Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Kada je Acura otvorila svoj prvi od 60 salona u Severnoj Americi u martu 1986. godine, japanska auto industrija je konačno dobila svoj prvi premijum automobil.
Iako se mnogi neće složiti sa ovom teorijom i tvrdiće da su luksuzni Prince automobili bili prvi japanski premijum automobili, Acura ipak nosi ovu zaslugu zahvaljujući svojom popularnosti širom sveta, iako se na nekim tržištima prodavala i pod Honda oznakom. Uspeh Acure je dao krila i ostalim japanskim kompanijama, pa je u roku nekoliko godina Nissan predstavio Infiniti, dok je Toyota stigla sa Lexusom. Predstavljanje Acure je bio veliki rizik za Hondu. Kompanija je, ipak, širom sveta bila najpoznatija po manjim Civic i Accord modelima, koji su počeli da osvajaju kupce svojim kvalitetom i niskom cenom. Posle deset godina razvoja, prva Acura je publici predstavljena 1986. godine, a u pitanju je bio sedan (kasnije i kupe) sa Legend oznakom.
Legend nije bio klon nekog već postojećeg Hondinog automobila već pokušaj da se napravi dostojan konkurent na severnoameričkom tržištu proslavljenim Nemcima, kao što su Mercedes i BMW, i jednako popularnim domaćim Cadillacom i Lincolnom. Tetsuo Chino, predsednik Honde za američko tržište tokom 1980tih godina, na zvaničnom predstavljanju je izjavio da želi da Honda nastavi sa manjim i jeftinijim automobilima, dok je plan Acure da postane prva japanska premijum kompanija u Severnoj Americi. Prva dva automobila kompanije su bili Integra i Legend. Dok je cena Integre od 10,000 dolara i mogla biti opravdana, cena od 20,000 dolara, koliko je kupac morao da izdvoji za osnovni model Legenda, bila je veliki rizik pošto nikada ranije jedan japanski automobil u Severnoj Americi nije toliko koštao.
Još jedna bitna karakteristika je delila Intergru i Legend. Naime, Intergra je bila unapređeni model Honda sa japanskog tržišta, dok je Legend (poznat kao Project XX tokom razvoja) bio urađen sa britanskom kompanijom Austin Rover i takođe se prodavao kao Rover 800/Sterling. Iako na papiru Legend nije bio preterano velik i moćan auto, barem sa standarda gledanja američkih kupaca, za jedan japanski automobil je ipak bio ogroman. Sa šasijom dugom 276 cm i težinom od 1,400 kg, Legend je bio nešto duži i teži u poređenju sa Accordom, u to vreme najvećim automobilom koji je japanski gigant ikada prodavao u Severnoj Americi. Kao i kod ostalih modela kompanije, pogon je bio na prednjim točkovima, dok je ogibljenje tjunovano za što veću udobnost.
Ovo se pokazao kao veliki izazov za kompaniju koja je bila poznata po tradicionalno tvrdim sportskim automobilima, ali se završen posao pokazao zadovoljavajućim. Ispod haube se nalazio potpuno novi 2.5L V6 motor, koji je razvijao 151KS i ujedno bio prvi motor od šest cilindara za japanskog proizvođača vozila na ovom tržištu. Cenjeni Motor Trend magazin je imao prvu priliku da testira Legend na uporednom testu protiv BMW-a 528e, Pontiaca 6000STE i Audija 5000S i prvi rezultati su bili veoma zadovoljavajući. Legend se pokazao kao tih i udoban automobil, a posebne pohvale su išle i za novi motor, sa kojim je Legend ubrzavao do 100 km/h za 9.8 sekundi i dostizao maksimalnih 177 km/h.
I pored kritika na račun četvorostepenog automatskog menjača, koji se nije činio idealnim za sportski sedan (Legend je imao i petostepeni manuelni menjač kao opciju), Motor Trend je zaključio da je Legend više nego odličan prvi pokušaj za kompaniju koja nikada pre nije proizvodila premijum automobile. Prodaja je startovala više nego odlično i prve godine od 109,000 prodatih Acura, Legend je igrao ulogu sa 55,000 primeraka. Za 1987. godinu u liniju je dodat i kupe sa aerodinamičnijim linijama i novim 2.7L V6 motorom, koji je razvijao 161KS. Jedan takav model se našao na uporednom testu popularnog Car & Driver magazina zajedno sa Lincolnom Mark VII LSC, Mercedesom 300CE i BMW-om 635CSi i dobio reči pohvale.
Acura i Lincoln su pružali najviše prostora na prednjim i zadnjim sedištima, ali po voznim karakteristikama BMW se ipak pokazao najboljim. Legend kupe je dobio pohvale ne samo za prostor već i za startan motor i ponašanje u krivinama, a sa početnom cenom od 27,500 dolara je takođe bio za čak 20,000 dolara jeftiniji u poređenju sa nemačkim rivalima. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 9.6 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 200 km/h, što nije bilo brzo kao Lincoln, Mercedes i BMW, ali je Legend bio jedini automobil sa testa koji je, na kraju godine, proglašen za jedan od Car & Driverov tradicionalnih "Deset Najboljih" automobila. Do kasnih 1980tih prodaja Acure u Severnoj Americi dostiže 150,000 primeraka na godišnjem nivou, od čega je Legend činio trećinu, u poređenju sa Mercedesovih 80,000 vozila godišnje i BMW i Lexusovih 60,000 vozila godišnje.
To je značilo da je Acura stigla do treće pozicije u klasi, odmah iza domaćih Lincolna i Cadillaca, što je bio veliki uspeh za japansku kompaniju koja je bila tek u trećoj godini proizvodnje.
Na testu Road & Track magazina, novinari su ponovo imali samo reči pohvale. Novi motor je smanjio ubrzanje do 100 km/h na solidnih 7.9 sekundi, a veće dimenzije su označile i veći prostor enterijera. Na kraju je zaključak bio da Legend pruža najbolju kombinaciju udobnosti Lexusa LS400 i sportske vožnje Infinitija Q45. Ovaj automobil će ostati u proizvodnji do 1995. godine, a jedina vredna promena se desila 1994. godine kada je debitovao novi GS kupe, koji je pružao najveću luksuznost ikada viđenu od strane neke Acure, kao i novi 230KS motor i šestostepeni manuelni menjač. Posle 1995. godine Acura je odlučila da predstavi novi RL model kao zamenu za Legend kada su istraživanja pokazala da kupcima ipak mnogo više znači Acurina oznaka.
Danas je Acura jedna od najprodavanijih luksuznih kompanija u Severnoj Americi, a proboj je nedavno počeo i na azijska tržišta. Kompanija je tokom 1990tih godina stekla ime sa NSX super-automobilom, koji i serijom sportskih sedana, kao što su TSX i TL, ali Legend i dalje igra veliku ulogu u istoriji Acure, jer je ipak u pitanju automobil od koga je sve počelo.
Autor: Talladega
Slike: Acura