Ako je rast ili pad prodaje novih automobila u nekoj zemlji pokazatelj opšteg stanja privrede, onda je podatak da je u Srbiji u 2018. do kupaca stiglo za 14,4 odsto više novih vozila jasan signal da nam je ipak krenulo. Možda ne baš u petoj brzini, ali s obzirom na sve, niko, bar od uvoznika, ne može da bude nezadovoljan.

Naime, prošle godine je u Srbiji prodato 30.731 novo vozilo (automobili i laka komercijalna vozila), dok je u 2017. do kupaca stiglo 26.878 automobila, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika novih automobila.

Još značajniji je podatak da se rast prodaje nastavlja već četvrtu godinu uzastopno. Da podsetimo, posle 2008. godine, kada je prodato 57.000 novih vozila, usledila je svetska ekonomska kriza (za koju su tadašnji ekonomisti na vlasti tvrdili da može samo da nam pogoduje), pa je usledio i pad prodaje.

Koliko su bili stručni, pokazuje podatak da smo 2009. kupili 44.695 vozila, naredne 2010. je prodato 40.391, a 2011. svega 31.911 novih vozila.

Kada su svi govorili da niže ispod toga tržište ne može ići, 2012. je pokazala da uvek može lošije - 23.052. Ni uz pomoć "reeksporta" koji se narednih godina odomaćio u Srbiji, uvoznici nisu mogli bolje od 20.140 vozila u 2013. i 19.688 u 2014.

Tek u 2015. se pokazuju znaci oporavka, pa je prodato 21.784 vozila. U 2016. rast je već osetniji - 26.522, a u 2017. najzad su se pojavili osmesi na licima dilera i prodavaca - 26.878 vozila (svi ističu: bez reeksporta).

- Iako su automobili zbog novih propisa o bezbednosti i eko-standardima dosta poskupljivali iz godine u godinu, poslednjih nekoliko godina je došlo do realnog rasta - ocenjuje Dragan Škrnjić, analitičar automobilskog tržišta i prvi čovek "Eko-autokluba", organizatora čuvenog "Tesla relija". - Porasla je prosečna plata, a uvoznici su snizili marže i, u saradnji sa poslovnim bankama, ponudili bolje uslove kupovine, pa čak i beskamatne kredite ili dinarske bez učešća.

Sve je to, kaže on, uslovilo bolju prodaju, ali, prema njegovom mišljenju, brine nekontrolisani rast uvoza polovnih vozila (oko 120.000 godišnje sa najvećim brojem "eko-3" motora) i nedostatak sluha kod država za stimulaciju kupovine hibridnih i električnih vozila.

U prošloj godini najprodavaniji brend, računajući automobile i laka komercijalna vozila, bila je "škoda". Ona je obradovala 5.047 kupaca. "Fijat" je drugi, sa 4.384 prodata vozila, a treći "Folksvagen", sa 2.579 prodatih automobila i lakih komercijalnih vozila. Treba istaći da je na četvrtom mestu "reno", sa 2.223 vozila, dok je na petom "Dačija", sa 1.903 prodate jedinice.

Luksuz na ceni

Prodaja luksuznih automobila u Srbiji ni u vremenu krize nije posustajala. U prošloj godini je ipak prodato najviše luksuznih automobila još od 2008. godine. Primat drži "Mercedes", sa prodatih 876 automobila (kada se računaju i komercijalna vozila, "Mercedes" je još ubedljiviji - 1.036), drugi je "Audi" sa 852, a treći BMV sa 668 automobila. Prodato je i 78 "alfi", 58 "jaguara", čak 313 basnoslovno skupih "rendž rovera", 89 "poršea", tri "ferarija", dva "bentlija", jedan "maserati", 206 "volvoa" , 10 "infinitija", i jedan "rols-rojs" vredan oko 450.000 evra.

Kod lakih komercijalnih vozila apsolutni lider je "Fijat" sa 1.613 vozila, više nego duplo u odnosu na drugoplasirani "Folksvagen" (736).

U Srbiji je prošle godine prodato 1.312 mopeda i 968 motocikala. Prodato je i 1.739 kamiona, skoro 20 odsto više nego godinu dana ranije.

Izvor: Novosti.rs