođačem vozila, BMC (British Motor Corporation). U 1953. godini je prodato 162 primerka, a prvi znaci za paniku su počeli već sredinom godine kada Nash nije bio u stanju da Pinin Farini isplati račune za proizvodnju školjke. Iste godine je debitovao i značajno jeftiniji Corvette, pa je prodaja još više pala. Za 1954. godinu Nash je iz ponude izbacio kabriolet, pa je jedini model u ponudi bio Le Man coupe, sa cenom od 5,128 dolara.

Međutim, prodaja je nastavila pada i 1954. godine Nash odlučuje da stopira prodaju i da se koncentriše na spajanje sa Hudsonom. Iako postoje priče da je Nash proizveo minimalno dva primerka sa fabričkim V8 motorom, to ipak nije istina i tokom cele svoje istorije Healey je bio dostupan samo sa I6 motorima.

Carl Chakmakian danas poseduje jedan od najmoćnijih Healeya, koji je kupio 1954. godine i krajem 1950ih godina u njega stavio novi 5.4L V8 motor kompanije, a jednako impresivan je i Healey koji su posedovali AMC inženjeri James Moore i Les Viland sa 5.8L V8 motorom.

Kraj Healeya je definitivno stigao nakon smrti Masona u oktobru 1954. godine, a novi predsednik kompanije George Romney nije imao želju za automobilom radi imidža na kojem će kompanija da gubi novac. U pet godina proizvodnje je proizvedeno 506 Healeya, a zanimljivo je da su oko pola njih danas preživeli. Jedan od najvrednijih modela je onaj prvi proizvden, koji je nedavno prodat čak 500,000 dolara. Leonard McGrady, iz Američke savezne države Maryland je poznat kao veći ljubitelj Healeya i trenutno poseduje čak 49 primeraka. Danas je Healey jedan od najvrednijih američkih klasika i čest gost na skupovima retkih automobila, a vlasnici retko menjaju svoje ljubimce. Iako u senci Corvette, Healey ipak sa ponosom nosi titulu prvog američkog sportskog automobila i legende George Masona. A ljubitelji automobila mogu da budu zahvalni što je za rođendan dobio knjigu pomenutu na početku priče.

Autor: Talladega

Slike: Nash