Svakih nekoliko nedelja, naslov najavljuje ostavke i zatvaranje pogona. Jedan kaže da Volkswagen prvi put u svojoj istoriji zatvara fabrike u Nemačkoj. Drugi kaže da Bosch ukida deset hiljada radnih mesta. Još jedan kaže da će kineski brendovi počistiti evropske.
Sve je to istina. Ali narativ "gotovo je" jednako je pojednostavljen kao i stav onih koji gledaju na drugu stranu i kažu da ništa nije u redu. Važno je staviti stvari u perspektivu, bez panike ili samozadovoljstva.
Više uvozi komponenti nego što prodaje
Kriza je stvarna i duboka. Samo među evropskim dobavljačima, najavljeno smanjenje broja radnih mesta za 2024. i 2025. godinu iznose oko 104.000 radnih mesta, što odražava stepen u kojem električna tranzicija utiče na tradicionalni lanac vrednosti. I ne radi se samo o dobavljačima: Volkswagen, BMW, Ford i Bosch su gotovo istovremeno smanjili broj zaposlenih.
Jedna statistika je posebno bolna: u prvoj polovini 2025. godine, Evropska unija je zabeležila svoj prvi trgovački deficit u automobilskim komponentama, uključujući baterije i elektroniku, s negativnim saldom od 1,4 milijarde evra. Drugim rečima, Evropa sada uvozi više ključnih delova za nove automobile nego što prodaje.
A nije u pitanju jedan uzrok, već savršena oluja: električna tranzicija je skupa, a potražnja je sporija od očekivane, evropska energija i radna snaga su skupi, a Kina više ne prodaje samo automobile: ona takođe proizvodi baterije, elektroniku i ključne komponente u obimu i po ceni koju Evropa ne može dostići.
Kakva se katastrofa predviđa
Sada druga strana medalje. Autoindustrija i dalje zapošljava više od 13 miliona ljudi u Evropi, direktno i indirektno. To nije relikvija: to je jedan od najvećih ekonomskih motora kontinenta.
Štaviše, zaposlenost u sektoru je rasla. Između 2011. i 2023. godine porasla je za više od 10 posto. Nedavni pad je ozbiljan, ali je počeo s visoke pozicije, a ne niotkuda.
I postoji nijansa koju gotovo niko ne pominje: značajan deo novih investicija i proširenja najavljenih u Evropi već dolazi od kineskih kompanija. BYD gradi svoju prvu evropsku fabriku u Mađarskoj, Chery sklapa vozila u Barseloni, a Leapmotor proizvodi sa Stellantisom. Kina se ne takmiči samo protiv Evrope; ona takođe postavlja fabrike unutar Evrope, zapošljavajući evropske radnike. Slika je složenija od jednostavnog scenarija "mi protiv njih".
Pravo pitanje nije da li je evropska industrija mrtva. Pitanje je da li će moći reagovati na vreme. Ima veličinu, tehnologiju i novac da to učini. Ostaje da se vidi da li će imati brzinu.
Decenija koja odlučuje o svemu
Evropska industrija se ne suočava sa svojim propašću. Ona donosi odluku. Kako će upravljati vremenskim okvirom do 2035. godine, kakav odnos će izgraditi s Kinom i da li će uspeti da smanji troškove bez uništavanja svog društvenog tkiva, odrediće da li će izaći jača ili će završiti kao drugorazredna industrija.
Gigant je ranjen, ali i dalje stoji. Ono šta će učiniti u narednim godinama, odrediće da li će ponovo biti konkurentan ili će gledati kako ga drugi prestižu.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / BMW / Bosch / Volkswagen