Pred nama je dan D za napore EU da primora svoje građane na kupovinu električnih vozila protiv njihove volje.
Ako EU ne ublaži napore da stvori tržište zasnovano na željama političara umesto na potražnji potrošača, mogla bi naneti egzistencijalnu štetu vodećoj evropskoj automobilskoj industriji i izazvati političku reakciju, upozoravaju analitičari.
Podržavaoci električnih vozila nisu zadovoljni i neće prihvatiti nikakve izmene plana. Očekuju se intenzivne rasprave u evropskim i britanskom parlamentu.
EU zahteva da električna vozila čine oko 80% prodaje novih automobila do 2030. godine i 100% do 2035. Velika Britanija planira da pomeri rok za postizanje 100% na 2030. Međutim, prodaja električnih vozila širom Evrope stagnira jer su preskupa. Ti automobili, istovremeno, ne pružaju sveobuhvatnu korisnost kao vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Pored toga, mreže za punjenje su nedovoljno razvijene, imaju komplikovane sisteme plaćanja i lošu reputaciju kada je u pitanju pouzdanost.
Ciljevi nerealni
„Ciljevi su previše optimistični i nisu u skladu sa današnjom realnošću. Možda su to bili ispravni ciljevi pre pet godina. Kina tada nije igrala svoju ulogu i postojala je solidna potražnja za svim vrstama automobila. Situacija se dramatično promenila, i ciljevi bi trebalo da se prilagode. U suprotnom, postoji veliki ekonomski i društveni rizik“, rekao je Felipe Munjoz, globalni analitičar kompanije JATO Dynamics.
Postaje očigledno da je put ka tržištu kojim dominiraju električna vozila beznadežno ambiciozan i da ga treba prilagoditi. Ako se to ne uradi, evropska automobilska industrija mogla bi pretrpeti fatalne posledice.
EU i Velika Britanija su, u ime spasavanja planete od globalnog zagrevanja, odlučile da nametnu ono što smatraju jedinim rešenjem. Reč je o smanjenju emisije ugljen-dioksida iz transporta, odnosno baterijska električna vozila, poput limuzina i SUV vozila. To je podrazumevalo strogo definisan vremenski okvir za smanjenje emisije CO2.
Kina znatno ispred Evrope
Nesposobnost evropskih proizvođača automobila da ponude pristupačna električna vozila predstavlja ključni problem. Kina je znatno ispred Evrope i mogla bi lako popuniti taj jaz, ali bi to osakatilo, ako ne i uništilo, evropsku automobilsku industriju.
Proizvođači automobila su se uzdržavali od javnog protesta protiv režima EU. Strahuju da bi to moglo narušiti njihov imidž u javnosti.
Nemački proizvođači automobila prvi su se distancirali i zatražili ublažavanje pravila o emisiji CO2. U Velikoj Britaniji, Nisan je nedavno protestovao protiv lokalnih pravila o CO2 dok je najavljivao smanjenje proizvodnje i gubitak radnih mesta. Britanska filijala Stelantisa, Voksol, zatvorila je fabriku koja je zapošljavala 1.100 radnika. Ford UK je zatražio od vlade da olabavi pravila. Britanska vlada je izjavila da će preispitati pravila nakon upozorenja industrije da će to izazvati dodatne troškove i kazne u iznosu od nekoliko milijardi funti.
Dokazi se gomilaju da stopa rasta prodaje električnih vozila neće ni približno dostići cilj postavljen za 2030.
Prodaja daleko manja od prognoza
„Udeo električnih vozila u Evropi dostigao je 22% u prvih 10 meseci 2024. što je daleko ispod prognoza iz 2022. koje su predviđale 35% do 2025“, navedeno je u izveštaju Bernstein Research-a.
Prodaja električnih vozila u Evropi 2024. iznosiće oko dva miliona, ali će morati da se više nego učetvorostruči kako bi dostigla ciljeve za 2030. Nedavna snižavanja prognoza pokazuju da su ciljevi sve nedostižniji.
Krajem novembra, istraživačka kompanija Jefferies smanjila je svoju prognozu za 2030. za više od dva miliona prodatih električnih vozila. Nova prognoza za 2030. sada iznosi 4,7 miliona jedinica, što predstavlja tržišni udeo od 35%, dok je prethodni cilj bio 50%. U junu, Jefferies je smanjio prognozu za Evropu na 6,8 miliona vozila za 2030. godinu, u poređenju sa 8,9 miliona objavljenih krajem prošle godine.
U aprilu, investiciona banka UBS saopštila je da će Evropljani kupiti skoro devet miliona manje električnih vozila između 2024. i 2030. nego što se očekivalo. UBS je smanjio svoju procenu prodaje električnih vozila u Evropi za 2030. na 8,3 miliona, u odnosu na prethodnu procenu od 9,6 miliona.
Prema istraživanju Schmidt Automotive Research, u Zapadnoj Evropi prodaja električnih vozila u 2024. godini dostići će 1,9 miliona. To će činiti tržišni udeo od 16,6%. Za 2025. predviđa se značajan skok na 2,7 miliona prodatih vozila (22,2%) usled pooštravanja EU pravila o emisiji CO2. Od tada pa do 2030. godine, prodaja bi trebalo da poraste za oko pet miliona, što bi činilo 57% tržišta, prema Schmidt-u.
Očekuje se da će Brisel produžiti rokove posle 2035. godine.
Evropski političari uviđaju problem
Profesor Ferdinand Dudenhofer, direktor Centra za automobilska istraživanja u Bohumu, Nemačka, predviđa da će političari EU priznati da ograničavanje štete zahteva ustupke proizvođačima automobila. To bi značilo i odlaganje potpune zabrane vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) planirane za 2035.
„Mislim da će se o zabrani vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. raspravljati u Briselu i da će odluka biti da je ne sprovedu. Ako se to dogodi, verujem da će napustiti i pravilo o 80% električnih vozila za 2030“, rekao je Dudenhofer u razmeni imejlova.
Evropski političari postepeno uviđaju potrebu za promenama.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da EU treba da zadrži pravila o emisiji CO2, ali da obustavi kazne za njihovo kršenje. To bi omogućilo proizvođačima da ta sredstva ulože u unapređenje tehnologije za električna vozila.
Nemački proizvođač luksuznih sportskih automobila Porše pokazao je oprez prema električnim vozilima najavljujući razvoj nove ICE tehnologije. Razlog leži u potrebi zadovoljavanja potražnje za modelima Kajen i Panamera sa unutrašnjim sagorevanjem, usled slabije prodaje EV-a. Volvo je, takođe, usporio svoj put ka 100% električnim vozilima.
Veliki broj otkaza
Prema studiji nemačke auto industrijske asocijacije VDA, tranzicija na EV u Nemačkoj dovela je do gubitka 46.000 radnih mesta između 2019. i 2023. Očekuje se da će taj broj porasti za još 140.000 do 2035. Folksvagen, najveći evropski proizvođač automobila, preti zatvaranjem najmanje tri fabrike u Nemačkoj.
Ove promene nisu dobro prihvaćene među zagovornicima električnih vozila. Piter Remzi je, u kolumni za bilten EVinFocus, naveo da klimatski tink tenkovi, sindikati i neki proizvođači sigurni u svoje sposobnosti da ispune ciljeve CO2 pružaju otpor pokušajima ublažavanja pravila.
Remzi izveštava da države članice EU, poput Češke i Italije, traže odlaganje rokova ili smanjenje kazni za neispunjavanje ciljeva. Češka je pozvala na tehnološku neutralnost, što bi značilo da tržišni mehanizmi odlučuju pobednike među električnim vozilima, hibridima, plag-in hibridima, ICE vozilima na e-goriva i vozilima sa gorivim ćelijama.
„Drugim rečima, trošenje novca poreskih obveznika na besmislice poput vozila na gorive ćelije za putničku upotrebu i/ili e-goriva kako bi se veštački održalo znanje o ICE tehnologiji još neko vreme“, zaključio je Remzi.
Stvarnost nije dobar početak
Ciljevi EU za električna vozila izgledaju nedostižno ambiciozni, prema Munjozu iz JATO Dynamics-a. On ističe da je evropsko tržište u celini izgubilo oko tri miliona prodaja u odnosu na pre pandemije kovida.
„Ova negativna stvarnost nije dobar početak za očekivani prelaz sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) na električna vozila koji vlasti žele, posebno ako električna vozila ostanu toliko skupa“, rekao je Munjoz.
„Registracije EV-a do oktobra 2024. zabeležile su pad od dva odsto u odnosu na period januar-oktobar 2023. U najboljem slučaju, godišnji rast od pet odsto između 2025. i 2030. povećao bi broj prodatih EV-a na oko tri miliona.
Prošle godine celo tržište novih automobila zabeležilo je 12,8 miliona jedinica. U najboljem slučaju, godišnji rast od 15% u potražnji za EV doveo bi ukupan broj električnih vozila na 5,1 milion, što je još daleko od prošlogodišnjih 12,8 miliona i prilično nerealistično. Ne možete imati godišnji rast od 15%“, rekao je Munjoz.
Munjoz je dodao da će znatno jeftinije baterije uskoro smanjiti cenu električnih vozila, ali da zapadne zemlje i dalje nemaju kontrolu nad snabdevanjem komponentama za baterije jer to čini Kina.
„Ova zavisnost od Kine je opasna i može uticati na ciljeve postavljene od strane EU i Ujedinjenog Kraljevstva. Dok Evropa i SAD ne budu imali kontrolu nad sirovinama za proizvodnju vlastitih baterija, njihove industrije električnih vozila neće biti konkurentne“, zaključio je Munjoz.
„Nedavno uvedene carine na kineska električna vozila samo su kratkoročno rešenje koje ne rešava pravi problem. Taj problem je nedostatak konkurentnosti evropskih i američkih industrija“, dodao je Munjoz.
Izvor: Forbes.n1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Renault / Porsche / Volkswagen
