Istraživanja rađena čitavom Evropom, ako izuzmemo zaboravljeni istični kraj, pokazuju da je broj vozača tinejdžera koji su nastradali u saobraćajnim nesrećama u kojima su učestvovali kao vozači prepolovljen, ali da su glavni uzroci i dalje njihove greške. Onda se postavlja pitanje kako i gde napraviti dobrog vozača od početnika?
Istraživanja pokazuju da vozači-početnici tokom prve godine od dobijanja dozvole najviše nauče o vožnji i tada kreiraju svoj stil vožnje. Najviše saveta, nakon instruktora vožnje, dobijaju od roditelja ili od ljudi sa kojima se najčešće voze ali dosta uticaja imaju i uslovi vožnje, tj. saobraćaj u kojem mladi vozači učestvuju.
Statistika pokazuje da u razvijenim zemljama vozači koji kao početnici najviše voze van urganih gradskih sredina imaju manju stopu izazivanja saobraćajnih nezgoda sa fatalnim ishodima. Velika gustina saobraćaja, ogromne raskrsnice i brz tempo vožnje koji su prisutni u milionskim gradovima loše utiču na mlade vozače. Brzo zaboravljaju "školski" način vožnje i stvaraju loše navike. Ako je verovati podacima mladi vozači koji voze isključivo "po gradu" često izazivaju ozbiljne nesreće kada se nađu na otvorenom putu.
Međutim, kod nas je situacija totalno drugačija. Veliki broj nesreća sa smrtnim slučajevima, u kojima su vozači bili početnici, događa se u prigradskim i seoskim naseljima. Vozači koji nisu imali priliku da voze velikim gradovima čini se manje obraćaju pažnju na bezbednost sebe i drugih. Da li se samo radi o kulturološkoj razlici ili je selo zaista opasno za razvoj vozača?
Izvor: Autoportal.rs
Delimicno se slazem, jer se ne moze ovako generalizovati. Svakako da u urbanim sredinama ovo jeste cesta pojava, ali ipak sve polazi iz glave. Vozac sam 10 godina, ziveo sam i vozio u Beogradu, Sofiji, a sada sam u Nisu (koji ima sve gori saobracaj)uz to sam prosao i ceo Balkan i neke evropske zemlje. Nemam ni pune 30 godine, tako da sam jos uvek "mlad" vozac i verujte nisam imao ni jednu saobracajku da sam je ja izazvao, sem sto su me dva puta udarili od pozadi i to oba puta na stop znaku dok sam cekao, sto priznacete nema veze sa mnom. Ponavljam sve dolazi iz glave, jer danas u Nisu, koliko dok prodjem tri ili cetiri ulice vozilom, obavezno imam makar po jednu kriznu situaciju, cesto i vise, nebitno da li je drugo vozilo ili pesak tako da ono sto si naucio kod kuce to prenosis i na ulici, ali ne vazi to samo za mlade vozace. Desavalo mi se mnogo puta da me seku, nalicu ili jednostavno negledajuci prave situacije i mnogo stariji ljudi, pa se cak desavalo i da hoce da se biju. Uz sve to jos sam i motorista tako da mogu da procenim situaciju verovatno i mnogo ranije nego li drugi ljudi i ovo govorim iz iskustva.
"Mladost je ludost", bez razlike gde se živi (grad-selo, planina-dolina) i bez razlike koju oblast života mladih posmatrate.
Ako čovek mladost "preživi", dobro je.
Ja sam baš odavno, duže od decenije, "vozač penzioner" (kao da sam pred eutanazijom ), ali pamtim vreme kada sam izuzetno lud i opasan bio. Danas me (i) sramota toga ( pred sobom samim ), ali znam da je bilo tako.
