Preuzeto sa: Novosti.rs

Poslednji embargo EU i SAD na uvoz nafte iz Irana, približava nas novim, većim cenovnicima. U Srbiji su cene, inače, najviše u regionu. Sve više naših vozača toči gorivo u BiH

Ako ste pomislili da se vremena kanti sa gorivom sumnjivog kvaliteta pored puta i nestašica nikada više neće vratiti, možda je trenutak da razmislite da li ste u pravu. Najnoviji razvoj situacije oko Irana, embargo na izvoz iranske nafte, koju je, pod pritiskom SAD, uvela i EU, odgovor Teherana da će preduhitriti Evropu, tako što će tamošnji parlament doneti odluku o zabrani izvoza nafte u EU, ali i najave o zatvaranju Ormuskog tesnaca, kroz koji protiče četvrtina svetske nafte, približavaju nas mogućoj nestašici ali i novim, sigurno većim cenama naftnih derivata.

Svet

I dok „ulje na vatru“, bar kada je Evropa u pitanju, doliva jedan od čelnika francuskog naftnog giganta „Totala“, rečima da je vreme „jeftinog goriva zauvek prošlo“, u Srbiji će benzin, smatraju mnogi, poskupljivati - nezavisno od razvoja situacije na „svetskom terenu“. Jer, da li je dolar jak ili slab, da li poskupljuje ili pojeftinjuje sirova nafta na svetskim berzama, kod nas se to, uglavnom, odražava poskupljenjem. Pojeftinjenja se, kada se, što je veoma retko, dese, niko i ne seća.

- Verovatno ne bi odmah imala direktno učešće povećanja berzanske cene sirove nafte, koja bi bila posledica obustave isporuke nafte kroz Ormuski moreuz - smatra Nebojša Atanacković, predsednik udruženja „Nafta“. - Vremenom, kako bude rasla cena nafte s teritorije Bliskog istoka, skočiće i cena nafte iz Potkavkazja, koju mi „koristimo“.

Komšije

Srpski vozači, inače plaćaju derivate koji su među najskupljima u regionu, iako su po kvalitetu najlošiji (na 97. mestu od 100 zemalja sveta u 2011). Zato sve češće vozači pune rezervoare u zemljama u okruženju, najčešće u Bosni i Hercegovini. Prodaja derivata u graničnom području Srbije prema BiH, poslednjih meseci, opala je za više od 20 odsto, pa su za toliko puniji i džepovi vlasnika benzinskih stanica preko Drine.

- Nema tu nikakve tajne, gorivo u BiH je jeftinije nego kod nas i ko god nađe računicu prelazi granicu - kaže Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije.

Prosečna cena evrodizela u Srbiji je oko 1,36 evra, a bezolovnog benzina 1,38 evra po litru. U BiH je evrodizel 1,19, dok se bezolovni prodaje za 1,14 evra po litru. Po jednom natočenom rezervoaru, zapremine 40 litara može se na dizelu uštedeti 580 dinara, a na benzinu 780 dinara. Pritom se nađe i pokoja kanta u gepeku.

- Najviše kupaca iz Srbije, ipak, dolazi da natoči auto-gas. Razlika dostiže i 12 dinara po litru, pa promet ne jenjava - kaže za „Novosti“ jedan od radnika na benzinskoj pumpi u Zvorniku.

Šverc

Veliki problem je i šverc sa barži na Dunavu, koji je zbog niskog vodostaja „bio u opadanju“, ali je sada, upozoravaju „naftaši“, ponovo uzeo maha.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije su još jesenas počeli da upozoravaju na visoku potrošnju baznih ulja, koje umesto za podmazivanje završava umešano sa dizelom. Na šteti su ne samo vozači već i država koja je zakinuta za iznos akcize koja za dizel iznosi 37 dinara po litru.

- Upozoravali smo i upozoravamo nadležne i na pojavu prodaje - točenja ulja za loženje u rezervoare umesto dizela. Razlika u ceni je taman onolika koliko iznosi akciza za dizel. Lako je izračunati koliko je gubitak države, ali i uvoznika - kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

„SPOJENI SUDOVI“

OBUSTAVA isporuka nafte kroz Ormuski moreuz u Persijskom zalivu dovela bi do velikog skoka cena nafte na svetskom tržištu, a to poskupljenje, kaže predsednik udruženja Nafta Nebojša Atanacković, ne bi zaobišlo ni Srbiju.

- Stanje na svetskom tržištu uvek se posredno odražava na cenu sirove nafte iako mi ne prerađujemo naftu iz regiona Bliskog istoka, već rusku naftu tipa „ural“, svejedno, sve to se prenosi po principu spojenih sudova.