Prema najsvežijim podacima ACEA-e, u Nemačkoj je u prvih deset meseci ove godine registrovano 434.627 električnih automobila. To je čak 39,4 posto više nego prošle godine i time je udeo električnih auta u Nemačkoj po "prodaji" skočio na 18,5 posto.
Ali čini se da je sve samo "iluzija". Naime, prema udruženju Zentralverband Deutsches Kraftfahrzeuggewerbe e.V. (Centralni savez nemačkih trgovaca motornim vozilima), gotovo jedna četvrtina svih novoregistrovanih električnih automobila u 2025. godini nije uopšte došla do stvarnih kupaca, nego su ih proizvođači i trgovci registrovali sami na sebe!
To dramatično menja sliku stvarne potražnje, piše Jutarnji.hr. U oktobru je udeo "samoregistracija" dostigao 25 posto, a u prvih deset meseci segment električnih auta beleži čak 51 posto više takvih "veštačkih" registracija nego prošle godine. Za to vreme stvarne kupovine električnih automobila su u stvari pale i to za devet posto u prvoj polovini ove godine.
Razlog za ovakvu praksu je regulativa iz Brisela. Stroge CO2 kvote teraju proizvođače da matematički podignu udeo električnih vozila u floti ili, u suprotnom rizikuju milijarde evra kazni. Samoregistracije im omogućavaju da na papiru izgledaju uspešno, iako tržište jasno pokazuje suprotno. Ta vozila zatim se tiho preprodaju kao "mlada polovna", uz velike popuste.
Posledice tog balona već su vidljive. Prema analizi DAT-a, vrednost trogodišnjeg polovnog električnog auta u Nemačkoj je pala na samo 48,8 posto početne cene, dok benzinski modeli zadržavaju 63 posto, a dizeli 61,3 posto vrednosti u istom periodu. Poplave "fabričkih polovnih električnih automobila" ruše cene, narušavaju lizing modele i dodatno smanjuju interes kupaca.
Ironično, isti oni proizvođači koji sada sami sebi kupuju automobile danas žestoko lobiraju protiv pravila koja pokušavaju da izigraju. Traže ublažavanje ciljeva za 2030. i 2035. te produženje života plug-in hibrida i nakon 2035. godine. ACEA tvrdi da su ciljevi EU "neostvarivi", a čelnici industrije upozoravaju da "jure prema zidu punom brzinom zbog elektrifikacije".
Ali tržište im ne ide u prilog. Kineski BYD i drugi proizvođači nude povoljnije i tehnološki konkurentne modele, dok se nemačka ponuda i dalje oslanja na skuplje električne automobile koji teško pronalaze kupce bez subvencija. ZDK zato upozorava da službene statistike više ne prikazuju stvarni interes potrošača, nego strategije izbegavanja kazni. Bez jasnog razdvajanja podataka, svaka procena napretka električne mobilnosti u Nemačkoj ostaje pod znakom pitanja.
Za kupce, paradoksalno, postoji jedna dobra vest. Na tržištu polovnih električnih automobila očekuje se obilje povoljnih, gotovo novih modela. Ali za EU ovi podaci predstavljaju neprijatno upozorenje da i renomirana zapadna industrija itekako zna za princip "snađi se druže".
Izvor: Jutarnji.hr
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen