Česta svakodnevna upotreba automobila je posebno štetna po zdravlje, a putovanja na velike udaljenosti su takođe opasna, jer mogu izazvati ili ubrzati bolesti, pre svega kardiovaskularnog i mišićno-skeletnog sistema, piše Revija HAK.
Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje sedenju za volanom, kao i zahtevan položaj ručnih i nožnih komandi, iscrpljujuće za telo. Kičma je jako opterećena, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne kontrakcije tela, a javlja se i umor u rukama i nogama.
Kada su u pitanju ruke, vozači često pate od sindroma karpalnog tunela, koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano-ligamentnog tunela u ruci. Manifestuje se trnjenjem palca, srednjeg prsta, kažiprsta i polovine domalog prsta, a napetost i bol su posebno izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava, uzrokujući trajni gubitak osećaja i gubitak mišića palca.
Da biste obezbedili podršku vratnoj i lumbalnoj kičmi tokom dugih vožnji, osigurajte pravilan ugao sedenja i pravilan naslon duž cele kičme, u visini ramena. Izbegavajte ležeći položaj tokom vožnje i podesite sedište na ugao od 15 stepeni.
U drugom slučaju, sve nepravilnosti u sedenju za volanom dovešće do sindroma bola u leđima, koji se često dijagnostikuje kod vozača. Kada se uzme u obzir činjenica da je 80 odsto svakodnevnog kretanja ljudi povezano sa automobilom, nije iznenađujuće, ističu lekari, da su bolesti mišićno-skeletnog sistema u porastu.
Fiksni položaj tela tokom vožnje dovodi do oštećenja pršljenova jer su i mišići nepokretni, a to je posebno problem za starije osobe i one koji već imaju degenerativne promene u skeletnom sistemu.
O pravilnom sedenju tokom vožnje moraju voditi računa pre svega ljudi koji imaju problema sa lumbalnom kičmom, ili ako pate od išijasa, koji se može pogoršati prisilnim položajima. Karakterišu ih bolovi i peckanje koji se šire na jednu ili obe noge, pa zbog ovih problema ne bi trebalo mnogo da voze.
Jednostavne vežbe istezanja pomažu
Pored osoba sa niskim krvnim pritiskom, osobe sa visokim krvnim pritiskom i one sa aterosklerotskim promenama na krvnim sudovima moraju biti opreznije za volanom.
Za njih dugotrajno sedenje može biti svojevrsna pretnja po zdravlje zbog otežane cirkulacije koju olakšava prisilni i napeti položaj kičme. Ovo je posebno tačno jer nema pravilnog protoka krvi, a ako se tome dodaju i problemi sa venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem, pa vozači moraju voditi računa da ih prekidaju u određenim intervalima i da vežbaju što je više moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su korisne za kičmu, ali nije preporučljivo voziti duže od pet sati bez pauze.
Ovo je posebno važno za osobe sa problematičnim venama. Pošto već imaju loše venske zaliske i samim tim lošu cirkulaciju, trebalo bi da nose kompresione čarape dok voze. Loš venski sistem nije u stanju da pravilno vraća krv u srce kroz kontrakcije mišića i (već) oštećene venske zaliske, pa se ona u njima nakuplja, a vene se šire i otiču.
To može dovesti do njihovog oštećenja, odnosno venske insuficijencije. Zbog toga, česti dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe podizanja prstiju napred-nazad i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u redu vozila.
Zdrave osobe takođe treba da rade vežbe za noge kako bi sprečile gore pomenute probleme, koji se manifestuju, između ostalog, grčevima i osećajem pečenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima mogu se stvoriti krvni ugrušci opasni po život.
Zbog toga, osobe koje pate od hipertenzije i aterosklerotskih promena moraju održavati svoju bolest pod lekarskim nadzorom, uključujući merenje krvnog pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 su faktor rizika za učešće u saobraćaju i nepredvidivim situacijama na putu.
Izbegavajte energetska pića
Ljudi koji su imali srčani udar ne smeju sesti za volan automobila najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobili zeleno svetlo od lekara. I hronični bolesnici (srčani bolesnici, dijabetičari...) i zdrave osobe ne bi trebalo da konzumiraju prekomerne količine kofeina tokom vožnje, što može izazvati srčane aritmije i opšti osećaj malaksalosti.
Velike količine energetskih pića su takođe nepoželjne jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača, ističe lekar. Dodaje da se nikada ne sme pušiti u vozilu jer, pored toga što guši, dim cigareta se vezuje za hemoglobin u krvi 300 puta brže od kiseonika. Zbog toga može izazvati opasnu vrtoglavicu i pospanost tokom vožnje.
Toksičnost čestica duvana u kabini automobila je 27 puta veća nego ako pušite u svom domu ili drugom prostoru, a takođe proizvodi štetnije efekte po ljudsko zdravlje nego udisanje izduvnih gasova tokom vožnje.
Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja takođe ulaze u tapacirung automobila i tako ostaju kao skriveno zagađenje vazduha. Istraživanja su pokazala da takozvani pasivni dim izaziva respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija do astme i drugih respiratornih infekcija.
U kombinaciji sa duvanskim dimom, česticama prašine i drugim mikroelementima i duvanjem toplog ili hladnog vazduha iz klima uređaja može značajno iritirati respiratorni sistem, posebno kod osetljivijih osoba. To može izazvati kijanje, suv kašalj, grebanje u grlu, svrab u nosu i druge simptome.
Vazduh iz klima uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču, u suprotnom mogu biti oštećeni sinusi, sluzokoža nosa i oči. Nije neuobičajeno da vozači pate od sindroma suvog oka, čije probleme treba lečiti takozvanim veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi se sprečilo njeno isušivanje i ne smanjila oštrina vida. Bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva tokom vožnje.
Takođe, ne preterujte sa hladnim klima uređajem leti i toplim vazduhom zimi, a razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Pošto topli vazduh posebno isušuje kožu, kojoj je zimi potrebno mnogo vlage, nemojte podizati temperaturu klima uređaja u vozilu do groznice. Vazduh postaje suv kada se zagreje, a (od)uzimanjem vlage sa kože dovodi do iritacije, svraba i crvenila.
Da bi se izbegli takvi problemi, vlažnost vazduha treba održavati na oko 60 procenata, preporučuju lekari. Ove vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje tela, uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi sa prostatom
Intenzivno grejanje (posebno grejanje sedišta) u kombinaciji sa dugim sedenjem za volanom takođe može dovesti do problema sa prostatom kod muškaraca, jer dolazi do prekomerne stagnacije krvi u njoj i venskom pleksusu oko žlezde. Ako se dugotrajno i/ili prisilno sedenje ponavlja, put je otvoren i za prostatitis, odnosno upalu žlezde.
Najčešće pate mlađi muškarci sa punim radnim i reproduktivnim kapacitetom koji se često profesionalno bave vožnjom.
Poštari su nekada bili najčešći pacijenti sa problemima sa prostatom upravo zbog česte vožnje bicikla ili motocikla. Da bi se izbegla njena češća upala usled pritiska na donji deo tela treba raditi na prilagođenom sedištu i, koliko god je to moguće, praviti češće pauze od vožnje.
Dugotrajno sedenje takođe može poremetiti motoričku funkciju organa za varenje, pa vozači nisu bez problema sa zatvorom, nepravilnim i iregularnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska organa za varenje na dijafragmu, disanje može postati otežano, kao i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za srce i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek treba upozoriti da ne piju alkohol, što predstavlja veliku pretnju njihovoj bezbednosti i bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju. Nedostatak kritičkog razmišljanja, prekomerno samopouzdanje, spori refleksi, precenjivanje situacije i pospanost su samo neki od simptoma koji se javljaju usled alkohola.
Doktor kaže da prejedanje takođe može biti pretnja tokom vožnje, jer je krv zauzeta varenjem, što izaziva pospanost.
Izvor: N1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Opel