Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Dok se danas auto kompanije takmiče ko će biti prvi ko je predstavio neki novi dizajnerski detalj ili tehničku inovaciju, Ford Sierra nam je pokazao da biti ispred svog vremena nije uvek dobra stvar.
Ne samo što "inovator" mora da se suočava sa ranim boljkama, za koje je potrebno vreme da se usavrši, već često i publika ne reaguje na baš najbolji način za nešto sa čim nije upoznata. Još krajem 1970tih godina Ford je krenuo da radi na novom aerodinamičkom dizajnu koji je trebao da zameni kockaste linije na evropskom i američkom tržištu. Američki gigant je prolazio kroz tešku krizu "zahvaljujući" proizvodima koji su bili veliki, teški i definitivno ne-efikasni. U navedenom periodu Ford uspostavlja kontakt sa italijanskom dizajnerskom kućom Ghia sa planom proizvodnje nekoliko aerodinamičkih koncepta sa "Probe" oznakom.
Onaj prvi, predstavljen 1979. godine, je nosio Probe I oznaku i doneo nekoliko inovacija za otpor vazduha zahvaljujući svojim farovima i krovu. Usledio je Probe II godinu dana kasnije, koji je u većoj meri ličio na serijski model, a onda i Probe III. Naftna kriza iz 1979. godine, kao i odlična reakcija publike, naterala je Ford da razmišlja i o serijskoj proizvodnji, a kako je model Cortina (Taunus) bio zreo za penziju, američki proizvođač vozila je odlučio da bi Probe III mogao da posluži kao baza. Ford je još više bio ohrabren odličnom prodajom manjeg Escorta i odlučio da napravi najaerodinamičniji serijski automobil na svetu (do toga ipak nije došlo pošto je Audi 100 ipak bio nešto aerodinamičniji).
Kada je Sierra predstavljena 1982. godine, publika se našla u čudu. Ispred njih se našao automobil koji je izgledao kao nešto potpuno drugačije od onoga šta su viđali na ulicama, a pored aerodinamike, Sierra je bio jedan od automobila koji je zadržao zadnju vuču u vreme kada su većina rivala prelazili na pogon na prednje točkove. Kao još jedna velika promena u poređenju sa konkurencijom je bio i nedostatak sedana, pa je u samom startu kupac dobijao izbor hatchback sa petoro vrata i karavana takođe sa petoro vrata. Ponuda je kasnije proširena i sa hatchbackom sa troje vrata, ali na novi sedan od strane Forda publika je morala da čeka do 1983. godine kada je debitovao model Orion koji je popunio prazninu između Escorta i Sierre.
Kupac je mogao da bira između bogate ponude benzinskih motora od četiri i šest cilindara kao i jednog dizela, i to 2.3L pozajmljenog od Peugeota, koji je razvijao samo 66KS. Nedostatak sedan verzije, kao i velika promena u poređenju sa mnogo hvaljenom i visoko prodavanom Cortinom, igralaje ključnu ulogu da prodaja startuje veoma sporo, ali se počela oporavljati do 1983. godine. Navedene godine Ford predstavlja sportsku XR4i verziju u verziji sa troje vrata, sa agresivnijim branicima i spoilerom, kao i 2.8L V6 motorom pozajmljenim iz Caprija.
Iako je ovaj automobil imao mnogo uspeha na stazama, posebno u Britanskoj seriji turističkih automobila (BTCC) gde je osvojio titulu u sezoni 1985 sa vozačem Andy Rousem, XR4i nikada nije stekao kultni status kao manji Fiesta XR2 i Escort XR3i. Zamena za XR4i je bio XR4x4, koji je debitovao 1985. godine i pružao identičan 2.8L motor, ali je dolazio samo u verziji sa petoro vrata i pogonom na sva četiri točka. Ovaj model je publika primila dosta bolje i do 1990. godine, kada je proizvodnja završena, je proizvedeno preko 23,000 primeraka. Iako je, do sredine 1980tih godina, prodaja i proizvodnja započeta i u Južnoj Americi, Africi i Australiji, model koji je privlačio najviše pažnje je bio onaj američki.
Naime, u navedenom periodu Ford je želeo da se oproba i u premijum klasi sportskih automobila, u kojoj je dominirao BMW. Dok vozilo sa Ford imenom nikako ne bi moglo da opravda takvu ulogu, a luksuzni Lincoln bio napravljen za sporije kruziranje, američki gigant odlučuje da osnuje potpuno novu diviziju pod Merkur oznakom. Od samog starta cilj Merkura je bio prodaja Fordovih vozila sa evropskog tržišta po premijum cenama, a u ponudi su bila dva proizvoda - XK4Ti (Sierra XK4i) i Scorpio, koji je ustvari bio automobil sa identičnim imenom sa evropskog tržišta.
Bez obzira na velike dizajnerske sličnosti, dva modela Sierre su se značajno razlikovali mehanički, pa je predstavnik Merkura pružao novi 2.3L turbo motor sa 175KS. Prodaja je startovala više nego odlično i u naredne dve godine preko 25,000 primeraka je pronašlo kupce, ali jaka nemačka marka u poređenju sa dolarom je naterala Ford da postepeno podiže cene do te mere da Merkur divizija više nije donosila profit i tiho je ugašena posle 1989. godine. Na evropskom tržištu, Sierra je dobijala prve dizajnerske promene 1987. godine sa potpuno novim prednjim delom, koji je u velikoj meri podsećao na Ford Taurus sa američkog tržišta.
Ovaj dizajn je zadržao mnoge linije sa prethodnika koji, iako je bio u šestoj godini proizvodnji, je i dalje bio dosta moderniji od konkurencije. Međutim, najveća briga za Ford je ležala u zastareloj mehanici, kao što je zadnja vuča, u vreme kada su većina konkurenata prešli na prednji pogon. Ipak, da Sierra još nije zrela za penziju pokazala je čuvena trkačka kuća Cosworth. Naime, još tokom 1983. godine Ford je okupio tim sa ciljem dominacije u turističkim klasama auto sporta, a model sa zadnjom vučom se činio idealnim za takav posao. Nakon što je Andy Rouse osvojio BTCC šampionat 1985. godine, Ford je želeo da se oproba i u Grupi A turističkih automobila, što je označilo da određeni broj i serijskih primeraka mora da bude proizveden.
Na salonu automobila u Ženevi 1985. godine, svetlost dana je ugledala Sierra Cosworth sa 2.0L turbo motorom i 201KS, a tokom dve godine proizvodnje je proizvedeno oko 1,500 primeraka radi homoligacije. Međutim, kao šlag na tortu je stigla Sierra Cosworth RS500, predstavljena 1987. godine, sa 222KS i samo 500 proizvedenih primeraka. Oni su se pojavili u prodaji samo u Velikoj Britaniji, koja je bila glavno tržište ovog automobila, ali prethodnih godina njihova popularnost je postala velika u celom svetu. Ovi automobili, koji su razvijali oko 550KS u trkačkoj verziji, su neki od najtrofejnijih Fordovih automobila u istoriji auto sporta sa šampionskom titulom u svetskom šampionatu turističkih automobila (WTCC) u 1987. sezoni, kao i pobedama na nekim od najvećih trka.
Iako je proizvodnja bila jako uspešna sa oko dva miliona prodatih primeraka u 11 godina proizvodnje, do početka 1990tih godina postalo je jasno da Sierra počinje da gubi svoje mesto na tržištu i Ford je počeo da radi na novom modelu sa prednjom vučom sa Mondeo oznakom, koji se pojavio u prodaji 1993. godine. Tokom svoje kratke istorije, Sierra je stekla dovoljno veliku reputaciju, posebno Cosworth modeli, koja traje do današnjeg dana. Slične aerodinamične linije su kasnije viđene i na američkom tržištu, posebno na modelima Tempo i Taurus, koji je tokom 1980tih i 1990tih godina bio najprodavaniji automobil na ovom tržištu.
Sierra ostaje bitan automobil za Ford ako ne zbog svojih sportskih uspeha onda sigurno zbog revoluciju u dizajnu koji je napravila za tada drugog najvećeg svetskog proizvođača vozila.
Autor: Talladega
Slike: Ford
