Rumunski mediji su nedavno objavili vest da će japanski gigant "Micubiši" praviti fabriku automobila u Rumuniji. Navodno, Japanci već traže lokaciju, a kao moguće navode se Timiška oblast uz granicu sa Srbijom i centralni region Prahova, jer je "Micubišiju" važno da fabrika bude u blizini auto-puta, kako bi imala dobru transportnu vezu sa centralnom i zapadnom Evropom.
Investicija će iznositi preko 200 miliona evra i omogućiće otvaranje novih radnih mesta, tvrdili su mediji.
Međutim, oglasio se, tvrde pojedini mediji, čelnik "Micubišija" generalni direktor Osamu Masoko koji je u Ženevi rekao da "kompanija nema planova o podizanju fabrike u Rumuniji".
Reagovao je, navodno, i Karlos Gon, šef "Reno-Nisan alijanse", u čijem sastavu je i "Micubiši", koji je izjavio da ipak nećemo na drumovima videti "micubiši daster" ili "micubiši logan".
U Rumuniji postoje dve fabrike automobila, "Dačija" pod okriljem "Reno-Nisana" i "Ford".
Ipak, mediji u Rumuniji tvrde da je do sastanka čelnika "Micubišija" i rumunske vlade ipak došlo i da se "nešto iza brega valja".
Pri tome navode i da Rumunija nije jedina zemlja o kojoj razmišljaju u japanskom proizvođaču, s obzirom na to da "Micubiši", kako navode isti izvori, o izgradnji nove fabrike razgovara i s vlastima u Mađarskoj i Slovačkoj.
Izvor: Novosti.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs
Šta da vam odgovorim gospodine Čarobnjače kada Mitsubishi nema veza sa Zastavom, baš kao ni FIAT očigledno no opet nadovezaćiu se tako što ću reći da je ovo samo još jedna propuštena šansa. Jednostavno, mi smo zemlja u koja ni toplu vodu koja izvire iz zemlje ne koristimo nego čak i šteti jer poplavljuje zemljište, a i deca i slučajni prolaznici mogu da se opeku misleći da je reč o božjem čudu, a ne ljudskoj gluposti. Tako i sa automobilskom industrijom. Ili dovedemo kompaniju koja nema blage veze sa tržišnom ekonomijom (govorim o našem iskustvu sa FIAT-om) ili izbegavamo da se upustimo u ozbiljnije preogovore (ili čak uopšte se ne upuštamo) sa onim kompanijama koje su jače od FIAT-a, no neka, za godinu dana, kada FIAT ode, da se fabrika prepiše na Zastavu (tj. vrati istoj bolje rečeno), zatim isplati dug od 330 miliona evra i imali bismo zdravu Zastavu sa fabrikom s obzirom da fabrika vredi najmanje nekoliko stotina miliona evra, a dug 330 miliona evra. Recimo da pola fabrike ode za pare za dug, opet bi ostala velika fabrika i zdrava Zastava spremna za privatizaciju i u skladu sa najnovijim tehnološkim i svakim drugim standardima. Dosta je bilo zezancije. Hoćemo ozbiljne investitore u našu autoindustrju, nećemo FIAT ovakav kakav je još od gašenja Zastave s obzirom da od male katastrofe dobili smo veliku katastrofu koja je sve veća i koja se ne da popraviti pa makar država dala FIAT-u milijardu evra, napravila puteve i uspela da izganja bescarinski režim sa Rusima u vezi i automobila. FIAT-a je zeznulo tržište, a koga zezne tržište tu pomoći nema, ide se na drugi model, kojeg pritom nema, a očigledno niti će ga biti, a i ugovor ističe za otprilike godinu dana. Jedva čekam istek ugovora. Valjda će tada biti i potvrđeno koliko je štetan taj još uvek tajni ugovor u kome su uključena i javna sredstva ili čak samo javna sredstva. Dolazi vreme odlaska FIAT-a. Valjda će tada država da shvati da nam je potrebna alternativa za veliku katastrofu na pomolu. Već je 1/3 od dosadašnjeg kapaciteta van funkcije. To je uvod u još dva puta veću katastrofu koja sledi. Zastava Oružje sad ima radnika otprilike koliko i FCAS. Kako je krenulo, Zastava Oružje će imati više radnika od FCAS-a, a imaju godišnji promet otprilike 10-20 puta manji promet od FCAS-ovog. Koliko smo mi "pukli" sa FIAT-om govori i taj podatak. Tačno se vidi da je reč o veoma skupoj partijskoj fabrici. Da smo išli na to da dovedemo ozbiljnije proizvođače sa manjim početnim kapitalom (kao što je ovaj Mitsubishi) dosad bismo bili u boljoj poziciji jer onaj ko uloži toliko "malo" novca, on obično ima želju, volju i elana da napravi nešto mnogo mnogo veće. Mi (mislim na državu) smo se zeznuli kada smo finansirali FIAT sa 500 miliona evra (50 miliona evra X 10 godina) s obzirom da i sa manjim parama mogli smo imati industriju i to čak ozbiljniju.
Osim toga, sam dolazak ivestitora u domaću auto-industriju (mislim na proizvodnju automobila) je veoma problematičan koncept. To se pokazalo na primeru dolaska FIAT-a u Kragujevac. Da je FIAT došao u Zastavu kao manjinski ili većinski strateški partner sa ciljem revitalizacije Zastave, danas bismo bili na istom putu kao Škoda i Dacia pošto kada kupuješ nešto takvo "očajno" kao što je Zastava, obično si motivisan da to podigneš i to na nivo kakav nije bio ni pre u zlatno doba, a kada dolaziš kao investtor koji hoće da otvori novu fabriku i to još pritom rušeći staru, to odlično pokazuje koliko je FIAT-u stalo do pozitivnog poslovanja u Srbiji s obzirom da je sasvim očigledno da FCAS je samo usputna stanica za FIAT i to u svakom smislu i svakom pogledu, od broja delova koji se ugrađuju u FIAT 500l pa sve do činjenice da je FIAT oslobođen svih dažbina i još pritom dobijaju 50 miliona evra godišnje od 2008 do naredne godine. Koliko je štetan i poguban po interese države Srbije taj posao govore sve ove informacije s tim da se bojim da je i ovo samo deo priče.
Sve se ovo moglo rešiti da je došlo do privatizacije firme. Đavo je u sitnicama. Tu je razlika između velike firme i velike katastrofe.
Inače, kada bi država privukla nekog novog investitora u ovom sektoru podržao bih takvo nešto, ali uz uslov da ukoliko subvencije im nisu potrebne, da ih i ne dobiju jer tu leži problem. Ne možes svakome da daješ pare. Nisu svi došli zbog para. Mnogi veliki koji dolaze imaju pare. Subvencije bi imale smisla kod malih i eventualno srednjih preduzeća, dok kod velikih dodatne pare mogu biti samo medveđa usluga. Kod istih onih kojima država "zagorčava život" sve većim nametima tu bi imale smisla. Sada kako je, ne da mala preduzeća nemaju podršku već se ide na njihovu eliminaciju i dovođenja velikih dinosaurusa kao u doba komunizma. Treba i to, ali ne možeš velikom kapitalisti davati velike pare, kao ni pare iopšte jer sam izraz nagoveštava da takav vid podrške nije ni potreban tim preduzećima već pre svega stabilnost i predvidivost zakona, poreza i slično, kao i politička stabilnost. Bez toga, možemo i celi svet da dovedemo u Srbiju, bez jasnih pravila nema ni osetnog pomaka, osim simbolike od koje nema velike tj. očekivane koristi.
Kada bi država htela da dovede Mitsubishi, neka im ponudi neko treće zemljište, a u međuvremenu neka se nađe i investitor za otvaranje Zastavine fabrike na Korman polju pa makar i po principu crowd fundinga tj. prikupljanja sredstava za proizvodnju u zemenu za gotov proizvod. Taj brend ima potencijala kroz Srbiju kao odskočnu dasku i daljnje razvijanje da bude nekad kao pre, čak i bolji za koju deceniju-dve kao što je slučaj sa Daciom i Škodom u Rumuniji i Češkoj. Ugledajmo se na druge, kada se već ugledamo. FIAT u Srbiju je došao po uzoru na KIA i Hyundai u Slovačkoj s tim da je slovačka država (očigledno neuporedivo) bolje regulisala odnos sa investitorima kad već ulaže pare. Zato su se te investicije i to samo kroz porez, ne računajući ništa drugo, isplatile dok kod nas skoro ništa po tom pitanju. Niti je FIAT 500l 80-85 odsto domaći proizvod, niti je lokalizovana proizvodnja motora, niti FIAT plaća išta. FCAS je jedna velika doradna radionica koja je na tehnološkom nivou malo bolje opremljene lakirnice. To je taj najveći investitor u Srbiji. Jedna ogromna šarena laža.
Da je pameti, dosad bismo imali 3 fabrike automobila. Jednu glavnu tj. tradicionalnu, jednu veliku garažu i jednog srednjeg proizvođača. Ovako kako je sad, i bez garaže tj. FIAT-a u Kragujevcu ostajemo, to nam ne gine.
