Saroukh el-Jamahiriya, poznat i kao Libijska raketa, bio je utopijski projekat libijskog vođe s ciljem stvaranja jednog od najboljih, ali i najbezbednijih automobila na svetu. Iako je osnovna ideja bila korišćenje isključivo libijskih resursa, na ovoj "raketi" radili su i strani stručnjaci, navodi Index.hr.
Koncept je predstavljen 1999. povodom 30. godišnjice Gadafijeve revolucije. Dizajn automobila je odražavao futuristički pristup s oštrim, aerodinamičkim linijama koje su podsećale na raketu. Automobil se protezao na pet metara dužine nudeći kraljevski komfor za svih pet putnika.
Nakon premijere prototipa projekat pada u zaborav i ne pominje se punih deset godina. Ali 2009. godine iznenada na scenu dolazi nova verzija, navodno predserijski model. Dizajn potpisuju Italijani, ali uz snažno uplitanje Gadafija.
Domenico Morali, izvršni direktor Tesco TS-a, automobilske dizajnerske firme sa sedištem u Torinu, rekao je da je Gadafi učestvovao o u raspravama o dizajnu automobila te je tražio originalno vozilo izrađeno od libijskih materijala, uključujući mramor, kožu i tkaninu. Inače, Tesco je radio na dizajnu automobila i koordinaciji proizvodnje prototipa.
Sada se razvukao na 5500 mm dužine i 1870 mm širine, uz osetno moderniji izgled. Izradu ovog prototipa Gadafi je navodno platio oko dva miliona evra.
Ispod poklopca je bio trolitarski V6 motor s oko 230 KS maksimalne snage. Performanse nisu nikad objavljene, ali se pominju procene da 100 km/h postiže za oko 7 sekundi. Automobil je opremljen run-flat sistemom pa je mogao preći stotine kilometara s probušenom gumom, što bi moglo biti korisno tokom vožnje kroz prostranu libijsku pustinju.
Ostale karakteristike uz specifični šiljasti dizajn uključuju uređaj za prekid dovoda goriva u slučaju nesreće, kao i branike osmišljene za apsorpciju energije udarca. Unutrašnjost je bila opremljena vazdušnim jastucima, sistemom za apsorpciju udara i "elektronskim odbrambenim sistemom", što je sve trebalo da doprinese bezbednosti putnika.
Gadafijeva vizija za Saroukh el-Jamahiriya je bila proizvodnja automobila uz korišćenje isključivo libijskih resursa, s planom izgradnje fabrike u Tripoliju. Planirana je proizvodnja oko 50.000 primeraka godišnje uz izvoz na evropsko tržište. 2009. godine je počela izgradnja fabrike koja nikad nije završena.
Međutim, uprkos ambicioznim planovima, projekat nikad nije prešao fazu prototipa, a serijska proizvodnja nije ostvarena.
Izvor: Index.hr
