Dizel je već godinama u defanzivi. Od Dieselgatea, preko sve strožih ekoloških normi, do elektrifikacije, čini se kao da je ta vrsta motora osuđena na polagani nestanak. Ipak, na tržištu polovnih automobila dizel i dalje ima svojih aduta, posebno za vozače koji prelaze mnogo kilometara. Ali ključno pitanje glasi, gde je tačka preokreta, odnosno od koje godišnje kilometraže dizel ponovo postaje isplativiji od benzinca?

Stručnjaci holandskog Autoweeka su to sada izračunali, a kao primer je uzet Volkswagen Polo. Poređenje je napravljeno između 1.0 TSI benzinca sa 95 KS i 1.6 TDI dizela takođe sa 95 KS, oba iz 2020. godine i s ručnim menjačem, dakle realne, često tražene konfiguracije.

S regulativne strane, situacija je danas jasnija nego pre nekoliko godina. Dizelski automobili proizvedeni od 2015. nadalje zadovoljavaju Euro 6 normu, koja je i dalje aktuelna. To znači da su, barem za sada, prihvatljivi za saobraćaj u većini evropskih gradova, navodi Jutarnji.hr.

Računica, međutim, ostaje hladna i precizna. Polu 1.0 TSI je u proseku potreban litar goriva na 17,9 kilometara, dok dizelski 1.6 TDI prelazi 27 kilometara s litrom goriva. Ali dizel se suočava s osetno višim troškovima vlasništva, pre svega kroz značajno više naknade. U holandskom primeru, koji je vrlo reprezentativan za zapadnu Evropu, benzinac košta oko 114 evra po tromesečju, dok vlasnika dizelaša košta čak 321 evro.

Kada se u jednačinu uključe cene goriva i porezi, dolazi se do vrlo konkretne brojke. Tek pri godišnjoj kilometraži od oko 22.600 kilometara dizel i benzin dolaze na praktično iste ukupne troškove. Sve iznad toga ide u korist dizela, sve ispod toga jasno favorizuje benzinca. Drugim rečima, ako se godišnje vozi manje od dvadesetak hiljada kilometara, dizel gubi smisao, bez obzira na potrošnju.

Treba uzeti u obzir i tržište polovnih vozila. Dok benzinaca ima na stotine, dizelskih Pola iste starosti na tržištu je tek nekolicina. Razlog je jednostavan, većina dizela je završila u flotama i lizingu, dok privatni kupci u B-segmentu odavno uglavnom biraju benzin ili hibrid. To takođe diže cene polovnih dizelaša.

Zaključak se nameće sam od sebe. Dizel nije mrtav, ali više nije univerzalno rešenje. Ima smisla za vozače koji prelaze velike godišnje kilometraže, voze uglavnom izvan grada i planiraju da zadrže automobil duže vreme. Za sve ostale, posebno urbane vozače i one koji prelaze manje od 20.000 kilometara godišnje, savremeni benzinski motor ili blagi hibrid su jednostavniji i jeftiniji izbor.

Izvor: Jutarnji.hr

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen