Rivalstvo, koje se proširilo iz proizvodnje automobila u druge industrijske sektore, vidljivo je u širim trgovinskim rezultatima Nemačke. Prošle godine izvoz robe u Kinu je pao za 9,3% na 81,8 milijardi evra (97 milijardi dolara), što je najniži nivo u poslednjoj deceniji, dok je kineski uvoz porastao.
– Nemačka je u centru drugog kineskog šoka – rekao je za DW Andrew Small, direktor azijskog programa pri Evropskom savetu za spoljnje odnose (ECFR).
– Dve privrede su se nekade dopunjavale; sada funkcionišu kao konkurenti.
Ovog meseca, Rhodium Group, istraživačka kuća iz Njujorka specijalizovana za Kinu, upozorila je da je nemačka trgovina s Kinom ušla u strukturni pad i da će, osim ako industrija ne pronađe alternativna tržišta, talas bankrota i smanjenja radnih mesta, kojem Nemačka svedoči, verovatno ubrzati. Rhodium je apostrofirao da kineski konkurenti preuzimaju tržišni udeo od nemačkih proizvođača mašina, hemikalija i sistema za proizvodnju energije.
– Kinesko tržište je nekada bilo zlatni rudnik za nemačke multinacionalne kompanije – rekao je za koautor rada i viši savetnik Rhodiuma za Kinu, Noah Barkin. – Ali u poslednje tri godine, četvrtina nemačkog izvoza u Kinu je nestala.
Kina je dugi niz godina bila najveće ili drugo najveće izvozno tržište za Nemačku, ali 2024. godine je pala na peto mesto. Ali nije samo problem nemački izvoz u Kinu, problem je što kineski proizvođači izvozom sada ugrožavaju nemačke na drugim tržištima. Najbolji primer je autoindustrija. Kineski proizvođači se šire u celom svetu pa i u Evropi…
Izvor: Revijahak.hr / Deutsche Welle
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Mercedes