U prvom od niza tekstova koji će biti objavljeni na našem i vašem blogu o istorijatima velikih i onih ne toliko velikih u auto-moto svetu, kao i o pojedincima čija su imena zaslužila mesto u istoriji, pisaću vam kako je jedan mehaničar svoje prezime smestio među velikane vredne poštovanja.

“Biti pored staze, slušati taj divni zvuk fino dorađenih trkačkih agregata pri punoj snazi, to je muzika za naše uši. Trudimo se da tu emociju prenesemo našim kupcima.”

Tim rečima Fudžio Yoshimura, predsednik kompanije i sin legendarnog osnivača objašnjava šta ih to stimuliše, čak i posle više od pola veka postojanja.

Trkanje je sve za Yoshimuru, to je pokretač kompanije i to je ono što njihove inženjere pokreće u stvaranju novih dostignuća u oblastima kojima se bave. Koreni kompanije su nastali na stazi i veštine u izvlačenju svake konjske snage iz motora ogromnog su značaja za vozače širom sveta. I sve je poteklo od jednog čoveka.

Yoshimura Racing je plod životne posvećenosti dorađivanju motora od strane Hidea Yoshimure, poznatog i kao Pops. Nekadašnji mehaničar aviona za vreme Drugog svetskog rata, posle poraza Japana okrenuo se doradi motora. U prvo vreme, Pops je radio sa  različitim materijalima koje bi mogao naći, koristeći svoje zavidne veštine u cilju stvaranja snage i brzine.

Ubrzo su vlasnici počeli dovoziti svoje motore na doradu. Tada to nije bio nimalo jednostavan posao, te ga je jedan vlasnik servisa i prodavac motora, Amerikanac inače, nazvao “Božijom rukom” zbog njegovih sposobnosti. Ubrzo je posao prerastao njegovu malu radionicu nadomak kuće te je kupio garažu u predgrađu Tokija i 1954. stvorio Yoshimura Racing.

Za početak je uposlio ženu i decu kao pomoć. Vođen jakom željom za uspesima i fanatičnom posvećenošću poslu, uspesi su morali ubrzo doći.

Pobede su stizale na 2 i 4 točka ali je 1964. pobeda na 18 sati Suzuke ona koja je Yoshimuru stavila na svetske mape. Njegov tim uspeo je sa Hondinim motociklom CB77 da pobedi fabričku ekipu. Ali Pops je imao san, pobedu na trci Daytona 200 te je odlučio da krene putem Amerike.

Danas se može reći da je to pre bila njegova odluka no želja za pobedom jer, Pops je bio i odličan biznismen. Uvideo je da Amerikanci vole japanske višecilindrične motore početkom sedamdesetih i planirao da na tome razvija posao. Yoshimura Research & Development formiran je 1971. u Los Anđelesu, u pravom trenutku.

Pored revolucionarne Honde CB750, Kawasaki je predstavio Z1 i trkanje na bazi serijskih motora u Sjedinjenjim Državama je moglo da počne. Ubrzo je Yoshimura postala sinonim za pobede, krunisan uspehom 1973. Ime je postalo nacionalni brend ali to je tek delić onoga što sledi.

1976. AMA superbajk se širi na nacionalni nivo ali tek godinu kasnije Z1 postaje konkurentna mašina u tom prvenstvu.

Suzuki GS750 je bio znatno bolji i Pops je to umeo da iskoristi. Stiv Mekloglin 1978. pobeđuje na trci Daytona 200. Usledila je pobeda na 8 sati Suzuke sa modelom GS1000, veliko iznenađenje za sve osim Popsa.

1979. i 1980. GS750 osvaja titule, Yoshimura postaje želja svih takmičara a serijski model beleži veliki rast prodaje. Usledilo je pitanje Suzukija da Yoshimura postane njihov zvanični trkački partner u Americi. 1981. pak, Pops ostavlja Yoshimura R&D starijem sinu Fudžiju a on se vraća u Japan sa željom ka uspesima u matičnoj zemlji.

1985. na scenu stupaju dva velika imena: Suzuki GSX-R 750 i Kevin Švanc. Pobede su se nizale ali i padovi usled velike strasti Amerikanca te je titulu osvojio Vejn Rejni.

Tržište je imalo sve veće potrebe i tražnju za modifikacijama, Yoshimura R&D je to prepoznala te 1991. otvara posebno odeljenje za izradu i razvoj sportskih auspuha a godinu dana kasnije prvi uvode upotrebu titanijuma i ugljeničnih vlakana. Svaki do danas proizvedeni je izrađen ručno.

U godinama koje su dolazile, trke su bile najbolje polje za istraživanje novih delova te danas Yoshimura proizvodi razne komponente i ne samo za Suzuki.

2000. su proizveli i prvi motorcikl u limitiranoj seriji. Proizvedena u 100 primeraka, Yoshimura Hayabusa X-1 je imala 190ks, iako je trkačka verzija isporučivala tada “vanzemaljskih” 225ks! Poređenja radi, toliku snagu imaju današnje mašine učesnika u Svetskom Superbajku. Kasnije su usledile i razne druge verzije motocikala u serijama od 5 do 50 primeraka.

U periodu od 1999. do 2009., tim Yoshimura Suzuki je osvojio 10 od 11 titula, 7 od strane Meta Mladina, koji je postao sinonim za pobede u AMA Superbajku i tri Bena Spiza. Niki Hejden je nakratko uspeo da prekine tu dominaciju, titulom za Hondu 2002.

U Americi, Yoshimura danas ima tri fabrike koje vode bivši Popsovi mehaničari, a Fudžio se vratio u Japan posle smrti slavnog oca, 1995. Globalno zapošljavaju oko 250 vrednih entuzijasta koji žive i rade za trke i slavu te imaju obrt od oko 65 miliona dolara godišnje. Nije loše za jednu porodičnu manufakturu nastalu nakon padobranske nesreće. Može se reći da je to bio srećan pad.

Petar Milošević – Autoblog.rs