Kada sam u proleće 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u jednom domaćem časopisu prvi put video fotografije naslednika modela Ferrari F355, bio sam razočaran. Ali ne zbog toga što su fotografije i kvalitet štampe u to vreme bili prilično loši. Nije na to uticala ni konstantna strepnja od vazdušne opasnosti. Ferrari 360 Modena je, naime, imao radikalno drugačiji dizajn od svojih prethodnika, pa mi je delovao čudno. Nije mi u tom trenutku izgledao kao „pravi Ferrari“, odnosno adekvatan naslednik ikona iz Maranela kao što su 308 GTB, 328 GTB, 348 TB i (naročito) F355.

Nekoliko meseci kasnije, bombardovanje je bilo prošlost, a ja sam opušteno vozio bicikl duž jednog od većih bulevara u Novom Sadu. Iznenada, iza sebe sam čuo fenomenalan zvuk motora. Okrenuo sam se i imao šta da vidim. Bio je to „stasom i glasom“ - crveni Ferrari 360 Modena. Predivan automobil u svakom smislu! Istog trenutka sam, uz snažan nalet adrenalina, shvatio da su me fotografije prevarile. Bila je to ljubav na drugi pogled, ali onaj mnogo važniji – pogled uživo.

Ferrari 360 Modena, koji je dobio ime po mestu rođenja Enca Ferarija, zvanično je predstavljen na Sajmu automobila u Ženevi 1999. godine. Bio je to prvi Ferrari koji je u potpunosti konstruisan od aluminijuma, samim tim i značajna prekretnica u istoriji čuvene italijanske marke. Ferrari je zajedno sa američkom kompanijom Alcoa razvio novu aluminijumsku šasiju koja je za 40% čvršća u poređenju sa čeličnom šasijom modela F355. Iako 360 Modena ima veće dimenzije od svog prethodnika, težina karoserije je za 60 kg manja i iznosi 1290 kg.

Atmosferski V8 motor, smešten u sredini, iz zapremine od 3,6 litara oslobađa 400 KS pri 8500 obrtaja u minutu i 373 Nm obrtnog momenta pri 4750 o/min. Snaga se na zadnje točkove prenosi preko šestostepenog manuelnog ili automatizovanog F1 menjača sa komandama iza volana. Maksimalna brzina je preko 295 km/h, a ubrzanje iz mesta do 100 km/h se postiže za 4,5 sekunde.

Godinu dana nakon Modene, Ferrari je predstavio i kabriolet verziju 360 Spider, koji zahvaljujući 60 kg većoj težini ima nešto slabije performanse. Ipak, Spider to nadoknađuje uživanjem u vožnji sa vetrom u kosi uz sjajnu akustiku V8 motora čiji zvuk podseća na nekadašnje bolide Formule 1.

2003. godine se pojavila ultimativna verzija 360 Challenge Stradale, maksimalno fokusirana na performanse na trkačkoj stazi. Zahvaljujući snažnijem motoru sa 425 KS i brojnim modifikacijama (karbonsko-keramičke kočnice iz modela Enzo Ferrari, smanjena težina, modifikovani menjač...) Challenge Stradale postiže bolje performanse – do „stotke“ stiže za 4,1 sekundu i ima za 3,5 sekunde bolje vreme na stazi Fiorano u poređenju sa 360 Modenom.

Kada je reč o dizajnu, posebno je zanimljiva činjenica da je Ferrari 360 Modena kreirao srpski dizajner Goran Popović koji je od 1993. do 2011. godine radio za dizajnersku kuću Pininfarina. Njegova radikalno nova kreacija se pokazala kao pun pogodak i utemeljila je novi dizajnerski pravac za buduće Ferrari modele sa V8 motorom smeštenim u sredini. Linije karoserije su postale mnogo zaobljenije, a farovi koji se uvlače u karoseriju su otišli u istoriju. Prednji deo je dobio tada potpuno novo obeležje – dva velika usisnika za vazduh koji su 360 Modeni dali agresivnu notu i učinili da, bar po mom mišljenju, ovaj automobil najbolje izgleda gledano spreda.

Možda i najlepši detalj je potpuno providno zadnje staklo koje i „običnim smrtnicima“ omogućuje da uživaju u pogledu na motor jednog Ferrarija. To estetsko rešenje je vremenom postalo tipično za Ferrari, ali su ga tokom zadnjih 25 godina kopirali i neki konkurenti. O tome koliko dobar posao je uradio Goran Popović možda najbolje govori činjenica da je naslednik, model F430 u suštini redizajnirana verzija 360 Modene.

Na kraju, Ferrari 360 Modena je nadmašio prethodnika u svim parametrima. Pored modernijeg izgleda, veće snage, boljih performansi i voznih osobina, na znatno višem nivou su i komfor i praktičnost – dve karakteristike koje su sredinom 1990-tih kupci počeli da zahtevaju čak i od supersportskih modela iz Maranela.

Autor: Miloš Vasin

Foto: Ferrari