Pola veka je proteklo od kako je nastal0 PRVENSTVO JUGOSLAVIJE U AUTOMOBILSKOM RELIJU. Takmičenja u toj atraktivnoj i vrlo kompleksnoj disciplini održavana su i ranijih godina, ali, zvanično ŠAMPIONAT je počeo te 1968. godine, godine koja je u sportu JUGOSLAVIJE bila ZLATNA i neobično uspešna.
Posle dobrog odjeka i puno pisanja o PRVOM YU RELIJUA (1967.) vrlo brzo je osmišljen i DRUGI YU RELI. Organizovao ga je AKADEMSKI AUTO MOTO KLUB BEOGRAD. Direktor relija je bio Anton Janežić a sekretar Tomislav Nedić. Pokroviteljstvo je povereno ZAVODU CRVENA ZASTAVA KRAGUJEVAC, TIGRU IZ PIROTA, 21. MAJU BEOGRAD i RAFINERIJI NAFTE BOSANSKI BROD.
Start je zakazan za 31. maj u BOSANSKOM BRODU a staza je vodila do ZAGREBA – BANJA LUKE – SARAJEVA – TITOVOG UŽICA – BAJINE BAŠTE – ČAČKA – KRAGUJEVCA – NIŠA – PIROTA – VRANJA – SKOPLJA – PRIŠTINE – RAŠKE – KRALJEVA i do cilja u BEOGRADU.
Bio je to PRAVI MARATON od čak 2.313 km. sa TRI BRZINSKA ISPITA (22 km.) i možete zamisliti po kakvim putevima, vrlo malo po asfaltu a mnogo više na kocki i makadamu. Zato je potpuno razumljiv podatak da se na cilju našlo SAMO 15 RELI POSADA, od 60 koliko ih je bilo na startu u BOSANSKOM BRODU.
Automobilski reli je u to vreme već imao puno simpatizera. Šampionat Evrope je ustanovljen 1953. godine a poznata imena su bili Švedjanin GUNAR ANDERSON i Poljak SOBJESLAV ZASADA. Te 1968. godine reli prvak STAROG KONTINENTA bi je Finac PAULI TOIVONEN sa „poršeom 911 T“. (tek 1973. formiran je SVETSKI RELI ŠAMPIONAT, ali, tada samo za MARKE, a 1979. godine i SVETSKI RELI ŠAMPIONAT I ZA VOZAČE).
Posle TRI DANA jurnjave po prašnjavim putevima nekadašnje JUGOSLAVIJE na cilju u BEOGRADU su proglašeni pobednici. U NACIONALNOJ KLASI, sa „zastavama 750″, inače pravom HIT automobilu Balkana, prvo mesto je osvojio JOVICA PALIKOVIĆ (slika sa peharom) sa suvozačem BOŽOM KOVAČIĆEM. Pošto nije bio proglašavan GENERALNI POREDAK, glavnu nagradu „ZASTAVU 750″, dobio je JOVICA PALIKOVIĆ.
Iza njega su se u klasi plasirale posade, SAUER-BERIĆ i BOŽIĆ-VEROVIĆ.
U kategoriji do 850 kubika pobedila je posada DRAGAN LAPČEVIĆ – IVAN RADMILAC sa „zastavom 850″, u klasi do 1150 bio je najbolji odlični as iz Zagreba MLADEN GLUHAK, sa „NSU TTS“, u grupi vozila do 1300 kubika slavio je još jedan sjajan zagrebački vozač, GORAN ŠTROK, sa „mini kuperom S“ . U klasi preko 1300 kubika je trijumfovao PAVEL BERGINC, sa „bmw 1600 ti“.
Vratimo se sada na početak teksta i podatak – ZLATNA GODINA JUGOSLOVENSKOG SPORTA.
FUDBALSKA reprezentacija Jugoslavije, na Olimpijskom stadionu u Rimu, igrala je finale Evropskog prvenstva 1968. protiv domaćina Italije.
Selektor Rajko Mitić i trener Branko Stanković izveli su tim u sastavu: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Milan Damjanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković, Dobrivoje Trivić, Vahidin Musemić, Jovan Aćimović i Dragan Džajić.
Jugoslavija je bila za klasu bolja od Italijana ali je zahvaljujući krajnje pristrasnom sudiji Gotfridu Dinstu iz Švajcarske vodila samo sa 1:0. Fenomenalni Dragan Džajić dao je vodeći gol u 39. minutu, a neposredno posle toga tako je rukama srušen s leđa da bi, kao što je napisao jedan italijanski novinar, i sam selektor Italije Feručio Valkaređi svirao penal, no Dinst je zažmurio…
Nije nas htela ni sreća, još kroz sećanje prolazi scena kada Jovan Aćimović, koji je za finale stigao iz Beograda kao zamena za Ivicu Osima, šalje loptu ispod Dina Zofa, ali ona ide paralelno sa gol crtom… Vahidin Musemić uklizava sa obe noge i kasni za delić sekunde. Umesto lopte on završava u mreži. Sudija je kočio sve akcije našeg tima, izmišljao prekršaje, posebno u zoni šuta, sve dok Domengini u 80. minutu nije izjednačio iz jednog od silnih slobodnih udaraca.
Pošto produžeci nisu doneli promenu rezultata, dva dana kasnije igrana je nova utakmica u kojoj više nismo imali šansu, Italija je u tim uvela pet novih, svežih fudbalera i pobedila sa 2:0.
„Na EP-u ’68. imali smo odličnu ekipu i postigli smo dobar rezultat. Da se Ivica Osim nije povredio i da su sudije bile objektivnije, možda smo mogli i da budemo prvaci. Za mene je to takmičenje bilo prelomno jer sam dobio internacionalnu potvrdu svojih igračkih sposobnosti. Posle tog takmičenja je odmah usledio i poziv iz FIFA da igram za Tim sveta“, prisećao se godinama kasnije Dragan Džajić.
Te 1968. godine, u MEKSIKU je VATERPOLO REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE osvojila PRVO OLIMPIJSKO ZLATO.
Godina 1968. je upamćena kao ZLATNA GODINA YU ATLETIKE. VERA NIKOLIĆ (rodjena u selu Grabovica kod Despotovca), na londonskom KRISTAL PALASU je ostvarila SVETSKI REKORD u trci na 800 metara – 2.00.5.
Izvor: Mojsvetbrzine.rs
