Evropa po svaku cenu pokušava da eliminiše tradicionalne SUS motore. Ta demonizacija i progon tradicionalnih motora čini se ne daje nikakvu priliku sintetičkim gorivima ili tehnologijama poput vodonika. Poverenici Evropske unije su se poslednjih godina obračunavali s raznim tehnologijama, ciljajući da iz koloseka prvo izbace dizelska vozila. Sada je red došao da se pritisak stavi na benzince, navodi Klix.ba.
Pritisak na proizvođače, Brisel ceni samo električne automobile
Stručnjaci u foteljama u Briselu nisu se vodili analizama sa stanica za tehnički pregled vozila u svakoj zemlji, već nezavisnim studijama koje zatim koriste za potkopavanje proizvođača i industrije. Analiza koju je sproveo nemački istraživački centar utvrdila je da benzinski automobili imaju lošije emisije od dizelskih automobila, ali ne u smislu CO2, već emisije čestica azotnih oksida. To je posledica tehnologije direktnog ubrizgavanja benzina, koja je posebno efikasna u smislu potrošnje goriva i emisija CO2, ali ne i u drugim područjima.
Proizvođači su standardizirali tehnologiju turbobenzinaca zbog značajnih ušteda goriva koje nudi, do 20 posto u najboljim slučajevima, posebno pri niskim i srednjim obrtajima motora. Dakle motori s turbopunjačem imaju povećanje performansi u širem rasponu obrtaja motora i drže pod kontrolom potrošnju goriva i emisija. Ali visoki pritisak koji se koristi za ubrizgavanje benzina direktno u komore za sagorevanje doprinosi stvaranju više čestica čađe.
Ovo sve zajedno smeta Briselu, koji želi da izbace benzince iz svih kombinacija i traži rešenje kako da to uradi. Dakle, guraće proizvođače do njihovih granica da bi sami odustali.
Postoji moguće rešenje, ali proizvođači ga odbacuju
Međutim, proizvođači imaju rešenje u implementaciji sistema dvostrukog ubrizgavanja. Indirektno ubrizgavanje koristilo bi se za pokretanje i početne faze ubrzanja, kada su emisije najveće - odnosno u niskom i srednjem rasponu obrtaja motora - dok bi se direktno ubrizgavanje koristilo za postizanje maksimalne snage pri visokim obrtajima motora. Problem je što su oba ova sistema vrlo skupa za ugradnju u masovno proizvedene automobile, a to se, naravno, odražava na prodajnu cenu automobila.
Ove dve vrste ubrizgavanja su savršeno kompatibilne, što pokazuju posebni modeli poput Toyote GT86 ili Audijevog sada ukinutog 2,5 litarskog petocilindarskog motora. Indirektno ubrizgavanje ne radi pri visokim pritiscima direktnog ubrizgavanja, jer ubrizgava gorivo u usisni razvodnik umesto u komore za sagorevanje, što rezultira homogenijom smesom vazduha i goriva te nižim emisijama čestica.
Izmučeni proizvođači, sada usmereni na opštu elektrifikaciju, odnosno na hibride i električna vozila, nisu voljni da troše više nego što je potrebno. Posebno na tehnologiju koju smatraju praktično zastarelom i odbačenom.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Škoda