Jedan od prvih poteza koje mnogi vozači naprave nakon pokretanja motora jeste pritisak na dugme za isključivanje start-stop sistema.
Ova tehnologija, serijski ugrađena u gotovo svaki novi automobil s ciljem uštede goriva i smanjenja emisija, za dobar deo vozačke populacije postala je sinonim za iritaciju.
Dok se dugme za privremenu deaktivaciju čini kao bezazleno rešenje, trajno gašenje ovog integrisanog sistema može doneti niz skrivenih i potencijalno skupih problema.
Koliko goriva ova tehnologija zaista štedi i zašto njeno trajno deaktiviranje može stvoriti ozbiljne, pa i veoma skupe probleme?
Tehnologija stvorena za propise, a ne za vozače?
Iako se ideja o gašenju motora tokom mirovanja pojavila još osamdesetih godina, start-stop sistemi postali su gotovo sveprisutni u poslednjih petnaestak godina.
Njihova masovna primena nije podstaknuta željom za poboljšanjem iskustva vožnje, već strogim ekološkim normama. U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama regulatori su nametnuli visoke ciljeve za smanjenje prosečne emisije CO₂ i potrošnje goriva.
Proizvođačima je start-stop sistem postao relativno jeftin način za ostvarivanje takozvanih „kredita“ za uštedu goriva, čime su mogli da ispune propise bez skupljih i složenijih izmena na motorima ili smanjenja mase vozila.
Međutim, ova regulatorna prečica stvorila je funkciju koju su mnogi vozači doživeli kao nametnutu i iritantnu, što je kulminiralo odlukom američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) tokom administracije Donalda Trampa da ukine podsticaje za ovu tehnologiju, uz objašnjenje da je to sistem koji „svi mrze“.
Koliko se zaista štedi i zašto ga vozači ne vole?
U teoriji, logika iza start-stop sistema je neoboriva: motor koji ne radi ne troši gorivo i ne ispušta gasove. U uslovima guste gradske vožnje sa čestim zaustavljanjima, proizvođači tvrde da uštede mogu iznositi od pet do deset odsto.
Neka nezavisna testiranja, poput onih koja je sproveo američki auto-klub AAA, pokazala su uštede od pet do sedam odsto. U idealnim uslovima gradskih gužvi, te brojke mogu biti i veće. Na globalnom nivou procenjuje se da su ovi sistemi kumulativno sprečili emisiju više od 50 miliona metričkih tona CO₂.
Ipak, za mnoge vozače te uštede ne opravdavaju narušen komfor. Spisak pritužbi je dugačak: trzaj pri ponovnom paljenju motora, primetno slabljenje rada klima-uređaja tokom vrelih letnjih dana, oklevanje pri kretanju uzbrdo i opšti osećaj gubitka kontrole.
Mnogi se žale i na utisak da sistem izaziva prekomerno trošenje anlasera, akumulatora i drugih komponenti motora, iako proizvođači tvrde da su te komponente ojačane. Frustracija je tolika da je rečenica „prvo što uradim kada upalim auto jeste da ga ugasim“ postala mantra na internet forumima.
Skriveni troškovi i opasnosti trajnog gašenja
Upravo zbog te iritacije razvilo se čitavo tržište uređaja i softverskih rešenja za trajno deaktiviranje start-stop sistema. Međutim, takav potez može biti kratkovid i na kraju dovesti do znatno većih troškova od potencijalne uštede goriva.
Vozila sa start-stop sistemom su fundamentalno drugačije projektovana. Opremljena su pojačanim anlaserima predviđenim za stotine hiljada ciklusa paljenja, umesto desetina hiljada kao kod starijih vozila.
Ključna razlika je u akumulatoru. Umesto klasičnih olovnih, koriste se znatno skuplji AGM ili EFB akumulatori, koji mogu da podnesu duboka i česta pražnjenja i koštaju od 250 do 400 evra. Njihov rad nadgleda složen sistem za upravljanje baterijom (BMS), koji optimizuje punjenje i štiti elektroniku.
Trajno gašenje sistema može poremetiti ovu osetljivu ravnotežu. Jedan od najvećih, a često zanemarenih rizika odnosi se na motore sa turbopunjačem. Nakon dinamičnije vožnje turbina dostiže izuzetno visoke temperature.
Sistem je programiran da u takvim uslovima ne gasi motor odmah, kako bi cirkulacija ulja i rashladne tečnosti ohladila turbinu. Prisilno gašenje prekida taj proces, što može dovesti do karbonizacije ulja u vodovima turbine i dugoročno do njenog skupog kvara.
Osim mehaničkih rizika, postoje i potencijalne pravne posledice. U nekim državama, poput Nemačke, start-stop sistem je deo homologacije vozila. Njegovo trajno isključivanje smatra se neovlašćenom modifikacijom koja može dovesti do pada na tehničkom pregledu, novčanih kazni ili čak problema sa osiguranjem u slučaju nezgode.
Iako je start-stop sistem daleko od savršenog, on je sastavni deo modernog automobila. Njegovo trajno gašenje ne samo da poništava ekološke i ekonomske prednosti, već može izazvati lančanu reakciju problema sa elektronikom i ključnim mehaničkim komponentama.
Pre bilo kakvih zahvata mudrije je posavetovati se sa stručnjacima, jer rešavanje problema koji „nervira“ može stvoriti onaj koji će vas skupo koštati.
Izvor: N1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / BMW