Jugo se ponovo rađa

Preuzeto sa : Politika.rs

Za obnovu proizvodnje prekinute pre tri nedelje ima zainteresovanih, kažu u Zastavi i navode da montažu „temperamentnog štediše” nije trebalo ni obustavljati, pre svega zbog brojnih kooperanata kojima preti likvidacija.

Dok se Fijat još nećka da saopšti koji će model praviti u Kragujevcu, u Zastavi se uveliko razmišlja o nastavku montaže „juga”, čija je proizvodnja, podsetimo, obustavljena pre tri nedelje. Pominju se druga rešenja i lokacije van Kragujevca, s obzirom na to da je torinski gigant naložio iseljenje starih montažnih linija, a prve ideje su, kako nam je rečeno, već „stavljene na papir”.

Reč je, kako se navodi, o sudbini mnogobrojnih Zastavinih kooperanata, koji bi mogli da ostanu bez posla ukoliko se ne povežu sa Fijatom.

– Mislimo da proizvodnja „juga” nije ni trebalo da se ugasi, pre svega zbog 150 ozbiljnih kooperanata, koji će ostati bez posla ako ne postanu dobavljači Fijata – kaže u izjavi za „Politiku” direktor Zastava automobila Rade Petrović. Upravo zbog njih ne želimo da odustanemo. O lokacijama ne mogu da govorim, ali zainteresovanih ima, s tim da bi odluku o tome trebalo da donese Vlada Srbije.

Prema njegovim rečima, projekat nastavka proizvodnje „juga” je još u „fazi ideja”, a na pitanje da li Zastava automobili spremaju i neophodan elaborat, u kome bi se utanačili detalji, Petrović odgovara da je „ponešto stavljeno i na papir”.

– „Jugo” ima „euro 3” motor i zadovoljava sve standarde. Sada, kad je proizvodnja ugašena, svi pričaju kako ih nikad nije izdao, kako je to bezbedan auto, a dok smo ga pravili svi su se žalili. Mene su novinari zvali da se slikam pored poslednjeg „juga”, ali na „sahranama” se to ne radi. Zašto niko nije hteo da me intervjuiše pored punih montažnih linija – vajka se Petrović.

Poznavaoci prilika tvrde da je ideju o nastavku proizvodnje „juga” isprovocirala svetska finansijska kriza i sve naglašenija potreba posrnulih auto-giganata da tržištu ponude mali, štedljiv i jeftin automobil, primeren džepu sve brojnije armije isceđenih potrošača. A „jugo” je, podsetimo, s početka proizvodnje, davne 1980, reklamiran upravo u skladu sa novonastalom krizom, kao „temperamentni štediša”.

Direktor Zastava automobila nije želeo da se izjašnjava oko imena zainteresovanih da obnove proizvodnju „temperamentnog štediše”, ali „u igri” su, kako saznajemo, strani investitori, dileri automobila najvećih svetskih proizvođača vozila. Neki od njih, prema nepotvrđenim informacijama, razmišljaju o preseljenju proizvodnje u Sombor, u pogone fabrike Zastava specijalna vozila. U tom gradu se, podsetimo, već govorilo kao o mogućoj destinaciji za izmeštanje Zastavinih montažnih traka, na kojima su se sklapali „jugo”, „kec” i „florida”.

Stručnjaci smatraju da bi obnova proizvodnje „juga” mogla da spase mnoge od Zastavinih dobavljača, kojima, ukoliko uskoro ne budu privatizovani, preti likvidacija i odlazak u stečaj. Među najugroženijima su kragujevački ,,21. oktobar”, Zastava rezervni delovi iz Raške i Knića, ali i druge firme koje su imale ugovorene poslove sa Zastavom. Beogradski DMB je, na primer, čak 93 odsto prihoda ostvarivao od aranžmana sa kragujevačkim Zastava automobilima.

Da je sudbina Zastavinih kooperanata zaista neizvesna govori i podatak da Fijat, i pored nekoliko sastanaka sa njihovim predstavnicima u Kragujevcu, do sada nije potpisao ugovor niti sa jednim domaćim preduzećem.

Autor : Brane Kartalović