Poremećaj spavanja je nešto što ima svako ko radi u više smena na svom poslu, uključujući i noćnu. Novo istraživanje Univerziteta u Misuriju je došlo do zaključka da rad u noćnoj smeni povećava verovatnoću saobraćajne nesreće za čak tri puta. 'Ljudi koji imaju netradicionalno radno vreme, poput od 23 sata do 7 sati, imaju veći rizik od razvoja ovih hroničnih stanja koja utiču na njihov san, što može da ima velike implikacije na njihov život i živote drugih'.
Kako piše Jutarnji.hr, tu su i drugi poremećaji u spavanju, poput apneje i nesanice, koje takođe povećavaju rizik nesreće za 29, odnosno 33 posto. Koautor istraživanja Praveen Edara dodaje da 'ovo otkriće ima implikaciju, a to je utvrđivanje kako rešiti problem'. Noćna smena je potrebna, a jedino što Edari pada na pamet je 'veća dostupnost odmarališta na autoputu ili prelazak na druge načine prevoza, poput javnog prevoza ili usluga kao što je 'deljenje vožnje'.
Varijabla glasi: vozači koji imaju poremećaje u spavanju verovatno će biti manje pažljivi u vožnji od onih koji nemaju. 'Već neko vreme znamo da poremećaji spavanja povećavaju rizik od sudara, ali ovde smo u mogućnosti da kvantificiramo taj rizik koristeći podatke o stvarnim nesrećama, uzimajući u obzir zbunjujuće varijable kao što su saobraćajnice i saobraćajne karakteristike'.
Ovi nalazi se baziraju na drugoj studiji koju je sproveo Strateški program istraživanja autoputeva (SHRP) američkog Kongresa. Veliko ograničenje postavlja nedostatak formalne definicije pospanosti. U budućnosti, istraživači pričaju o saradnji s radnicima javnog zdravstva specijalizovanim za istraživanje spavanja. 'To će nam omogućiti da istražimo kakve kontramere možemo da razvijemo i testiramo kako bismo poboljšali ukupnu bezbednost ovih vozača i vozača oko njih', kaže Edara.
Prema Nacionalnoj upravi za bezbednost saobraćaja na autoputevima, pospana vožnja je izazvala 697 smrtnih slučajeva u 2019. godini. Uz to, ove nesreće se najčešće dešavaju između 24 i 6 sati, 'kada cirkadijalni ritam ljudi njihovog telesnog sata pada'. Iako još uvek nedostaju važne smernice u smislu kako se nositi s problemom, sa sigurnošću se može reći da on postoji.
Međutim, treba napomenuti da 1500 organizacija radi na soluciji, uključujući i američki Nacionalni savet za bezbednost. Ove organizacije su u januaru zajedničkim pismom od predsednika Bajdena i ministra saobraćaja zatražile da se 'obavežu na nula smrtnih slučajeva do 2050. godine'.
Izvor: Jutarnji.hr
Foto: arhiva / Pixabay