U trenutnoj javnoj raspravi o konceptima automobilskih pogona, fokus je očigledno na smanjenju emisije NO2, a posebno CO2. Da bi to postigli, političari i delovi industrije se u potpunosti oslanjaju na baterijske električne pogone. Međutim, nova studija Udruženja nemačkih inženjera (Verein Deutscher Ingenieure ili VDI) 'Procena životnog ciklusa automobila s različitim pogonskim sistemima' pokazuje da je takav jednostrani fokus prilično kontraproduktivan za okolinu.

'Komplementarna kombinacija tehnologija nam je jedina šansa za postizanje ciljeva CO2 za 2030. godinu', sažeo je rezultate studije predsednik VDI-a dr. Ing. Volker Kefer.

Bilo da se radi o bateriji, gorivim ćelijama ili SUS motorima - svi koncepti pogona i dalje imaju velik potencijal da značajno doprinesu smanjenju emisija CO2 u mobilnosti. 'Kao VDI, izričito podržavamo promociju alternativnih tehnologija,' naglašava Kefer. 'Međutim, važno je da se ne oslanjamo samo na vozila na baterije, već i da dodatno ojačamo gorive ćelije i moderne SUS motore s ekološki prihvatljivijim gorivima poput plina ili sintetičkih goriva.'

Izvori energije presudni u proizvodnji

Jedan značajan udeo u emisiji CO2 ima i odgovarajuće snabdevanje energije vozila u proizvodnji i pogonu. 'Ako se izvori energije ne oslobode svog tereta CO2, niti jedna tehnologija ne može da pomogne, kaže dr. Ing. Ralf Marquard, predsednik Savetodavnog odbora VDI za pogonske sistem i upravljanje energijom VDI društva za tehnologiju vozila i saobraćaja i jedan od suinicijatora studije. 'Samo ako se izvori energije dobijaju na obnovljivoj osnovi, sve tehnologije mogu da pomognu u poboljšanju ravnoteže okoline.'

Preseljenje proizvodnje baterijskih ćelija u Evropu

S obzirom na čitav lanac vrednosti, moderna vozila s SUS motorima često čak zagađuju manje od električnih vozila. Baterijski pogoni pate od trenutne velike potrošnje energije i materijala u proizvodnji. 'Uspešno recikliranje baterija koje štede energiju ovde je ključ uspeha, koji je neophodno promovisati, jer se to trenutno ne praktikuje u industrijskim razmerama', kaže Marquard.

Ovo je ključni element u značajnom poboljšanju ekološke ravnoteže vozila. Druga preporuka studije je brzo premeštanje proizvodnje baterijskih ćelija iz Kine u Evropu. To bi imalo očigledno pozitivan uticaj na emisiju CO2. Razlozi za to su kraći saobraćajni pravci i mešavina električne energije koja se dobija od uglja u Kini.

Studija se bavi emisijama CO2 različitih pogonskih sistema o kojima je reč tokom celog životnog ciklusa - od stvaranja sirovina preko proizvodnje i faze upotrebe do recikliranja. Njoj se upoređuje status u 2020. godini s prognoziranim podacima za 2030., u oba slučaja uzimajući u obzir različito ponašanje korisnika.

Izvor: Tportal.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs