Zvuči logično da će automobil s manje pređenih kilometara trajati duže, ali u današnje vreme kada su cene polovnjaka na rekordnom nivou, možda vam više odgovara vozilo sa više kilometara – ali nižom cenom.
Pa da li je kupovina automobila sa velikom kilometražom dobra ideja?
I pošto više kilometara često znači i starije vozilo – koliko je zapravo staro „previše staro“?
Da li zaista važi pravilo: „manje kilometara = bolji auto“?
Odgovori su složeniji nego što deluju. Postoje izuzeci, i nisu uvek očigledni.
Zato se postavlja pitanje: koliko kilometara bi polovan automobil trebalo da ima?
Novinari sajta iSeeCars istražili su ovu temu kako bi pomogli da razumete kada više kilometara nije nužno loša stvar – i šta sve treba da znate kada sledeći put gledate polovne automobile u oglasima ili kod prodavaca.
Korišćenje i zloupotreba
Svi automobili se voze, ali je granica između „korišćenog“ i „zloupotrebljenog“ tanka. Neki vlasnici čuvaju svaku potvrdu o servisu – od zamene ulja do pranja kola. Drugi čekaju da im svetla upozorenja zatrepere na tabli.
Ako birate između dva slična automobila sa različitom kilometražom, uvek je bolje uzeti onaj koji je bolje održavan, čak i ako ima malo više kilometara. Naravno, auto sa 50.000 km je svakako bolji od onog sa 480.000 km, ali ako je razlika 20.000–30.000 km – da li biste radije uzeli neodržavan auto sa 100.000 km ili redovno servisiran sa 130.000?
Najbolji dokaz o održavanju su računi i evidencija servisa. Ako toga nema – što nije retkost – izveštaji poput Carfax ili Autocheck mogu otkriti istoriju servisa i eventualne nesreće. Takva dokumentacija često je važnija od same kilometraže.
Takođe, ne potcenjujte ni vizuelni pregled ispod haube: crno, gusto ulje znači da je servis kasnio. Ispucali kaiševi, mutan rashladni fluid – sve su to znaci lošeg održavanja i potencijalnih kvarova u budućnosti.
Kada se auto ne vozi dovoljno
Postoji i druga strana – automobili koji su retko voženi. Neki godinama stoje u garaži i imaju nenormalno nisku kilometražu.
Na prvi pogled, takav auto deluje kao idealan ulov. Za neke lojalne kupce određenih modela (npr. Lincoln Town Car ili dizel kamioni), to deluje kao dar s neba.
Ali postoji zamka – kada auto dugo stoji, gume, zaptivke, gumice i creva propadaju. Iako nije mnogo vožen, delovi od gume mogu ispucati i početi da propuštaju čim se auto počne svakodnevno koristiti.
Ironično, da je auto redovno vožen, ti problemi se verovatno ne bi javili – motor bi se grejao i hladio, fluide bi podmazivali gumene delove i produžili im vek.
Ovo se uglavnom odnosi na starije automobile sa jako malom kilometražom – recimo, deset godina star auto sa manje od 50.000 km. To može biti vredan ulov ako volite određeni model, ali budite svesni potencijalno velikih ulaganja.
Kada je auto previše vožen
Sa druge strane, treba se paziti i relativno novih automobila sa ekstremno velikom kilometražom. Prosečan vozač godišnje prelazi 19.000–24.000 km. Ako petogodišnji auto ima više od 150.000 km, to ukazuje na svakodnevnu intenzivnu upotrebu.
Ti automobili će uskoro zahtevati ozbiljne servise: zupčasti kaiš, rashladni sistem, disk pločice… Sve to košta, i te troškove možete izbeći ako kupite vozilo sa manjom kilometražom.
Koliko je „previše staro“?
Ako uzmemo da vozač godišnje prelazi 19.000–24.000 km, onda bi:
pet godina star auto imao oko 95.000–120.000 km
deset godina star oko 190.000–240.000 km
Kod mnogih automobila, nepredviđeni kvarovi kreću oko 160.000–190.000 km ili osme do desete godine starosti. To ne znači da će svaki auto tada početi da se kvari, ali često jeste tako.
Zato je generalno bolje uzeti najnoviji auto koji vaš budžet može da priušti, ali to ne znači da stariji auto bez nesreća i sa urednim servisima ne može biti bolja kupovina od novijeg koji je bio havarisan ili zapušten.
Kilometri na autoputu vs. gradska vožnja
Nisu svi kilometri isti. Auto vožen u Njujorku imaće mnogo teži život od onog voženog u ruralnim delovima Arizone. U gradu se udara po rupama, koči na svakom semaforu i ubrzava iz mesta – to brzo troši delove.
Nasuprot tome, vožnja na autoputu (koju prodavci često ističu) je daleko lakša za automobil – motor radi ujednačeno, bez velikog naprezanja.
Zato su automobili sa više kilometara, ali većinom voženih van grada, često u boljem stanju od onih sa manje kilometara iz urbanih sredina.
Izvor: Danas.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen