Ideja je napuniti ga strujom, po gradu se voziti na električni pogon, a na otvorenom putu, kada se isprazne baterije, koristiti ga kao klasičan hibrid. Plug-in hibridi su definisani kao prelazna faza između klasičnih automobila i električnih vozila, za njih se u mnogim državama isplaćuju visoki podsticaji.

Međutim, da li su oni uopšte ‘čisti’? U mnogim istraživanjima se napominje da ih vozači retko pune električnom energijom i da neretko rade u isključivo hibridnom načinu rada, kombinujući (uglavnom) benzinske motore i elektromotore.

Koliko zaista troše plug-in hibridi? Kako piše Revija HAK, to je proverio Nemački autoklub (ADAC) upoređujući podatke o potrošnji u tri režima rada: električna energija 50 posto vremena, a s druge strane motor s unutrašnjim sagorevanjem, odnosno rad s uključenim klasičnim hibridnim sistemom 50 posto vremena, zatim odnos 80:20 u korist električnog pogona o odnosu na vožnju kao klasičan hibrid s praznim baterijama, odnosno baterijama koje se pune u vožnji.

Dobar primer je Volvo XC40 PHEV koji u hibridnom modu troši pola litre goriva manje od sličnog benzinca, pri odnosu 50:50 emisije CO2 su manje za 25 posto, a u modu 80:20 emisije CO2 su manje 40 posto.

Kod Volkswagen Passata PHEV varijanta troši litru benzina više od slične dizelske verzije, u odnosu 50:50 emisije oba vozila su slične, a plug-in hibrid emituje tek deset posto manje CO2 od dizelaša u odnosu 80:20.

Na kraju dizelski BMW X5 je mnogo bolji od X5 PHEV-a u sva tri načina rada. On troši tri litre goriva manje od hibrida u trenutku kad nema opciju električnog pogona. U ostala dva tipa rada dizelski X5 ima manje emisije CO2 od plug-in hibirda.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs