Od 1926. šest predsednika Češke i Čehoslovačke je koristilo Škodu kao predsednički auto
Aktuelni češki predsednik Miloš Zeman preuzeo je državničku limuzinu broj 1, novu Škodu Superb. Time je još jednom pokazao da su automobili domaće proizvodnje prvi izbor mnogih predsednika država pa tako i čeških.
Škoda se može pohvaliti i izuzetnom tradicijom državničkih limuzina, dugom čak 90 godina. Naime, 1926. tadašnji predsednik Čehoslovačke Tomaš Masaryk preuzeo je prvu Škodu Hispano-Suizu, koja je plaćena tadšnjih 280.000 kruna.
Osim na jedinstven izgled karoserije, poseban predsednički zahtev se odnosio na ugradnju staklene pregrade između vozača i putničkog prostora pozadi. Prvu predsedničku Škodu pokretao je benzinac zapremine 6,7 litara, bila je teška 2,7 tona i mogla je do 140 km/h.
Nakon kraja "službe", od 1936. automobil je bio u Praškom dvorcu, ali za vreme II. svetskog rata zauvek mu se izgubio trag.
Češki predsednici koji su koristili Škode bili su i Klement Gottwald, Antonin Zapotocky, Vaclav Havel i Vaclav Klaus.
Izvor: Autostart.24sata.hr
Da je sreće, naš Tomo bi se danas vozio u "Zastavi".
Greh je, imamo "od njega" najbolju domaću rakiju, a nemamo "za njega" najbolje vozilo ...
"To je velika nepravda", što bi nekada rekao Kalimero.
Pa ako je mogao papa da se vozi u 500L, ne vidim zašto to ne bi radili Toma prešednik, i "skromni" premijer u tehničkoj vladi AV.
Da daju primer ostalim....
Oktopod
Gde ćeš predsednika u "ono" čudo, da ga "cvrčki" napadaju ...
Papa je, ipak, stariji čovek i slabije čuje.
Pa neka kupe Skodu. Ionako su se hvalili sopstvenim skromnostima da poseduju od pokretnih vozila Oktaviju.
Nek im uzmu po 3 Superbe (onaj paket opreme što poseduje kišobran za slučaj kiše) i nek guraju.
Ovakvi tekstovi dovoljno govore o našoj bezidejnosti u automobilskoj industriji, o tome koliki smo tragičari svoje sudbine kada je u pitanju domaća automobilska industrija. Još od početka devedestih niko nema sluha za našu domaću automobilsku industriju. Nažalost, to se i dalje nastavlja s tim da sada imamo dva pacijenta: jedan kome ne možemo ništa pomoći (jer nismo većinski vlasnici istog. Tu mislim na FCAS) i drugog pacijenta (koji je u 100 postotnom vlasništvu države, samo što ne radi već godinama. Reč je o Zastava Automobilima). Vreme je da država nađe novog vlasnika (ili da sama pokrene malu profitabilnu proizvodnju automobila) za Zastavu kako bismo imali šansu da jednoga dana i naši političari vozaju ovako nešto, a pre toga naravno da tržište konačno bude upotpunjeno ponudom automobila za svačiji džep. Sve drugo je, dokazano, višegodišnje gubljenje vremena.
