Ipak, proizvođačima automobila će biti lakše da ostvare zacrtano
Gledajući iz sadašnje perspektive, možda je teško poverovati da za samo 10 godina proizvođači automobila u Evropi više neće moći da prodaju modele s motorima s unutrašnjim sagorevanjem.
Tehnički gledano, ne radi se o potpunoj zabrani, jer propisi nalažu nultu emisiju CO2, a ne apsolutnu zabranu tehnologije s unutrašnjim sagorevanjem. U teoriji, ovo ostavlja prostor za ugljenično neutralna goriva. Međutim, malo je verovatno da će sintetička goriva ili vodonik preuzeti igru u tako kratkom vremenskom roku.
Samim tim, sve će rezultirati efektivnom zabranom prodaje novih automobila s benzinskim i dizel motorima u 27 zemalja članica EU. Ove nedelje, Evropska komisija, izvršni organ EU, potvrdila je svoju posvećenost cilju koji je prvi put najavljen pre mnogo godina, a to je da od 2035. više neće moći da se kupe vozila s motorima SUS. Pre nego što se to dogodi, emisija će morati da se smanji za 55 odsto do kraja ove decenije. Međutim, stvari bi se ipak mogle promeniti: „Komisija će takođe ubrzati rad na pripremi predviđene revizije Uredbe o standardima CO2 za automobile i komercijalna vozila.“
U međuvremenu, proizvođači automobila će dobiti podršku koja će im pomoći u ispunjavanju međuciljeva. Oni vezani za ugljen-dioksid postavljeni za 2025. su oko 15 odsto niži od prethodnih standarda uvedenih 2021. Ova promena dovodi mnoge kompanije u rizik da plate ogromne kazne za prekoračenje flotne emisije. U januaru je Volkswagen grupacija procenila da će morati da izdvoji oko 1,5 milijardi evra na kraju godine.
Međutim, Evropska komisija planira da proizvođačima automobila pruži više vremena da ispune niže ciljeve vezane za emisiju ugljen-dioksida. Umesto da sprovode nova pravila već tokom 2025., kompanije sada imaju vremena do 2027. da ih ispune. Ovaj amandman omogućava proizvođačima da ispune svoje ciljeve s izračunavanjem proseka tokom tri godine (2025-2027.) umesto da se pridržavaju strogih godišnjih ograničenja. Proizvođači automobila se više neće suočavati s kaznama za prekoračenje emisije u datoj godini, ako njihov trogodišnji prosek ostane ispod praga.
EU takođe planira da pomogne automobilskim kompanijama da ubrzaju usvajanje električnih vozila podržavanjem proizvodnje baterija. Takozvani „Battery Booster“ paket vredan 1,8 milijardi evra, obezbediće direktno finansiranje za jačanje evropske proizvodnje baterijskih ćelija i komponenti. Pored toga, „Entitet za pristup sirovinama za baterije“, pojednostaviće pristup sirovinama. EU takođe ima za cilj da ubrza proces prerade materijala za baterije i finansira razvoj nove tehnologije baterija kroz program od milijardu evra.
Ovde se nameće jedno ključno pitanje, a ono je – šta je s kupcima? EU se obavezuje da će uvesti više podsticaja i šema socijalnog lizinga za nova i korišćena električna vozila. Proizvođači automobila takođe pokušavaju da privuku više kupaca lansiranjem jeftinijih električnih vozila kao što su Citroen e-C3, Volkswagen ID.1 i Renault Twingo. Dacia takođe priprema pristupačan električnih gradski automobil po ceni od manjoj od 18.000 evra, koji će zameniti Spring.
Izvor: Automotoshow.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Citroen
