home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Na salonu automobila u Berlinu 1933. godine, Adolf Hitler je najavio dva nova programa u razvoju nemačke auto industrije

Jedan od njih je bio razvoj narodnog KdF-wagen automobila, koji će kasnije u svetu steći slavu kao Volkswagen Beetle, a drugi se odnosio na novi trkački program sa kojim će Nacisti svetu pokazati dominaciju svoje auto industrije. Kao rezultat su nastala dva automobila pod Mercedes i Auto Union oznakom poznatim kao Silver Arrows koji su, od 1934. godine pa do početka Drugog Svetskog Rata, dominirali na stazama širom sveta.

Godinu dana pre planova Hitlera, četiri posrnula nemačka proizvođača vozila (Audi, DKW, Horch i Wanderer) su se udružili i osnovali Auto Union, sa ciljem da postignu što bolju poziciju na tržištu u poređenju sa liderom Mercedesom. Iako su sve četiri kompanije nastavile da prodaju automobile pod sopstvenim imenima, oni su i dalje delili tehnologiju i pružali identičan logo kompanije sa četiri prstena. Kada je Mercedes objavio planove za takmičenje u auto sportu za 1934. sezonu, Auto Union nije mogao da ne reaguje i drugi najveći nemački proizvođač vozila je najavio i svog konkurenta.

Međutim, bez iskustva u auto sportu, Auto Union nije imao lak posao pred sobom, a u pomoć su pozvani Ferdinand Porsche i Adolf Rosenberger, koji su već bili u procesu razvoja novog automobila za Grand Prix takmičenje. Porsche je ranije radio za Austro Daimler i Mercedes, gde je dizajnirao veoma uspešan S-Type trkački automobi, dok je Rosenberger do ranih 1930tih godina već imao dugogodišnje iskustvo iza sebe i uspeo da ubedi Porschea da je Auto Union njihova šansa da nastave sa dominacijom. Od samog početka Porsche i Rosenberger su se dogovorili da takav automobil mora da ima centralno postavljen motor za bolji raspored težine i za nižu visinu vozila. Nova pravila su zahtevala da težina vozila ne sme da pređe 750 kg, čime se očekivalo da većina timova neće biti u stanju da napravi motor veći od 2.5L. Međutim, Porsche je odlučio da koristi veliki V16 motor, a njegova niska težina je ostvarena zahvaljujući korišćenju aluminijuma u velikoj meri.

Zapremina motora je iznosila 4.4L, a snaga 295KS na 4500 o/min. koja se prenosila na točkove preko petostepenog  manuelnog menjača. Za dizajn Porsche je koristio 1923 Mercedes Tropfenwagen kao inspiraciju, a konačan rezultat je doneo linije neviđene za takav period. Ovaj automobil, poznat kao Auto Union Type A, je debitovao na domaćoj stazi Avus u maju 1934. godine. Novi trkački Mercedesi su takođe debitovali, ali problem sa mehanikom su naterali nemačkog giganta da se povuče sa prve trke u sezoni. Međutim, i pored toga konkurencija je bila velika, posebno u vidu francuskog Bugattija i italijanskih Alfe Romea i Maseratija. Auto Union vozač Hans Stuck je preuzeo vođstvo od samog starta i već posle prvog kruga imao oko minut prednosti. Međutim, do kraja trke Type A vozači su počeli da odustaju jedan po jedan zbog problema sa kvačilom.

Prva dva mesta su zauzeli Alfe Romeo vozaqči, dok je jedini Auto Union vozač koji je završio trku bio August Momberger na trećem mestu. Iako tim nije krio razočarenje, posebno posle odličnog prvog kruga, potencijal je bio viđen već u prvoj tri u sezoni. U narednih nekoliko trka, performanse Auto Uniona su se našle u senci dominacije Mercedesa koji je okupio all-star tim oko sebe, a jedino je Stuck uspeo da pruža dostojan otpor, uz pobedu na veoma bitnom Grand Prixu na čuvenom Nurburgringu. Međutim, dok Auto Union nije mogao da parira Mercedesu na ravnici, na brdskim trkama je bila potpuno druga priča i Stuck je pobedio četiri takve trke 1934. godine. Da bi se prekinula dominacija rivala, Auto Union je uspeo da preuzme vozača Archille Varzija iz Alfe Romea, a kasnije im je prišao i veliki mladi talenat Bernd Rosemeyer. Do 1935. godine Auto Union je debitovao i novi Type B automobil koji je bio gotovo identičan ranijim Type A, ali je imao veći supercharger kao i novi 5.0L V16 motor sa 375KS pri 4800 o/min.

Varzi se pokazao kao veliko pojačanje kada je pobedio Grand Prix Tunisa već u svom debiju, ali i dalje za volanom starijeg Type A. Type B je imao svoj debi na sledećoj trci u sezoni, ali je izgubio dosta vremena u pit stopu kada je guma pukla pri brzini od 290 km/h. Upravo su se gume pokazale kao najveći najveći problem za Auto Union automobile, koje su redovno pucale pri velikim brzinama, pa je postalo jasno da tehnologija guma nije još uvek napredovala u dovoljnoj meri da se nosi sa performancama Grand Prix automobila. Do kraja sezone Mercedes W25, koji je pružao 3.7L I8 motorom, je uglavnom dominirao, a jedinu pobedu Auto Union je ostvario na Grand Prix Italije kada su svi Mercedesi odustali nakon mehaničkih problema. Posle veoma razočarane 1935. sezone, u kojoj je uglavnom bio u senci Mercedesa, Porsche je odlučio da predstavi novi Type C, sa 6.0L V16 motorom i čak 520KS pri 5000 o/min.

Takođe su debitovale i nove dizajnerske linije, a takva snaga na nisku težinu je označila da je Type C bio veoma težak za kontrolisanje i nije bilo retkost da gume proklizavaju i na 160 km/h. Samo Rosemeyer i donekle Stuck su uspevali da kontrolišu Type C, ali ni Mercedes nije sedeo skrštenih ruku. Naime, za 1936. godinu zapremina motora u W25 je povećana na 4.7L, ali je sezona počela obećavajuće za Auto Union i Varzi je pobedio prvu trku u sezoni, u Italiji, nakon timskih naređenja da Stuck uspori u samom finišu u momentu dok je vodio. Priče kažu da su čelni ljudi nacističke Nemačke zatevali da italijanski vozač pobedi na domaćem tržištu uz nadu da bi Italija mogla da se pridruži Nemačkoj u Drugom Svetskom Ratu, koji je bio u poslednjim fazama pripreme. Resemeyer je pobedio naredne četiri trke (dve u Nemačkoj i po jedna u Švajcarskoj i Italiji) i osvojio prvu titulu za Auto Union, a uspeh je bio još veći time što je Stuck završio kao drugoplasirani.

Pošto se Ferdinand Porsche počeo kocentrisati na radu na novom Volkswagenu Beetle, Auto Union nije pravio veće promene za 1937. sezonu, što se pokazalo kao greška, pošto je Mercedes predstavio novi motor sa čak 575KS. Iako su Rosemeyer i Stuck uspeli da pobede nekoliko trka, Auto Union je uglavnom igrao sporednu ulogu. Za 1938. godinu su nastupila nova pravila, uključujući i maksimalnu zapreminu motora na 3.0L, čime je debitovao novi Type D, sa 3.0L V12 motorom i 485KS pri 7000 o/min. Porsche je napustio tim da se u većoj meri kocentriše na Beetle, a njegovo mesto je popunio Eberan von Eberhorst. Ukoliko to nije bio dovoljno veliki udarac za Auto Union, onda je rana smrt Rosemeyera svakako potresla ekipu. Naime, 28-godišnja zvezda je poginula tokom testa Type C na Autobahnu. Kao njegova zamena je doveden čuveni italijanski vozač Tazio Nuvolari, koji je uspeo da osvoji italijanski i britanski Grand Prix, ali protiv konkurencije iz Mercedesa se opet nije moglo.

Sledeće 1939. godine Nuvolari je osvojio Grand Prix Jugoslavije, novi vozač Hermann Muller je osvojio Grand Prix Francuske, a sa drugim mestima na Grand Prix Belgije i Francuske Auto Union je još jednom završio iza Mercedesa. Napadom Nemačke na Poljsku je uskoro počeo Drugi dvetski rat, koji je označio i kraj trkačke karijere Auto Uniona. Tokom rata 18 trkačkih modela su čuvani u gradu Zwickau, gde se ujedno i nalazilo sedište Auto Uniona, a tu su ostali sve do 1945. godine kada ih pronalazi ruska vojska i šalje ih nazad u Rusiju na analizu. Veruje se da su automobili nakon detaljne analize prodati otpadima, gde su uništeni. Po procenama veruje se da nijedan Type A i Type B nije preživeo, dok du samo jedan Type C i tri Type D preživela. Jedini Type C je onaj sa kojim je Rosemeyer upravljao, a posle njegove smrti je prodat nemačkom muzeju. Automobil je uspeo da preživi rat, a 1979. godine Audi ga je kompletno restaurirao i danas se nalazi u muzeju. Jedan od tri preživela Type D je takođe trebalo da završi na otpadu u Letoniji, ali je preživeo i nalazio se u muzeju u Rigi sve do 1997. godine kada je vraćen Audiju u zamenu za identičnu repliku.

U svakom slučaju, tehnologija sa centralno postavljenim motorom koja je bila ispred svog vremena tokom 1930tih godina, je postala popularna tokom 1960tih godina, a veruje se da bi se to desilo i ranije da nije bilo rata. Auto Union je nastavio sa proizvodnjom serijskih modela do ranih 1970tih godina, kada je kupljen od strane Volkswagena, a sve divizije su ugašene sa izuzetkom Audija. Međutim, njegovi automobili ponovo privlače mnogo pažnje, posebno trkački modeli. Dok će mnogi reći da je najveći rivalitet u svetu auto sporta viđen između Ferrarija i Forda na LeManu tokom 1960tih godina, drugi ipak kažu da tu čast imaju Auto Union i Mercedes sa legendarnim Silver Arrows trkačima.

Autor: Talladega

Slike: Auto Union



čitanja : 979



Komentari