Hitler je dao novac, dr. Porsche ga je proizveo, ali Bube ne bi bilo bez inženjera Josefa Ganza
Mora da ima četiri sedišta, motor sa vazdušnim hlađenjem, a cena ne sme da bude veća od 1.000 maraka... Svojim visokim, pomalo kreštavim glasom nabrajao je pun entuzijazma Adolf Hitler svoju viziju narodnog automobila, uzimajući pauzu samo da srkne gutljaj čaja. Nasuprot njemu, u berlinskom hotelu, sedeo je Ferdinand Porsche. Ne bez razloga. Upravo njega je Firer te 1934. izabrao da bude prvi čovek projekta koji će omogućiti svakom nemačkom domaćinstvu motorizovani prevoz. Tom prilikom, Firer je već tada uspešnom, a danas legendarnom nemačkom inženjeru pokazao i skicu kako bi takav "volkswagen" trebao da izgleda. U jednom trenutku na drugu stranu stola je gurnuo salvetu, na kojoj je u trenutku nadahnuća svojeručno nacrtao buduću Bubu...
Tako, otprilike, glasi legenda o nastanku legendarnog modela Volkswagena, tokom 65 godina proizvedenog u više od 21 miliona primjeraka. Bar tako stoji na internet sajtu Muzeja Adolfa Hitlera, kao i na sličnim mestima na kojima se poštuje lik i delo uverljivo najvećeg zločinca 20. veka. Ipak, istina je drugačija. A zasluge za njeno otkivanje ima pre svega holandski istoričar Paul Schilperoord i njegova knjiga Neverovatni život Josefa Ganza, koja baca sasvim novo svetlo na nastanak VW Bube. I to kakvo. Njegovo dugogodišnje istraživanje pokazuje, naime, da pravi otac "volkswagena" nikako nije Hitler, nego upravo u naslovu pomenuti Josef Ganz, genijalni inženjer i da bi stvar bila zanimljivija, mađarski Jevrejin.
Priča o nastanku narodnog auta, tako u stvari počinje pre 1934. i gore opisane čajanke, te više od dve decenije pre nego što će 1939. uz značajnu finansijsku podršku Trećeg Rajha i nesporno inženjersko, ali i poslovno umeće Ferdinanda Porschea, iz pogona u Wolfsburgu izaći prvi primerci KdF-Wagena (KdF je skraćenica za nacističku krilaticu Kraft durch Freude, odnosno Snaga kroz radost). Prve ideje britki i tehnički izuzetn potkovani Josef Ganz (1898-1967.) je zabeležio je još za vreme studentskih dana, početkom dvadesetih godina prošlog veka. Zapisao je tada da automobil za mase "mora da lagan i upravljiv poput motocikla, veoma aerodinamičan, a kako bi putnici imali što više mesta, motor i mjenjač moraju biti smešteni pozadi". Takođe je i dodao da automobil treba da postiže bar 60 km/h.
Već 1923., otkriva Schilperoordova knjiga, Ganz je napravio i prve skice, ali u stvaranju prototipa sprečila ga je teška nesreća sa motociklom. Ali, do prekreta dolazi u 1929., kad postaje glavni urednik nemačkog časopisa Motor-Kritik. Bez kritike nema napretka, bila je parola sa kojom je bez dlake na jeziku hrabro nasrnuo na nemačku autoindustriju, kritikujući da pravi nezgrapne automobile prepotopnog dizajna. Što i nije bilo daleko od istine. Dobar primer za to je DKW P15 iz 1928, kockasta limuzina napravljena gotovo u celosti od drva i pokretana slabim dvotaktnim motorom od tek 15KS, poznata po čitavom nizu konstrukcijskih nedostataka. Ganzu, koji je bio strastveni inovator, to nije bilo podnošljivo, tim više jer je godinama pratio rad mađarskog inženjera Paula Jaraya, zaposlenog u Zeppelinu.
Zahvaljujući hrabrim, ali i smislenim kritikama, Ganz je stekao status simbola nezavisnog novinarstva u Nemačkoj, a slava koju je uživao u narodu donela mu je i kontakte sa proizvođačima. U junu 1930. tako počinju Ganzove putešestvije u potrazi za firmom koja bi mogla da realizuje njegovu ideju. Prvo je pojetio DKW, ali daleko konkretnija bila je Ardie, firma koja je proizvodila motocikle. Ipak, posao je uskoro prebačen u Adler, kod drugog proizvođača motocikala, da bi u jesen 1930. u njihovoj fabrici u Nirnbergu nastao prototip, nazvan Maikäfer. Odnosno, Majska buba... Imao je šasiju, motor smešten pozadi, nezavisno oslanjanje napred, upravljač sa zupčastom letvom... Znači, tehnološki je verno pratio već tada poznata Ganzova razmišljanja.
Ipak, u Maikäferu se, osim samog imena, ne anzire VW Buba. Sa drvenom karoserijom i motorom od 200 kubika, nije se ni dizajnerski razlikovao od već viđenog. Ali to se ne može reći za Standard Superior, predstavljen 1933. na automobilskom salonu u Berlinu. Nakon Maikäfera, naime, Ganz je radio i kao konsultant na Mercedes-Benzu 130H, pa i za BMW, da bi ga Standard Fahrzeugfabrik 1932. angažovao da od koncepta Maikäfer napravi porodični, prodajno orijentisani model. A rezultat je bio Standard Superior. Kao i u slučaju Mercedes-Benza, to je bila tehnološki još jedna kopija Maikäfera, ali verzija sa 4 vrata je sada već na tragu Bube, a automobil je značajan i zbog činjenice da je prvi put nazvan volkswagen.
Međutim, cela priča nije završila slavno. Ganz, naime, nije bio oduševljen izmenama izvršenim bez njegova znanja, pa je po Superioru, kako je već imao običaj, sasuo paljbu u svom Motor Kritiku. Ipak, prašina koju je Ganz podigao ubrzo se slegla pomoću Geringa, koji ga je ubrzo strpao u zatvor. Zvanično, pod optužbom da ucenjuje nemačku autoindustriju. Nezvanično, zato jer Hitler ne može da podnese da Nemcima pamet soli Jevrejin, koji pritom baljezga da je volkswagen njegova zamisao. Ganz je pobegao u Švajcarsku već sledeće godine, samo koji dan nakon što je Ferdinand Porsche 22. juna 1934., na krilima Hitlerove podrške, potpisao ugovor o proizvodnji volkswagena, koji mu je obezbedio platu od enormnih 20.000 maraka.
Osim Ganza, nacisti su pokrali i češku Tatru
U celu priču oko nastanka Bube značajno je upleten i projekat češke Tatre. Tatra V570 je bio aerodinamični prototip u čiji nastanak su 1933. bili uključeni Erich Ledwinka i Paul Jaray, pionir aerodinamike i, ne manje važno, prijatelj Josefa Ganza. Posomatrajući Tatru V570 pažljivije oko lako otkriva sličnost sa Porscheovim prototipovima Typ 32. Prva tužba za plagijat nasilno je ugušena kada je 1938. Treći Rajh okupirao Češku, ali Volkswagen je Tatri 1967. ipak morao da plati odštetu od 3 miliona maraka zbog kršenja patentnih prava. Ali ne zbog dizajna, već korišćenja koncepcije sa centralnom cevastom šasijom, menjačem ispred zadnje osovine i bokser motorom pozadi.
Izvor: Autoklub.jutarnji.hr
Foto: Getty Images
Sitem zadnjeg vešanja, sa polurasterećenim poluosovinama u "puškama", je Češki sistem. Komplet je ukradena ideja. Prednje vešanje sa torzinim šipkama mislim da potiče od Francuza.
Čak i motor od bube je preslikan od Tatre, po mnogo čemu.
Sve u svemu, već posle drugog svetskog rata, tamo 50 tih godina, to je bio dobrano zastareo automobil. Najgore, u početku je bio jako nepouzdan automobil.
Ono što najviše krasi VW bubu je histerija i pomama za njom, bez obzira na sve nedostatke, koja se kasnije prenela na golfa.
Znači, Buba je bila opšte prihvaćeno vozilo, bez ijedne realne pozitivne činjenice.
Evo par negativnih razloga:
-Skučen auto, a u nazivu "narodni";
-Automobil bez gepeka;
-Jako nestabilan automobil;
-Lenj i mrtav motor;
-Velika potrošnja goriva;
-Jako loše, nestabilno prednje vešanje, sa velilkim poluprčnikom okretanja;
-Loš motor, kome je bezmalo u to vreme u Jugoslaviji bilo nemoguće raditi generalnu;
-Da bi se radilo oko auspuha, morao je se vaditi motor;
-Jedan od najmanje bezbednih automobila, zbog prednjeg kraja mekog kao karton.....
@ fanfatal
I sa najjeftinijim delovima, kojih ima i u samoposluzi. Tako se pridobija kupac, a ne preskupim odrzavanjem i komplikovanom zamenom sijalice.
NoAmer
Daleko je to bio automobil sa jeftinim održavanjem. U to vreme, malo je bilo skupljeg održavanja...
Recimo, poluosovina (koja je pucala kao ledenica) za Bubu 1303, koštala je skoro kao motor za Fiću.... I tih delova nije imalo u samoposluzi, već se na njih dugo čekalo.
Ako cemo realno, nista nij bilo ni toliko kvalitetno, ni toliko unikatno. I proizvodjaci iz drugih zemalja su pravili vozila slicnog dizajna i kvaliteta i pre i posle bube.
Zbog cega je onda bas buba bila toliko dobro prodavana u celom svetu?
Ljudi su toliko voleli hitlera u svetu da su kupovali bubu iz ljubavi prema njemu?
@mile antena
ne, nego je zahvaljujuci njemu ona usla u masovnu proizvodnju!
Zavrsetkom rata nemci su se razbezali po svetu pa su i tamo nastavili da je kupuju... :)
P.S. zbog ovakvih vesti NIKADA u zivotu ne bih vozio bilo sta iz VW grupe, pa ni da mi poklone!
Buba je bila popularna u Americi i svetu, jer je proizvodnju i prodaju forsirala Engleska i SAD, koje su pokrenule proizvodnju i upristojile bubu.
Svako ima svojih razloga, ne zelim da zalazim u to, ali mozda treba znati da je i porodica Agneli (vlasnici i osnivaci Fiat-a) imala bliske veze sa fasistom i antisemistom Musolinijem...
@fanfatal
Engleska i SAD su uopsteno podigli Nemacku posle rata.
@carobnjak
Malo previse ograniceno gledas na sve to. Cenim da si pametniji covek i da ne trebas neke stvari da mesas u automobilizam. Takodje niko ti nista nece ni pokloniti iz VW grupe, nije za tebe VW Phaeton, za tebe je vise jedan Fiat Stilo zbog kojeg ce ti zvukovi problema sa airbag-ovima buditi nocima...Nemoj da se uvredis, ne vredjam ja tebe niti bilo koga ali to ne treba da se gleda na nacin na koji ti gledas. I Fiat je imao bliske veze sa Musolonijem i znaci nista iz FIAT-a?! Hitler je tada bio gazda i radilo se kako on kaze i ajde sada da mrzimo sve nemacko, nema smisla.
@ carobnjak,
masovna proizvodnja beetlea nije ni pocela pre kasnih 1940tih godina. prva godina beetlea u americi je bila 1949 - prodata su 2 auta
Orlo
Ma sve su to ista djubrad.
Kad bi tako gledao, onda jedino Lade da vozimo. :D
@Orlo
a Musolini je bio zasluzan za proizvodnju kog Fijatovog modela?
Činjenica je da je Buba bila prvi mali automobil iz Nemačke. Odatle i tražnja za tim proizvodom.
I danas Nemci nisu majstori za male aute, u poređenju sa Francuzima, Italijanima i Japancima. Jednostavno ni danas to ne umeju da naprave....
@dusan
ako ce ti biti lakse (a i jos nekima), ovo je bila sala, da ne kazem provokacija, kao i vecina mojih komentara... :)
P.S. za mene je Fiat Bravo, kakav bre Stilo?!?
@Pit
Strahote koje su ucinili se ne smeju zaboraviti, ali nikad, a to sto je bilo deo je neslavne proslosti koje verujem ni oni ne zele da se podsecaju...
P.S. A 1.000 kineskih marki? :D
@carobnjak
Nije koliko znam, ali sam po toj logici povukao paralelu da neko moze da kaze da iz tog razloga mrzi Fiat... kazem ne ulazim u licne razloge jer je po meni auto jedna gomila lima bez duse i osecanja pa ga i tako i treba gledati, prilicno racionalno i to da li ima neke kvalitete i prednosti i naravno i da li je subjektivno lep... imam druga ciji cale ne gleda uopste HRT, na primer jer je bio na ratistu...
@Orlo 22:00
Fijata 500L, i to u Kragujevcu! :))))))
@Pit
A mozemo i da teramo Shuanghuan SCeo, ako vec necemo VW Pola! :)
P.S.
Jel' se ona crvena Alfa, sto stoji preko puta tvoje avlije, provoza koji put? U subotu sam prosao tvojom ulicom, a Alfa stoji isto kao i pre mesec dana! Mora da je komsija tempirao tako da, kad isterujes svoje fijakere, naletis pravo na Alfu, pa da mu platis odstetu. :))))))
Jedini razlog sto su US i UK toliok ulagali u Zapadnu Nemacku je sto je Istocnu drzao SSSR, pa je ovo bila zadnja linija odbrane, i dobar nacin sirenja propagande. Na kraju se pokazalo da su ipak bili u pravu, ali i da SSSR nije u svemu gresio, i tako sad zivimo u nekom novom svetu nit tamo, nit ovamo. Ali da u Rusiji dobar auto nisu znali da naprave, to je cinjenica. Ali boljih od Bube pravili jesu.
@carobnjak,
Masovna prouzvodnja bube nije nigde pocela pre kasnih 1940tih - nekoliko godina nakon sto je rat zavrsio.
Mnogi se bave proizvodnjom kupusa, ali je futoški kupus samo jedan.
Masovna proizvodnja je pocela posle rata u juznoj Americi gde je i sam hotler doziveo starost. Upravo tamo zbog socijalnog polozaja (siromastva) ljudi su tamo kupovali ovu nakazu. Naravno da nisu ni videli bolji auto. Ne bih da se nas narod u Bosni poredi s njima ali ovaj auto se uspesno sklapao i kupovao tamo. U Nemackoj bubu i uopste VW marku su kopovali seljaci i tehnicki neobrazovani ljudi. Dalje ne bi komentarisao da se neki ne uvrede.
I hitler je bio Jevrej ,napravio ga je Rotšild Solomon kod koga je radila Hitlerova majka
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Hitler%20je%20bio%20Rotshild.pdf
i sva priča oko Hitlera i jevreja je maslo Rotšilda ( jevreja) koji koriste svoj narod kao topovsko meso
Sve ovo bih uzeo sa dozom rezerve, jer ovde moze i da bude prekrajanje istorije... to je cesta pojava, od jednom se jave neki kvazi strucnjaci i istoricari koji kao saznaju neku novu cinjenicu a sve to ili zbog zarade ili zbog politike... mi smo svedoci u Srbiji da se prekraja istorija kako odgovara onima na vlasti...