Volkswagen je najavio da će vozila iz nove generacije električnih automobila, koja će lansirati od 2020, imati slične cene kao njihovi modeli sa konvencionalnim motorima.
Cilj je da vozila na struju budu što pristupačnija prosečnom kupcu, što će dovesti do masovnije upotrebe električnih automobila.
U razgovoru sa novinarima na sajmu automobila u Šangaju, šef Volkswagenovog odeljenja za razvoj električnih automobila, Christian Senger, izjavio je da je postignut značajan napredak u smeru sniženja cene vozila na struju koja su danas preskupa za većinu potencijalnih kupaca.
"Sniženje sadašnjih cena modela na struju do nivoa automobila sa klasičnim benzinskim ili dizel motorima predstavljaće revoluciju u automobilskoj industriji jer će električni modeli moći da postepeno zamene vozila sa konvencionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem", kaže Senger za Car Advice.
On dodaje da je Volkswagenu potrebno da izgradi novi imidž nakon dizel skandala iz 2015. i da je lansiranje serije pristupačnih električnih modela prilika da ovaj proizvođač promeni negativnu sliku o njemu u javnosti.
VW planira da do 2025. godišnja proizvodnja i prodaja modela na struju dostigne 3 miliona vozila, a jedini način da se se ovaj cilj realizuje jeste da se kupcima ponudi razumna prosečna cena električnog automobila.
Volkswagen je u poslednjih pola godine predstavio tri koncepta budućih modela na struju – ID hečbek na sajmu u Parizu 2016, ID Buzz mini-van u Detroitu početkom 2017. i najnoviji ID Crozz krosover na aktuelnom auto-salonu u Šangaju.
Izvor: B92.net
Foto: arhiva Autoblog.rs
NAT GEO
Na Antarktiku u različitim slojevima leda, otkriven je i određeni sastav mikroorganizama (planktona pre svega), pa je tako otkriveno da u gornjim novijim slojevima usled ,,globalnog zagrevanja'' ima manjak planktona, a na dubini (u ledu starom oko 60 godina) količina planktona je neuobičajena za bilo koji okean, more..., količine čak 2.2x veće od današnjih. U još dubljem sloju se nalazi sastav sličan današnjem (led star oko 130 godina).
Došlo se do zaključka da nema globalnog zagrevanja, već se smenjuju 60-ogodišnji periodi rasta i opadanja temperature.
Ako se uporede max letnje temperature, vidi se da se, za period od 60 godina, temperatura menja od +30 do +40°C. Sada nastupa period hlađenja zemljine površine, učestalost padavina, povećanje broja planktona u okeanima.
Ovu teoriju zasnovanu na biološko fizičkim dokazima ne priznaju lobisti globalnog zagrevanja.
Neko se obogatio na Globalnom zagrevanju. Život je opstao i sa padom asteroida, u totalnom mraku, kaže za NAT GEO Nejtan Ogirus. Elektro floskula, ali ok, dok se dokaže ova tvrdnja proćiće 60 godina...
