Nije neka posebna tajna da su u Jaguaru godinama, da ne kažemo decenijama, razmišljali o nasledniku legendarnog sportskog modela E-Type. Uostalom, ako neko odluči da ponudi sjajan i atraktivan sportski auto u cenom razumnoj kategoriji, nije mu za zameriti.

Ali, nešto manje je poznato da je u ranim 1980-im ideja stvaranja naslednika E-Typea bila bliže ostvarenju nego ikada, sve do predstavljanja F-Typea na pariškom salonu prošle godine. U osamdesetim je, naime, počeo razvoj prototipa XJ41 (Coupe), odnosno XJ42 (Roadster).

Krajem 1970-ih u Jaguaru su zaključili da model XJ-S, mada atraktivan sportski automobil, nikada neće uspeti da zauzme predviđeno mesto i da zameni ikonu stila, E-Type. Upravo zato je započet rad na novom modelu koji je trebalo da izgleda poput (tada) moderne interpretacije E-Typea (danas nam taj projekat izgleda kao velika Miata, ali vremena se menjaju...).

Koncept XJ41 je koristio mehaniku limuzine XJ40, a tadašnji vlasnik Jaguara, British Leyland, već je odobrio početak proizvodnje u julu 1982. Novi Jaguarov model, koji bi se verovatno i tada zvao F-Type, trebalo je da počne da se prodaje u martu 1986.

F-Type iz 1980-ih je predstavljao agilniji i sportskiji automobil nego što je to bio XJ-S. Njegov handling je trebao da bude daleko napredniji, a automobil je postizao najveću brzinu od 255 km/h a do 100 km/h je ubrzavao za 6,7 s.

Ipak, kako se to u automobilskoj industriji neretko dešava, projekat je odložen i novi automobil je trebalo da počne da se pojavljuje u prodajnim salonima 1988. Ipak, do tada su konkurenti već razvili snažnije i brže modele pa je F-Type trebalo ojačati i poboljšati mu performanse. Zbog toga je budući F-Type dobio 4,0 litarski 6-cilindrični motor koji je uz pomoć dva turbo punjača razvijao 330 KS.

Nastavljajući tim, očigledno pogrešnim smerom, projekat je 1987. dobio pogon na sva četiri točka (za verziju sa turbo punjačima), modifikovano ogibljenje i drugačiji enterijer čime je znatno povećana masa ovog modela. Dodatna komplikacija je nastala pomeranjem roka predstavljanja na 1994. što je postavilo nove zahteve, jer je konkurencija nemilosrdno nastavila da napreduje.

Prema inicijalnom okviru ovog projekta, XJ41 nije smeo da ima više od 1500 kg (što je za kasne 1980-e bilo itekako mnogo!), ali već u martu 1990. je bio težak 1807 kg. Tako je automobil zahvaljujući kome smo već pre više od dvadeset godina mogli da imamo F-Type, stvarnog naslednika E-Typea, otišao u istoriju.

Ali, izgleda da nije bilo sve izgubljeno. Tada još slabo poznati dizajner, Ian Callum, bio je zadužen za razvoj izgleda novog automobila na platformi Jaguara XJ-s. Nakon odustajanja od ovog projekta u Jaguaru, dizajn je preporučen Aston Martinu (tada već u vlasništvu Forda) te je od njega kasnije nastao uspešni model DB7.

Izvor: Autonet.hr