Ugled Buicka među mladim Amerikancima danas je na nivou izraza 'nisam znao da ih uopšte više proizvode', a Audi A4 ili BMW Serije 3 su poželjna vozila. Bez obzira na kvalitet, luksuz, karakteristike kao što su brzina i veličina ili čak i cenu, Buick u SAD-u ne prolazi verovatno više nigde osim u Detroitu gde još uvek preovlađuje stav 'kupujmo američko'.
Uprkos tome, GM-ov brend nije propao: iako je reč o tipičnom američkom automobilu koji je vladao putevima SAD-a sredinom 20. veka, danas se čak 70 posto Buicka prodaje u Kini, kažu analitičari iz Saxo Banke.
Za uspeh u Kini zaslužno je i istorijsko nasleđe jer su za vreme pretkomunističke vladavine Buicke vozili viši staleži, pa su tako i poslednjeg kineskog cara Pu Yia vozili u Buicku, podsećaju u Saxo Banci. Brend kao da se onda na neko vreme zamrznuo i čekao trenutak kada je zavladala nova klasa kineskih moćnika. General Motors je reagovao na najbolji način: dizajnirali su modele specijalno za kinesko tržište, u skladu sa zahtevima i željama kupaca. Njihov kineski najprestižniji model GL8 sličan je luksuznom manjem kombiju koji bi u zapadnom svetu bio izbor roditelja sa više dece, ali u Pekingu i Šangaju je simbol uspeha i stila.
Luksuzni brendovi iz SAD-a kao što su Buick i Cadillac dugo su se borili s evropskim konkurentima na kineskom tržištu, kombinovanom borbom cene i reputacije.
- Kinezi ne misle da je relativno jeftin proizvod nužno i loš, a strani brendovi automatski sa sobom nose sofisticiranost i poštovanje. To bi značilo i da svaki zapadnjački proizvod visokog kvaliteta i po razumnoj ceni, ima zajamčen uspeh u Kini. Ipak, marketing u Kini nije tako jednostavan, a ni sličan modelima kojima se uspešno prodaje roba na Zapadu – kaže Michael S. McKenna, analitičar iz Saxo Banke i objašnjava da ako idu s preniskom cenom, 'želim biti Buick' brendoviće se utopiti u lokalnoj konkurenciji. Na propast su osuđeni i oni koji imaju vrhunske proizvode, ali ponude svoju jeftiniju startnu liniju jer se usmeravaju na srednju klasu koje u Kini nema. Brend modnih dodataka Coach, primerice, ima solidne rezultate taktikom sličnom kao i Buick - pozicioniranje svojih linija niže i srednje kategorije kao najbolje u ponudi.
Zainteresovani niz proizvođača automobila za kinesko tržište nastavlja se i s Fordovom linijom Lincolna koji su krajem prošle godine imali podužu listu najotmenijih Kineza na ekskluzivnom predstavljanju. U Kini je Lincoln gotovo nepoznato ime, pa se možda čini da je bolje krenuti s prodajom ikada nego nikada, ali tim više je neverovatno da Ford želi da poveća globalnu prodaju sa 100 hiljada Lincolna u 2013. na 300 hiljada u 2020. godini. GM je u 2014. prodao oko 1,3 miliona Buicka širom sveta, a od toga 809 hiljada samo u Kini. S obzirom da je u svetu brend Lincolna gotovo jednak Buickovom, GM očigledno bolje planira i ispunjava svoje poslovne planove, najviše zahvaljujući Kini.
Ali i kinesko tržište je u stagnaciji, naročito tržište luksuznih proizvoda kako se zaoštrava borba protiv korupcije, pa je tako Buick ostvario 8,6 posto nižu prodaju u aprilu u odnosu na isto vreme prošle godine. Iako je to možda alarmantno za GM, konkurencija se ipak treba plašiti činjenice da je samo u aprilu prodato 250 hiljada Buicka u Kini.
Ipak, kompanije koje već nisu ovladale principima poslovanja u Kini ozbiljno će zaostajati. Troškovi suzdržanosti prema Kini su nemerljivi kada se u Kini proda osam puta više Buicka nego Lincolna u čitavom svetu. Uprkos globalizaciji, ljudi i tržišta se razlikuju i kompanije koje žele uložiti vreme i novac u istraživanje tih posebnosti mogu profitirati. Oni koji ne žele, biće u grupi brendova koji imaju manje od dva posto na tržištu s milijardu stanovnika.
Autor/izvor: SEEbiz / Saxo Bank
Foto: arhiva Autoblog.rs / Buick