Fiatovi gradski automobili, poput modela 500 i Pande, nisu poznati po svojoj brzini, ali bi uskoro mogli namerno da postaju još sporiji. Prema rečima izvršnog direktora Fiata, Olivijea Fransoa, ograničavanje maksimalne brzine moglo bi da bude način da se zadovolje bezbednosni propisi EU, a da se njihovi budžetski modeli ne moraju opremiti skupim ADAS sistemima.

Fransoa je za Autocar govorio o svojim namerama: „Rado ću ograničiti svoje gradske automobile, svoje manje automobile, na ono što je danas maksimalno zakonsko ograničenje brzine.“

Izvršni direktor je rekao da je prosečna zakonska maksimalna brzina u Evropi 118 km/h, dodajući da je većina bezbednosne opreme „razvijena za automobile koji idu daleko iznad ograničenja brzine“.

Najpopularniji Fiatovi modeli, uključujući 500, Pandu i Grande Pandu, uglavnom se koriste pri malim brzinama u urbanim sredinama. Fransoa ne veruje da bi ograničavanje njihove maksimalne brzine na 118 km/h imalo ozbiljan uticaj, jer nijedan od gore pomenutih gradskih automobila nije posebno brz.

Tačnije, električni Fiat Grande Panda je već ograničen na 132 km/h kako bi se sačuvao domet, dok varijante sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridne varijante subkompaktnog hečbeka mogu dostići do 160 km/h.

Fiat 500e ima ograničenje na 135 km/h ili 150 km/h, u zavisnosti od veličine baterije. Što se tiče novog 500 Hybrida, on teoretski može dostići 150 km/h, ali sudeći po brojkama ubrzanja, to zahteva mnogo strpljenja.

Fransoa smatra da bi novi ograničivač brzine mogao da posluži kao jeftinija alternativa sofisticiranijim ADAS sistemima koji bi neizbežno povećali cenu modela, uz malu ili nikakvu korist za kupca. Takođe je pozdravio predlog za novu kategoriju malih automobila u Evropi koja bi mogla biti oslobođena strogih bezbednosnih pravila koja važe u višim segmentima.

„Teško mi je da razumem zašto nam je potrebna sva ova preskupa oprema: senzori, kamere, prepoznavanje saobraćajnih znakova… Sve je to pomalo neadekvatno, pomalo ludo i doprinelo je povećanju prosečne cene gradskog automobila za 60% u poslednjih pet ili šest godina. Ne mislim da su gradski automobili 2018. ili 2019. godine bili izuzetno opasni. Naš predlog je bukvalno bio da kažemo 'hajde da se malo vratimo unazad od preopterećenja automobila skupom opremom'.“

„U osnovi smatramo da sa svim ovim pravilima, najneodrživiji deo leži u gradskim automobilima i gradskoj vožnji, jer su svi ovi automobili mali, demokratski i jeftini, kupuju ih mlađi ljudi i tako dalje za svakodnevnu vožnju po gradu. Voze se mnogo manjim brzinama. To nije ista upotreba.“

Priredio: Ivan Mitić – Autoblog.rs