Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Većina legendarnih automobila kroz istoriju su stekli ime i slavu zato što su napravili razliku na tržištu.
Neki od njih su stekli slavu zato što su moderizovali auto industriju određene države, drugi su stekli ime na trkačkim stazama, a Jeep je pokazao svoje znanje tokom Drugog svetskog rata. Jedan američki general je izjavio da "rat ne bi mogao biti dobije da nije bilo Jeepa." Posle rata veliki broj vojnika se vratio kući i želeo terensko vozilo koje će moći da savlada jednake prepreke kao i konj. Mala kompanija Wyllis, koja je proizvela originalni Jeep, je došla na ideju da na tržištu postoji dovoljno interesovanje publike da se ovaj terenac nađe i u serijskoj proizvodnji. Kao rezultat Jeep je postao posebna divizija, a prvi model kompanije je nosio CJ (Civilian Jeep) oznaku.
Kada je poslednji model sišao sa proizvodne trake u januaru 1986. godine, CJ je stvorio toliku reputaciju za sebe da nasledniku Wrangleru nije bilo teško da je održava.
Mnogi se još uvek dvoume kako je izraz "Jeep" nastao, a pred nama su dve zvanične priče. Jedna od njih kaže da je Jeep nastao od skraćenice "GP" (koja se, na engleskom jeziku, čita "dži-pi") nakon što je američka vlada tražila vozilo za "General Purpose", dok druga kaže da je ovo vozilo dobilo ime po Eugene The Jeep iz Popaj crtanih filmova.
Međutim, Jeep oznaka je postojala i pre rata, a američka vlada mu je dala zvanično ime "1/4 truck 4x4", dok su mediji počeli da koriste Jeep oznaku. Posle rata, Wyllis je zvanično registrovao ime 1946. godine, a iako je kompanija nastavila da proizvodi vojne verzije, takođe je počela da radi i na civilnom modelu. Prvi prototip je bio gotov dve godine ranije i bio je gotovo identičan vojnoj verziji, ali sa više opreme. Međutim, nakon testa svi primerci su bili uništeni, a njegov naslednik je debitovao krajem 1944. godine. Ni ovaj model, poznat kao CJ-2, nije bio dostupan za kupovinu, a od 45 proizvedenih prototipova samo devet je preživelo i danas se nalaze u raznim muzejima.
Ako bi morali da izaberemo jednu godinu kao početak CJ linije, onda tu čast nosi 1945. godina kada je debitovao model CJ-2A. Gotovo identičan vojnom modelu, CJ-2A je imao nešto drugačije branike, a zanimljivo je da su rani modeli izlazili iz iste fabrike kao i vojni modeli i koristili identične delove. Jedini motor kao opcija je bio 2.2L sa 60KS, a snaga se prenosila na sva četiri točka preko trostepenog manuelnog menjača. Jeep je očekivao da će većina kupaca biti farmeri i ljudi na građevinama, pa se tako nije ni trudio da ponudi specijalnu opremu. Zanimljivo je da su rani modeli imali sedište samo za vozača, ali uz doplatu kupac je mogao da dobije i sedište za suvozača i zadnje sedište.
Do 1949. godine je prodato 214,202 primerka i upravo je Jeep uspeo da produži život Wyllisu na nekoliko dodatnih godina. U vreme kada se kompanije takmičile ko će pre da izbaci novi model, CJ-u nije poklanjana velika pažnja. Motor Age magazin je bio jedini koji je uradio detaljnu vožnju i zaključio da se radi o proizvodu koji kombinuje karakteristike malog kamioneta, traktora, terenca i porodičnog sedana, što je bio dovoljno dobar razlog da CJ zabeleži početni uspeh. Naslednik CJ-2A je bio CJ-3A, koji je debitovao 1948. godine, ali kao i njegov prethodnik nije doneo velike novine. U poređenju sa CJ-2A, CJ-3A se razlikovao samo po drugačijoj šofersajbni, modifikovanoj susnepziji i nešto moćnijim 2.2L motorom sa 75KS.
Ovo je ujedno bio i prvi civilni Jeep koji se uspešno izvozio širom sveta, a određeni broj primeraka je proizveden od strane Mitsubishija za potrebe japanskog tržišta. Do ranih 1950tih godina Wyllis je upao u tešku finansijsku krizu, a novi vlasnik Jeepa postaje američki milijarder Henry Kaiser i njegova kompanija Kaiser. CJ je nastavio da se proizvodi bez većih promena, a krajem 1950tih godina je takođe počeo da prodaje dozvolu zainteresovanim kompanijama za proizvodnju svojih kopija. U veoma kratkom periodu su počele da "niču" kopije širom sveta, a među najpoznatijim su bili Mitsubishi iz Japana i Mahindra iz Indije. Ovi modeli su doneli nekoliko novina, kao što je četvorostepeni manuelni menjač (kasnije i automatik) i prvi dizel motor, a zanimljivo je da je Mitsubishi predstavio i verziju sa četvoro vrata.
Do sredine 1960tih godina nije bilo većin promena, a 1965. godine CJ dobija svoj prvi V6 motor, zapremine 3.7L, koji je razvijao 160KS. U pitanju je bio motor koji je urađen u zajedničkoj saradnji sa General Motorsom, a takođe se ugrađivao u mnoge Buick modele. Do navedenog perioda ponuda Jeep modela se poširila na PC-Series, Wagoneer, Gladiator i Commando, a onda je stiglo nešto šta CJ pre nije imao - konkurencija. Naime, mala kompanija International je reagovala prva i primetila da tržište laganih terenaca raste velikom brzinom, a odgovor je bio model Scout.
Međutim, nijedna od kompanija se nije koncentrisala za proizvođnju laganog 4x4 koji bi se jednako dobro pokazao i na asfaltu. Ford je uvideo da Internationalu ide odlično sa modelom Scout koji je bio veći od tipičnog Jeepa iz tog perioda i pružao civilizovaniji 4x4. U istom periodu američke porodice su počele da kupuju drugi automobil u porodici koji bi služio za zabavu i 4x4 SUV se činio savršenim izborom. U 1960. godini oko 11,000 laganih 4x4 je prodato u Americi dok je taj broj stigao do 35,000 u narednih pet godina. Ford je očekivao da će navedeni broj da se duplira do 1970. godine i nije nikako želeo da propusti takvu priliku, pa je, 1965. godine, debitovao model Bronco.
Malo je reći da je Bronco pokvario račune CJ-u i prodaja je preko noći naglo pala nakon što je publika primetila da se Fordov proizvod ponaša jednako dobro na asfaltu kao i na terenu. Kaiser je prolazio krov veliku krizu i nije imao finansije da obnovi CJ, a onda dolazi do nove prodaje 1970. godine i American Motors Corporation (AMC) postaje novi vlasnik. AMC se brzo dao na posao i u roku od dve godine u potpunosti obnovio ponudu motora, koju su sada činila dva I6 motora (3.8L sa 100KS i 4.2L sa 110KS) i jedan V8 motor (5.0L sa 150KS). Dizajn je i dalje ostao veoma sličan vojnom modelu, sa čijom proverenom formulom AMC nije želeo da se igra, ali je dobio udobnije oslanjanje suspenziju i potpuno novi trostepeni automatski menjač.
Uskoro CJ se mogao dobiti i sa modernijim kočnicama, luksuznijim enterijerom, pa čak i sa klimom. Prodaja je eksplodirala, ali u vreme najveće slave počinju prvi problemi. Naime, 1980. godine popularni TV program 60 minutes je uradio reportažu o CJ-u i proglasio ga za jedno od najnebezbednijih vozila na putevima. Naime, zato što je bio značajno podignut od zemlje, CJ je imao veliku opasnost od prevrtanja ako bi vozač ušao u krivinu pri većoj brzini. Iako je Jeep uradio svoje testove i pokušao da pokaže kako to nije istina, šteta je već bila učinjena, i uskoro su počele da stižu tužbe porodica preminulih za volanima CJ-a.
AMC je takođe pokušao da vrati poverenje kupac nudeći velike popuste, niske kamate i produženu garanciju, ali ni to nije bilo dovoljno. Tržište automobila je takođe značajno promenilo tokom 1980tih godina i kupci su počeli da traže proizvode sa četvoro vrata. Jeep je već imao nekoliko takvih modela u ponudi, kao što su Cherokee i budući Grand Cherokee, ali je takođe želeo da unovči slavu istorijskih modela. Kada je, 1986. godine, debitovao Wrangler, postalo je jasno da je kraj za CJ stigao. Wrangler ne samo što je imao sličan retro dizajn i identične terenske mogućnosti, već je takođe bio veći, udobniji, bolje opremljen i generalno civilizovaniji.
CJ je danas solidno cenjen klasik i veoma popularan među kupcima klasičnih vozila. Potencijalni kupci ne bi trebalo da se brinu oko kvaliteta jer jedno je sigurno - možda će kamen uspeti lakše da pokvare. Osim toga, još jedna stvar po kojoj je ovaj automobil izuzetan. Za razliku od ostalih klasičnih modela koji su važni samo u istoriji automobilizma, Jeep CJ je učesnik moderne svetske istorije i sigurno jedan od zaslužnih snaga za čovečanstvo kakvo danas poznajemo.
Autor: Talladega
Slike: Jeep
