U hali ekipe „Kamaz-Master“ obavljaju se poslednje pripreme pred slanje kamiona na reli „Dakar”.

Sasušena zemlja, oblaci prašine, sunce koje prži i upadljivi plavi ruski kamioni – od svega toga zaigra srce svakog strasnog ljubitelja relija. I sve to će se ponoviti u januaru. Ekipa „Kamaz-Master“ je rešila probleme sa finansiranjem i na „Dakar 2017“ šalje četiri posade.

Tradicionalni maratonski reli „Dakar“ održaće se od 2. do 14. januara u Argentini, Boliviji i Paragvaju. „Plava armada“ putuje u Južnu Ameriku sa jednim ciljem – da odnese pobedu. Trinaest osvojenih titula na „Dakaru“ obavezuju ruske takmičare da postignu najbolje moguće rezultate. Oni jedva čekaju da se revanširaju za propuštenu pobedu u prethodnoj trci.

Stići na trajekt

Oktobar je najvreliji period u auto-centru Kamaza u gradu Naberežni Čelni (1.064 km od Moskve). Do polaska je ostalo sasvim malo vremena i zbog toga mehaničari, inženjeri i takmičari rade danonoćno. „Kamaz-Master“ je jedini tim u kome takmičari barataju okastim ključevima isto kao i mehaničari. Takvo iskustvo je krajnje dragoceno u „borbenim” uslovima. Na primer, ako se pojavi problem na posebno opasnoj deonici puta, vozači mogu sami da promene svaki deo, a ponekad i da improvizuju, tj. da naprave deo od onoga što imaju pri ruci.

Vremena za doterivanje mašina je sve manje – 13. novembra kamioni napuštaju halu u gradu Naberežni Čelni i kreću za Francusku. U luci Avr ekipe se tehnički proveravaju, zatim se borbena tehnika zapečaćuje da više niko ne bi mogao ništa izmeniti, i na kraju se tovari na trajekt. Do Južne Amerike kamioni putuju oko 20 dana.

Nedostatak kiseonika

Kada isprate kamione vozači ne odlaze na odmor, nego se bacaju na usiljeno učenje engleskog jezika, na mnogobrojne marketinške akcije i dugotrajne vežbe u sali.

Fizička spremnost često rešava ishod trke, jer na deonicama preko visokih planina pobeđuju samo oni najizdržljiviji. „Na visini od 4.500 metara nema dovoljno kiseonika, tako da glavobolja muči čak i najzdravije ljude. Nemoguće je upravljati kamionom u velikim brzinama kada glava puca od bolova“, kaže šampion „Dakara 2015“ Ajrat Mardejev.

Ekipe se adaptiraju na uslove takmičenja još u gradu Naberežni Čelni, gde treniraju u specijalnim maskama koje regulišu sadržaj kiseonika prilikom udisanja. U prvo vreme sportisti čak i spavaju sa ovim maskama.

Večernja čorba

Kao i u svakom sportu, u reliju je teško pobeđivati sa viškom kilograma. Ajrat Mardejev kaže da voli dobru hranu i jedno vreme se čak bio popravio, ali odustajanje od večere i usiljeni treninzi u teretani učinili su svoje.

Sa druge strane, za vreme trke je večera jedini kompletan obrok. Pre trke se ne sme mnogo jesti, tako da je doručak veoma lagan. U putu vozači piju samo vodu pomoću specijalne cevčice iz termosa sa ledom. Zbog vrućine piju mnogo vode da ne bi dehidrirali.

Hranu nose sa sobom. Nikuda ne idu bez tradicionalne ruske čorbe, koju organizatori „Dakara“ ne pripremaju. Pored toga, u klubu „Kamaz-Master“ se po tradiciji priprema pilav kada je dan predviđen za odmor. Kazan i drva se uvek mogu naći u pratećem vozilu.

Baksuzan broj

Postoji još jedna tradicija koje se strogo pridržava svaki član ekipe. U kabini svakog kamiona može se videti kolekcija amajlija, koje vozačima, suvozačima i mehaničarima poklanjaju njihovi bližnji. To su uglavnom male meke igračke.

Aktuelni šampion „Dakara“ dobio je vozilo sa brojem 500 koje vozači ne vole. Kažu da dve nule još nikome nisu donele sreću – sa njima stalno dolazi do nekih kvarova ili problema na putu. Te nule „pritiskaju“ takmičare.

Ovoga puta pod tim brojem startuje glavni rival ekipe Kamaza, holanđanin Žerar de Roj. Otkako se organizuje „Dakar“ samo je Vladimir Čagin jednom pobedio pod tim brojem. To je bilo 2011. godine, posle čega je sedmostruki šampion „Dakara“ objavio završetak svoje sportske karijere.

Izvor: Ruska Reč