home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA
Lada Samara

Foto: Lada

Uz pomoć Yugopapira vraćamo se u 1986. godinu kako bismo se prisetili Samarinog debija na jugoslovenskom tržištu, gde je Golf bio i ostao svetinja, a tadašnji domaći modeli praktično imali monopol.

Ruski proizvođač automobila AvtoVAZ prvi značajni proboj na evropsko tržište imao polovinom 80-ih modelom Samara. Samara, interno poznata kao VAZ-2108, bio je kompaktni hečbek dostupan u dve verzije, sa 3 i 5 vrata, a kasnije su se nudili i limuzina, kabriolet i dr. Uspehu na Zapadu doprinela je i činjenica da je u razvoju Samare pomagao Porsche. A doprinos slavne nemačke kompanije nije bio samo u motoru, nego i menjaču, podvozju, pa i konstrukciji karoserije.

Lada Samara

Foto: Lada

Uz pomoć Yugopapira vraćamo se u 1986. godinu i tekst objavljen u "Svetu" kako bismo se prisetili Samarinog debija na jugoslovenskom tržištu.

Oktobar 1986: Pravi bestseler na ovogodišnjem Sajmu automobila u Beogradu, sudeći po broju posetilaca okupljenih oko njega, bio je svakako Lada Samara. Normalno, ako se zna da je to ujedno bila i zvanična premijera ovog modela kod nas. Pre toga, automobil se mogao videti samo na fotografijama. Toliki interes za Samaru bio je i zbog toga što su automobili marke Lada već stekli poverenje jugoslovenskih kupaca. Nisu preskupi, kupuju se za dinare, solidno su izrađeni i mogu se održavati u razvijenoj mreži Zastavinih ovlašćenih servisa.

Lada Samara

Foto: Avto magazin, Ljubljana

Lada Samara je Lada, ali je vozilo sasvim nove koncepcije, izrađeno po sasvim drugačijoj automobilskoj filozofiji. Stara Lada ima klasičan raspored: motor napred, pogon na zadnje točkove. Samara pak ima motor napred, poprečno smešten, i pogon na prednje točkove, što je rešenje kakvo imaju Zastava 101 ili Jugo, koje je i sada "u modi" i primenjuju ga svi ozbiljni proizvođači manjih i srednjih automobila.

Za tri miliona dinara

Posle velikog interesa na Beogradskom sajmu, Samara je nestala sa automobilske pozornice da bi se, nedavno, pojavila vest da se primaju uplate za ovaj automobil.

Za model sa četvorostepenim menjačem fabrička cena je 2.450.000 dinara, a s petostepenim 2.500.000. Kada se ovoj ceni dodaju i doprinosi u iznosu od 26 odsto, cena za jeftiniji model iznosi 3.087.000 dinara. Tako će se mnogi potencijalni kupci morati odlučiti za kupovinu a da, u stvari, ne znaju što kupuju jer, kao što rekosmo, Samara je sasvim novo vozilo. Da bismo ih, ipak, unapred upoznali kakav je automobil nova Lada, iskoristili smo predusretljivost ljudi iz "Crvene Zastave" i probali Samaru. Evo, ukratko, utisaka nakon te vožnje.

Pre nego što smo seli za plastikom presvučeni upravljač Samare, od inženjera Slobodana Radakovića, direktora RZ Komercijala automobila RO Fabrike automobila Zastava, i Miodraga Đukića, stručnog saradnika za izmene u servisnoj službi, saznali smo neke pojedinosti o ovom vozilu.

Za sada se kod nas prodaju samo modeli Samare sa motorima zapremine od 1300 kubika i 3 vrata. Već je počela prodaja 1.100 vozila, a garantovani rok isporuke je četiri meseca. Sledeće godine (1987.) će se kupcima nuditi između 5.500 i 7.000 ovakvih automobila. Iako nijedan automobil nije isporučen, mehaničari u ovlašćenim servisima su već obučeni za održavanje ovog automobila. Kroz godinu-dve uvozićemo i Samaru sa 5 vrata.

Kada se sedne u Samaru...

Odmah vas iznenadi dobro rešenje takozvanog vozačkog prostora. Odnos između volana, papučica na podu, ručice menjača i vozačkog sedišta očigledno je pažljivo isplaniran. Jednom rečju, sve je pri ruci, pa se stiče utisak da ste u automobilu uvezenom sa Zapada.

Volan lepo leži u ruci. Malo podseća na upravljač iz Ford Oriona. Na tabli sa instrumentima pažnju privlače dve pojedinosti.

Prva je velika oznaka STOP, koja je odmah levo od brzinomera. Crvene je boje i počinje da svetli kada je neodgovarajući pritisak ulja, temperatura motora, kada nešto nije u redu s nivoom tečnosti za kočnice ili su istrošene obloge kočnica, ili ako ste zaboravili da spustite ručicu ručne kočnice. Dobra zamisao, ali nevolja je što je po sunčanom danu oznaka nedovoljno uočljiva.

Druga korisna novost je takozvani ekonometar kojeg su preimenovali u ekonomajzer. Na prvi pogled liči na pokazivač nivoa goriva u rezervoaru, a u stvari kazaljka pokazuje vozite li ekonomično ili ne. Dok je na belom polju sve je u redu, kada pređe u obojeni deo znajte da rasipate gorivo. Tako barem instrument govori. Kada smo pokušali voziti tako da je kazaljka stalno na belom, zaključili smo da je takvom vožnjom nemoguće nekog bezbedno preteći, oštrije ubrzati...

Sve je pri ruci

Zadržimo se još na vozačevom mestu. Odmah pri ruci mu je kratka ručica menjača. Kada je motor ugašen i probate menjati brzine, ručica je tvrda.

Međutim, u vožnji se to više ne primećuje. Mi smo vozili model sa 4-stepenim menjačem i utisak je da se precizno šalta i da je raspored brzina prilagođen snazi motora i celom vozilu. Ipak, najviše simpatija osvajaju prednja sedišta koja su zaista dobro napravljena. Prvo im je oblik takav da se u njima udobno sedi, a potom lako ih je preklopiti da se može ući ili izaći sa zadnje klupe.

Novo je i to što raspored komandi za pokazivače pravca, brisača itd. nije isti na kakav smo navikli kod Lade ili Zastave. Ovde su pored volana dve ručice. Levom se uključuju pokazivači smera i svetla, a desnom brisači i električna prskalica za pranje vetrobranskog stakla.

Čim okrenete ključ, ispod prednje haube se "javi" 65 konjskih snaga smeštenih u motor zapremine 1288 kubika. Kao što smo već rekli, to je sasvim novi motor u Ladi.

Novina je i to što je sovetski stručnjaci nisu sami konstruisali, već su im pomagali inženjeri Porschea, tako da je ruski automobil dobio nemačko srce. Ko imalo voli automobile, zna da Porsche ima renome proizvođača vrlo kvalitetnih i motora i automobila sa izuzetnim sportskim karakteristikama. Motor Samare nema takve karakteristike, ali je vrlo "živ", rado se "vrti" i odmah reaguje na svaki pritisak na pedalu gasa.

Lako se vozi

Lada Samara se lako vozi, ako hoćete da malo oštrije uđete u krivinu, osetićete da automobil teži da nastavi pravo, što bi vozači rekli "ide preko nosa". Dovoljno je samo malo okrenuti volan u pravcu krivine i sve je u redu. Ovo je, inače, odlika manje-više svih automobila sa prednjim pogonom.

Utisak je da je Samara automobil kojim se jednostavno upravlja. Na probnom vozilu su bile i gume marke Michelin, što je, svakako, uticalo na opšti utisak u vožnji.

Kada sa strane posmatrate Ladu Samaru, utisak je da vizuelni efekt, koji čini klinasta karoserija, kvari to što je dosta podignuta od tla: što, nekako, bodu oči praznine između točkova i karoserije. Međutim, dok smo vozili pun automobil po delu zemljanog puta punog rupa, više nam nije smetalo što je visok. Očigledno da je napravljen tako da može voziti po svakakvim terenima.

Lada Samara zaista ima veliki prtljažni prostor, a zadnja sedišta se mogu preklopiti, pa se tako ova "limuzina" pretvara u polukombi.

Duga je četiri metra, široka metar i 62 centimetara. Očigledno je da sovjetski konstruktori nisu pronašli najidealnije rešenje kako da u ovaj prostor smeste motor, veliki prtljažnik i, ujedno, da ostave dosta mesta za putnike.

Utisak je da su se odlučili za varijantu - dosta prostora na prednjim sedištima, a iza šta ostane. Napred se zaista udobno sedi, zatim tu je veliki prostor za sitnice, "džepovi" na vratima. Iza već nije tako. Ako su još i putnici visoki, sigurno je da će glavom udarati o krov.

Do sada se u odlike Lade nije mogla ubrojiti mala potrošnja goriva. Samara je, bar tako tvrde u fabrici, nešto sasvim drugo. Pri brzini od 90 km/h troši 5.7 l/100 km, ako vozite model sa 5-stepenim menjačem, odnosno, kada se vozi 120 km/h, troši 7.8 litara, a u gradu 8.6.

Model sa 4-stepenim menjačem troši više: pri brzini od 90 km/h potrošnja je 6,1; kada je tempo 120 km/h troši 8.2, a u gradu 8.6 litara.

Maksimalna brzina Samare je oko 150 km/h, a do 100 km/h ubrzava za 16 sekundi.

Sve u svemu, Lada Samara ostavlja utisak solidnog automobila. To je vozilo sasvim drugačije od Lada na koje smo već navikli, ali je gotovo sigurno da će biti isto toliko pouzdana. To je i njen glavni adut: pouzdanost i savremena tehnička rešenja.

Napisao: Milorad Ljubisavljević (Svet, 1986.)

Izvor: B92.net / Yugopapir



čitanja : 442



Komentari