Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Nema sumnje da je, kada je Chrysler grupa predstavila prve minivanove 1984. godine, u potpunosti promenila način na koji je Amerika i ostatak sveta gledao na porodična vozila.
Ova ideja nije bila potpuno nova, ali se pojavila u pravo vreme i popularizovala klasu za koju se činila da je davno izumrla. Ideja maksimalnog iskorišćavanja potrostora je postojala još od samog nastanka automobila, a komercijalna vozila i danas služe većini onih koji žele veliki prostor za prevoz robe i putnika. Čini se da je Volkswagen bio prvi koji je uspeo da napravi vozilo najsličnije današnjem minivanu kada je 1950. godine predstavio Transporter Minibus. U vreme dok se najveći nemački proizvođač vozila oporavljao od Drugog svetskog rata, finansije su bile minimalne za razvoj potpuno novog modela. Iz navedenog razloga, inženjeri Volkswagena su koristili celu mehaniku sa popularnog Beetlea, uključuju i motor na vazdušno hlađenje postavljenog pozadi. Iako je imao ozbiljan problem sa snagom, prelepi dizajn i maksimalan prostor su učinili Transporter velikim hitom i jednim od najpoznatijih Volkswagena. Transporter je doneo još nešto, posebno u Severnoj Americi, a to je konkurencija. Za 1961. godinu Chevrolet je predstavio Corvair 95 Van, dok je Ford stigao sa Falconom Econoline. Dodgeov prvi pokušaj da na platformi automobila napravi porodični van je bio model A100, koji je debitovao 1964. godine.
Dok su Corvair 95 Van, Falcon Econoline i A100 u samom startu bili sličnih dimenzija kao Transporter, do ranih 1970tih su dobili značajno na dimenzijama, kao i velike V8 motore, da su u većoj meri bili komercijalna vozila umesto putničkih vanova. Početkom 1980tih godina Chrysler se nalazio u jednako velikoj krizi kao i Volkswagen 40 godina ranije, "zahvaljujući" niskom kvalitetu i pogrešnim proizvodima sa velikim V8 motorima u vreme naftne krize. Tokom 1978. godine na čelo Chryslera stiže proslavljeni Lee Iacocca, koji se ranije proslavio u Fordu sa automobilima kao što su Mustang, Fiesta i Pinto. Iacocca se brzo dao na posao i zatražio od američke vlade pozajmicu za oporavak kompanije. Iako vlada nije bila oduševljena ovim potezom, Iacocca je ipak dobio potreban novac za investiranje u nove automobila. U navedenom periodu Chrysler je već radio na liniji novih automobila sa prednjim pogonom, poznatim kao K-Cars, koji su debitovali 1981. godine kao Dodge Aries i Plymouth Reliant. Oni su bili prvi Chryslerovi proizvodi u Severnoj Americi sa prednjim pogonom i četvorocilindričnim motorom. Aries i Reliant su takođe bili kockasti i pružali prostor većih automobila, a već prve godine su postali prodajni hit sa preko 250,000 isporučenih vozila. Početkom 1980tih godina u Chrysler stiže Hal Sperlich, još jedna od nekadašnjih legendi Forda.
Još početkom 1970tih godina Sperlich je radio na prototipu poznat kao Ford Carousel, malom porodičnom vanu urađenoj na platformi automobila, ali je Henry Ford II uporno odbijao takav proizvod uz tvrdnju da tržište još nije spremno za njega. Dolaskom u Chrysler, Sperlich se ponovo dao na posao i predstavio ovu ideju Iacocci, koji je sa oduševljenjem odobrio. Rani prototip je bio poznat pod T-115 oznakom, a serijski model je debitovao 1984. godine. Prvi Chryslerovi minivanovi su se prodavali kao Dodge Caravan i Plymouth Voyager, a delili su kompletnu platformu i mehaniku sa K-Cars. To znači da su imali pogon na prednjim točkovima, na koje se snaga prenosila preko trostepenog automatskog i petostepenog manuelnog menjača. Sa dizajnerske strane Caravan i Voyager se nisu mogli pohvalititi nekim lepim linijama, ali su pružali tri reda sedišta i mogli bez problema sa uđu u bilo koju američku garažu. Zadnja vrata na šine su se nalazila sa suvozačeve strane, sa klupom u drugom i trećem redu sedišta, čime su mogli da smeste osam osoba. Jedina dizajnerska razlika između dva modela su bili u vidu maske, a Dodge verzija je imala više opreme i veću cenu. Oba minivana su imala standardan 2.2L motor, koji je razvijao 101KS, a u ponudi je bio i Mitsubishijev 2.6L motor sa 104KS.
Verovatno ni sam Chrysler nije očekivao da će Caravan i Voyager postati veliki hit, a prve godine je prodato čak 209,895 primeraka, čime su ostvarene potrebne finansije da se dug američkoj vladi vrati čak sedam godina pre vremena. Možda u još većem šoku je bio Ford, koji je uvideo propuštenu priliku i dao se na posao na predstavi svog konkurenta. Tako je, 1986. godine, debitovao Ford Aerostar dok je General Motors uključio u trku godinu dana ranije sa dva modela, Chevrolet Astro i GMC Safari. Međutim, sva tri proizvodila su bili umanjene verzije većih vanova, sa zadnjom vučom, i samim tim su se tako i ponašali u vožnji, što znači da su bili veliki i neudobni. Narednih nekoliko godina Caravan i Voyager su nastavili da osvajaju kupce zahvaljujući svojim dimenzijama i udobnoj vožnji, a prva veća promena stiže 1987. godine. Naime, navedene godine Chrysler predstavlja produžene verzije oba minivana pod "Grand" oznakom, koji su imali značajno veći gepek. Iste godine debituje i Mitsubishijev 3.0L V6 motor sa 130KS, a nešto kasnije i novi 2.5L motor sa 100KS je postao standardan. Dve godine kasnije Chrysler ponovo postavlja standarde, sada sa turbo verzijom navedenog 2.5L motora, koja je razvijala 150KS. Prodaja je nastavila da raste i Plymouth je prodao impresivnih 198,332 primeraka 1989. godine.
Za 1990. godinu se našla i treća verzija i to Chrysler Town & Country, koji je tako postao prvi luksuzan minivan na američkom tržištu. Town & Country je bio dostupan samo sa novim Chryslerovim 3.3L V6 motorom, koji je razvijao 150KS, a takođe je imao i četvorostepeni automatski menjač. Posle šest godina na tržištu, Chrysler je znao da je vreme za promene i koliki je pritisak na drugoj generaciji, nakon što su minivanovi postali najbitniji modeli kompanije.
Druga generacija je debitovala 1991. godine, ponovo u dve verzije (sa skraćenom i produženom šasijom), i ponovo pod Dodge, Plymouth i Chrysler oznakama, a iste godine je stigla i prva prava konkurencija u vidu minivanova iz General Motorsa sa prednjom vučom - Chevrolet Lumina APV, Pontiac Trans Sport i Oldsmobile Silhouette. Iako je prednja vuča i dalje bila standardna, kupac je sada mogao da dobije Chryslerove minivanove i sa pogonom na sva četiri točka. Po pitanju mehanike nije bilo većih promena, osim što je turbo motor izbačen iz ponude, dok su dizajn i enterijer inspirisani kritikama kupaca. Po pitanju dizajna, nos vozila je bio niži za bolju aerodinamičnost, dok je sam minivan imao više stakla nego u prošlosti za bolju preglednost. Ovaj potez se pokazao odličnim potezom da je Chrysler bez većih problema i dalje u potpunosti kontrolisao minivan tržište, a u decembru 1993. godine, na desetogodišnjicu, 4-milioniti primerak je sišao sa proizvodne trake.
Za 1994. godinu u ponudu je dodat i novi 3.8L V6 motor sa 162KS, a godinu dana kasnije iz ponude je izbačen manualni menjač koji nikada nije bio preterano popularna opcija kod kupaca. Godinu dana kasnije Ford je konačno debitovao svoj prvi minivan sa prednjom vučom kada je debitovao Windstar. Ovaj minivan je prvi prvi na tržištu sa modernim aerodinamičnim linijama i već prve godine postao veliki hit među kupcima kada je prodato preko 220,000 primeraka. Nova konkurencija od strane Toyote, Nissana i Honde je takođe počela da predstavlja ozbiljne rivale i Chrysler je znao da mora da uradi drastične promene ukoliko želi da ostane lider.
Po prvi put kupac je dobijao dvoje zadnjih vrata na šine, po jedna sa svake strane, dok su Caravan, Voyager i Town & Country takođe dobili i potpuno novu platformu. Standardan motor je sada bio 2.4L I4, koji je razvijao 150KS, a tu su bila i tri V6 motora - Mitsubishijev 3.0L sa 136KS i Chryslerovi 3.3L (150KS) i 3.8L (162KS). Izbor standardne i opcione opreme je bio zavidan, dok je sam kvalitet enterijer značajno povećan.
Town & Country se pokazao posebno popularnim među kupcima, iako je bio najskuplji minivan u ponudi, a 1996. godine je prodato rekordnih 105,536 primeraka. U narednih nekoliko godina nije bilo većih promena, osim što je snaga 3.8L motora povećana na 180KS, a prodaja je nastavila da obara rekorde. Na žalost, Voyager je ugašen posle 1999. godine zajedno sa celim Plymouth brendom dok su Caravan i Town & Country nastavili sa uspesima. Iste godine Honda predstavlja drugu generaciju minivana Odyssey, koji je bio veći i moćniji od prethodnika, a takođe je imao i vrata na šine koja su se zatvarala i otvorala na dugme. Kada se pri tom doda poznat Hondin kvalitet, mnogi su pomislili da je Chrysler konačno izgubio lidersku poziciju od japanskog rivala. Sredinom 2000. godine, kada je 2001 model već bio u najavi, Business Week magazin je imao detaljnu analizu o Chryslerovim minivanovima da ukaže sve probleme. Iako su se Caravan i Town & Country i dalje prodavali u velikim brojevima i činili oko trećinu profita kompanije, njihova prodaja je polako počela da pada u vreme kada je cela klasa napredovala velikom brzinom. To se posebno odnosi na dva japanska rivala, Honda Odyssey i Toyota Sienna, koji su izgledali moderniji i veći, a takođe su se i bolje ponašali na putu. Oni su imali još jednu popularnu karakteristiku - treći red sedišta se spuštao u pod čime je prostor gepeka mogao značajno da se poveća.
Chrysler je odgovorio sa četvrtom generacijom 2001. godine, koji je bio veći, moderniji, tiši, udobniji i sa kvalitetnijim enterijerom. Iako su linije u velikoj meri ostale slične, one su sada bile modernije i Chrysler je ponovo poneo titulu najlepšeg minivana na tržištu. Izbor mehanike je ostao identičan, ali je snaga 3.3L motora sada povećana na 180KS, dok je 3.8L motor razvijao 215KS. Međutim, veliki udarac za kompaniju je stigao na uporednom testu popularnog Edmunds sajta kada je Town & Country sa punom opremom i cenom od čak 36,000 dolara završio na četvrtom mestu od šest konkurenta - ispred Mazde MPV i Pontiac Montane, ali iza Honde Odyssey, Toyote Sienne i Forda Windstara.
Iako se Town & Country na putu ponašao veoma dobro, njegove najveće mane su bile nedostatak opreme, kao što su navigacioni sistem, nemogućnost da se drugi i treći red sedišta izvade i nedostatak boljeg audio i video sistema na vozilu koji je ipak bio ubedljivo najskuplji u klasi. I pored toga prodaja je ostala najveća u klasi, a za 2004. godinu je stigao poseban Platinum Series model, sa punom opremom, da se proslavi 20-godišnjica ovih minivanova. Krajem 2000tih godina Chrysler upada u veliku finansijsku krizu, bez mogućnosti da obnovi svoje popularne vanove u onoj meri u kojoj je želeo.
To je označilo da četvrta generacija, koja je predstavljena 2008. godine, nije donela mehaničke promene, ali je Chrysler uspeo da ponudi opremu kao što su druga dva reda sedišta da se spuštaju u pod i sa boljim audio i video sistemom, čak i drugi red sedišta koji je mogao da se okreće sa suprotne strane i da se izvadi iz poda i mali pod. Državna pomoć je produžila kompaniju nadu, pa su tako krajem iste godine debitovali novi 4.0L motor sa 251KS i šestostepeni automatski menjač. Kraće verzije su izbačene iz ponude, a kada je Fiat preuzeo komandu kompanije debitovao je i novi 3.6L motor sa 284KS.
Danas Chrysler i dalje kontroliše klasu minivanova, sa godišnjom prodajom od oko 250,000 za Caravan & Grand Voyager. Radi poređenja, Toyotin i Hondin konkurent jedva prelaze cifru od 100,000, dok su General Motors i Ford ugasili svoje minivanove i odlučili da se kocentrišu na crossovere. Najnovije priče kažu da kompanija ne želi dva identična minivana i da će samo jedan od njih preživeti posle 2014. godine, ali još uvek nije poznato koji, pošto je prodaja uglavnom izjednačena. Chrysler ponovo posluje sa visokim profitima, pa nećemo biti iznenađeni ukoliko budzet za sledeću generaciju minivanova opet bude visok, čime bi se revolucija iz 1984. godine mogla ponoviti.
Bez obzira što ih mnogi smatraju dosadnim, Chryslerovi minivanovi su ipak veoma bitni u istoriji auto industrije. Oni su počeli revoluciju, koju su kasnije pratile i evropske kompanije, posebno Renault Espace. Oni su se takođe prodavali i na evropskom tržištu kao Chrysler Voyager, ali i kao Lancia Voyager. Zanimljivo je da se ovaj minivan prodavao i pod Volkswagenovom oznakom, i to kao Routan u Severnoj Americi i Kanadi.
Od 1984. godine približno 14 miliona Chryslerovih minivanova je napustilo fabrike, čime ovaj model definitivno zaslužuje svoje mesto u istoriji, a turbo model, sa vremena na vreme, se može videti i na stazama gde, uz minimalne modifikacije, prelazi četvrtinu milje (402 metra) za ispod 14 sekundi.
Autor: Talladega
Slike: Chrysler
