Kina je nekada predstavljala značajno tržište za rast i važnu proizvodnu bazu američkih proizvođača automobila, ali se te veze sada raspadaju, dok kineski konkurenti poput BID-a i Džilija šire poslovanje širom sveta.
Ford je kasno u sredu saopštio da će obustaviti proizvodnju svog luksuznog brenda „linkoln” u Kini namenjenu izvozu u SAD. Kompanija će istovremeno proširiti proizvodnju u SAD, gde se vozila ovog brenda trenutno proizvode u Luisvilu i Čikagu.
Dženeral motors, prema izveštajima, obustavlja prodaju brenda „ševrolet” u Kini. Kompanija će se na kineskom tržištu usredsrediti na prodaju brendova „bjuik” i „kadilak”, dok će nastaviti da proizvodi „ševrolete” u Kini za izvoz na druga tržišta.
Kineska konkurencija
Kineski proizvođači automobila, suočeni sa viškom proizvodnih kapaciteta, vode žestok cenovni rat i snižavaju cene širom sveta. Istovremeno, veliki napredak u kvalitetu kineskih automobila poslednjih godina smanjio je razliku u odnosu na vozila američkih, korejskih, japanskih i nemačkih proizvođača.
„Kineske kompanije su jedine koje rastu. Tradicionalni proizvođači automobila otpuštaju hiljade radnika”, rekao je za Aksios Tu Le, osnivač konsultantske kompanije Sajno Oto Insajts iz oblasti Detroita.
Ulazak Kineza na američko tržište
Put kineskih vozila do američkog tržišta, koje kineski proizvođači dugo žele da osvoje, do sada je uglavnom bio blokiran trgovinskim barijerama.
Prema Leu, prvi korak bi mogao da bude proizvodnja u Severnoj Americi, a ne izvoz vozila direktno iz Kine. Jedna od mogućnosti je izgradnja fabrika u Meksiku. Međutim, administracija predsednika Donalda Trampa u novom izveštaju optužila je Meksiko da je jedan od „najvećih omogućivača” Kine, jer omogućava kineskim kompanijama da grade mreže za pretovar i izvoz kojima bi se zaobišle američke carine.
Administracija je istovremeno navela da je neophodno razlikovati takve mreže od legitimne proizvodnje, ali bi spor oko toga mogao da oteža kineskim proizvođačima put ka američkom tržištu. Zbog toga je, prema Leu, verovatnije da će kineski proizvođači u budućnosti graditi fabrike direktno u SAD. To bi predsedniku Trampu omogućilo da takav potez predstavi kao pobedu za SAD, iako bi deo kongresmena zbog toga mogao da bude nezadovoljan.
Meksiko i carine
Put za izvoz vozila iz Meksika u SAD mogao bi da bude olakšan ukoliko meksička predsednica Klaudija Šajnbaum uspe da ubedi Vašington da smanji carine na automobile proizvedene u Severnoj Americi.
Volstrit džurnal je objavio da meksička vlada traži smanjenje carina u okviru pregovora o izmenama Sporazuma SAD–Meksiko–Kanada. SAD trenutno primenjuju carinu od 25 odsto na sadržaj vozila koji nije proizveden u SAD, a potiče iz Kanade ili Meksika. Meksiko, prema izveštajima, želi da tu stopu smanji na 10 odsto.
Čak i ako kineski proizvođači budu spremni da ulažu u fabrike u SAD ili da proizvode vozila u Meksiku za izvoz u SAD, moraće da prevaziđu dodatna ograničenja.
Administracija Džoa Bajdena uvela je zabranu za tehnologiju povezanih vozila iz Kine, a Trampova administracija je nedavno primenu te zabrane proširila blokiranjem buduće prodaje električnih vozila kineskog brenda Polestar u SAD.
Američki proizvođači sve teže prate kineske konkurente.
„Industrijski kapacitet se gradi drugde i, ako SAD otvore tržište, američki proizvođači automobila mogli bi da se nađu u situaciji u kojoj su beznadežno nadmašeni”, ocenio je Majkl Dan, stručnjak za kinesku automobilsku industriju i analitičar kompanije Dan insajts.
Izvor: Politika.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Lincoln / General Motors