U današnjoj automobilskoj industriji je nezamislivo da neko napravi V8 motor sa zapreminom od svega dve litre i uvede ga u serijsku proizvodnju. Baš to je pre više od četiri decenije uradio Ferrari. Naime, u Italiji su 1980-tih godina postojale značajne poreske olakšice za nove automobile sa zapreminom motora manjom od 2000 kubika. A Ferrari se, blago rečeno, baš i nije uklapao u tu kategoriju.
U Maranelu su taj problem rešili sa specijalnim dvolitarskim V8 motorima ekskluzivno za italijansko tržište, koji su se pokazali veoma popularnim. Ipak, vozači dvolitarskih modela 208 GTB i 208 GTS su postajali sve zahtevniji. Dopala im se ušteda, koja je više nego prepolovila porez, ali su ubrzo tražili i motor sa više snage. Ferrarijevi inženjeri su imali odgovor i na to, pa su primenili rešenje koje se već pokazalo veoma uspešnim kod bolida Formule 1 - turbo punjenje.
Na Sajmu automobila u Torinu 1982. je predstavljen model 208 GTB Turbo, prvi drumski Ferrari u istoriji koji je bio opremljen turbo punjačem. Koristio je isti dvolitarski V8 kao i njegov prethodnik (zasnovan na trolitarskom motoru iz modela 308 GTB), ali sa KKK K26 turbo punjačem i Bosch K-Jetronic sistemom ubrizgavanja umesto karburatora.
Standardni Ferrari 208 GTB (1980-1981) je imao skromnih 155 KS pri 6.800 o/min i često je nazivan „najsporijim Ferrarijem ikada“. 208 GTB Turbo je snagu povećao na mnogo respektabilnijih 220 „konja“ pri 7.000 obrtaja u minutu. Uz 18 odsto više obrtnog momenta, maksimalna brzina je sa 215 porasla na 242 km/h, a ubrzanje od 0 do 100 km/h je trajalo 6,6 sekundi. To je 1982. godine bio odličan rezultat, koji je odmah okončao priče o „najsporijem Ferrariju“.
Na prvi pogled, 208 GTB Turbo je bio identičan prethodnom modelu 208 GTB, ali bolji poznavaoci „ergele“ iz Maranela će odmah uočiti nekoliko bitnih razlika. Ispod prednje maske se nalazilo pet dodatnih usisnika za vazduh. Oni su u hladnjak usmeravali dodatni protok vazduha, koji je izlazio kroz novu crnu rešetku na haubi. Poklopac motora je dobio dodatne rešetke i izgledao je znatno agresivnije u poređenju sa 208 GTB, a zadnji branik je razdvojen na dva dela, između kojih je integrisan rashladni kanal. Interesantno je da je veliki prednji spojler, koji se kod modela 308 doplaćivao, kod 208 GTB Turbo bio deo standardne opreme.
U donji deo karoserije su integrisani dodatni NACA kanali, zbog čega je logo Pininfarine (ako ste se pitali ko je dizajnirao ovaj model – eto odgovora) pomeren iza zadnjih točkova. Ispod oznake 208, pored zadnjih svetlosnih grupa je smeštena oznaka „Turbo“. Ona se nalazi i u enterijeru, u kojem je merač pritiska turbine zamenio standardni sat. 1983. godine, Ferrari je predstavio i verziju 208 GTS Turbo sa targa krovom. I pored toga što su se nudili samo u Italiji, 208 GTB i GTS su ostvarili odlične prodajne rezultate. Između 1982. i 1985. godine je napravljeno ukupno 687 primeraka.
Nakon modela 208, turbo motori su, doduše u mnogo snažnijim varijantama, ugrađeni u dva Ferrarijeva legendarna superautomobila - 288 GTO iz 1984. i F40 iz 1987. godine. Posle toga je usledila gotovo trodecenijska pauza, pa se turbo tehnika u Ferrari vratila tek 2014. godine kada je lansiran model California T. Činjenica da od tada sve više modernih Ferrarija koristi turbo motore je najbolja potvrda značajnog mesta koje 208 GTB Turbo zauzima u istoriji fabrike iz Maranela.
Autor: Miloš Vasin
Foto: Ferrari
