Nemačka vlada je subvencionisala gotovo 2,2 miliona električnih vozila i za njih platila oko 10,2 milijarde evra. To pokazuje izveštaj koje je na sajtu Ministarstva privrede objavio ministar Robert Habek (Zeleni) o efektu Programa finansiranja koji je uveden 2016., a u decembru 2023. naglo prekinut.
Zbog trenutno slabe prodajne električnih automobila, vodeća stranka u koaliciji SPD, Savezni savet i nekoliko proizvođača kao što su Volkswagen ili Opel pozivaju na povratak subvencija, piše Der Spiegel.
Subvencije su ukinute prošle godine zbog manjka sredstava u budžetu. Već tada je Ministarstvo privrede procenilo ukupne troškove za državu na oko deset milijardi evra. Evaluacija, koju je naručilo Ministarstvo privrede, a pripremili su je Karlsruhe Fraunhofer institut za istraživanje sistema i inovacija i konsultantska firma Technopolis, ne poriče ovaj uspeh, ali ga kontekstualizuje.
Od subvencionisanih automobila, 1,4 miliona je isključivo na baterijski pogon, a 475 na vodonikove gorive ćelije, ostatak su plug-in hibridi s dodatnim motorom s unutrašnjim sagorevanjem. Subvencionisana vozila smanjiće klimatski štetne emisije CO2 u nemačkom saonraćaju za 44 miliona tona tokom 15-godišnje upotrebe. Međutim, korist za klimu niža je od prvobitno očekivane i ne može se u potpunosti pripisati subvencijama, navodi Revija HAK.
To je uglavnom zbog takozvanog take-away efekta: ankete su pokazale da bi između trećine i polovine korisnika subvencija kupilo električne automobile čak i bez državne subvencije. Uostalom, taj efekat je manji s nemačkom kupovnom premijom nego sa sličnim subvencijama u poređenju s drugim državama. Trošak državnog budžeta po toni izbegnutog CO2 je iznosio318,52 evra. Za poređenje, na evropskoj berzi CO2 za energiju i industriju trenutno se trguje emisijskim kreditima za oko 65 evra po toni. Fnansiranje je pokrenulo ulaganja od gotovo 49,5 milijardi evra, ali jedva da je poboljšalo konkurentsku poziciju nemačke automobilske industrije.
U izveštaju je utvrđena i socijalna struktura primaoca premija, bilo da se radi o privatnim kupcima ili korisnicima službenih automobila. Čak 71 posto su bili muškarci, što je na nivou celog tržišta novih automobila. Ali, istovremeno su autori uočili jasnu nejednakost u korist ljudi s natprosečnim primanjima. Oko 30 posto je živelo u domaćinstvima s više od 6000 evra neto mesečno. Samo petina korisnika subvencija je živela u višestambenim zgradama. Istočnonemačke savezne pokrajine su manje učestvovale u programu subvencija.
Izvor: Revijahak.hr / Der Spiegel
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Opel
