Piše: Miloš Vasin
Alfa Romeo 4C je veoma poseban automobil – spoj dizajna koji hipnotiše svojom lepotom, inženjeringa poreklom iz trkačkih garaža i čistih emocija koje raspaljuju strast ljubitelja rasnih sportskih automobila. U vremenu kada automobilska industrija sve češće ide putem kompromisa, 4C (4 Cilindri) je rezultat suprotne filozofije.
Početkom 2013. godine je debitovao kao povratak esenciji automobilske strasti, istinski omaž svemu zbog čega su ljudi uopšte i zavoleli sportske automobile.
Kada sam ga prvi put video, iste godine na Salonu automobila u Frankfurtu, shvatio sam da fotografije ne mogu da prenesu ni deo fantastičnog utiska koji ovaj automobil ostavlja uživo. Preko puta izložene Alfe 4C je bio, ni manje ni više nego – štand marke Ferrari. I, znate šta? Alfa 4C mi je izgledala još lepše od svega što je Ferrari tada izložio (F12, 458 Speciale, FF...). Možda je u to teško poverovati, jer je reč o sportskom automobilu koji je konkurent modelima kao što je Porsche Cayman. Ipak, utisak je zaista bio takav. Proporcije, linije, način na koji svetlost „klizi“ preko blatobrana, impresivan zadnji deo – sve to deluje kao da je 4C oblikovao neki od vrhunskih vajara iz perioda renesanse.
Italijani su pored centralnog dela štanda tj. pokretne platforme sa modelom 4C postavili dve udobne fotelje, opravdano samouvereni i svesni da će mnogi posetioci poželeti da se udobno smeste i dive tada najnovijem umetničkom delu na četiri točka. Upravo to sam i učinio. Seo sam, fasciniran prizorom, i čitava dva sata - kao hipnotisan - uživao u pogledu na karoseriju koja mi se činila savršenom iz svakog ugla. Neposredno pre zatvaranja hale, teška srca sam napustio štand Alfa Romea i prelepi 4C.
Ovalni farovi i prepoznatljiva Scudetto maska odaju poštovanje istoriji marke, dok bokovi, široki zadnji blatobrani i providni poklopac motora nagoveštavaju ozbiljne performanse. To je ona vrsta lepote koja ne samo da ne zastareva, nego vremenom sve više impresionira. Alfa Romeo 4C se proizvodio od 2013. do 2020. godine u verzijama Coupé i Spider.
Naravno, Alfa Romeo 4C nije „samo“ lep automobil. Čitava konstrukcija je oličenje trkačkog pristupa i slična je superautomobilima. Šasija je napravljena od centralnog monokoka od ugljeničnih vlakana, kombinovanog sa prednjim i zadnjim aluminijumskim podramovima. To je rezultiralo ukupnom masom automobila od samo 940 kilograma. Danas, kada i kompaktni modeli sve češće prelaze tonu i po, 4C efikasno podseća na pomalo zaboravljeno pravilo da je (prevelika) masa najveći neprijatelj performansi.
Alfa Romeo 4C pokreće 1,75-litarski turbo motor sa četiri cilindra koji oslobađa 240 KS pri 6000 obrtaja u minutu. Motor je smešten u sredini karoserije, a snaga se na zadnje točkove prenosi putem šestostepenog TCT menjača sa duplim kvačilom, koji radi u manuelnom ili automatskom modu. DNA sistem podešava agresivnost promene brzina na osnovu izabranog režima vožnje (Dynamic, Natural, All-Weather i Race).
Sprint iz mesta do 100 km/h traje oko 4,5 sekunde, a maksimalna brzina je 258 km/h. U skladu sa svojim karakterom, Alfa 4C nema servo upravljač, pa volan pruža čist, direktan prenos informacija sa prednjih točkova.
U enterijeru preovlađuje minimalistički pristup. Vidljiva karbonska struktura, aluminijumske pedale i jednostavna centralna konzola jasno pokazuju da je luksuz ovde nebitan, tj. da je Alfa 4C mašina koja je fokusirana isključivo na uživanje u beskompromisnoj sportskoj vožnji.
To nije auto za svaki dan, već auto zbog kojeg se sa radošću čeka svaki naredni. Zato, ako spadate u srećnike koji mogu da ga priušte – ne oklevajte!
Foto: Alfa Romeo