2008. - Završila proizvodnja automobila Yugo Florida
Pompezno najavljivana kao ponos domaće automobilske industrije, Yugo Florida je postala njen najveći promašaj, automobil koji je za dvadeset godina proizvodnje napravljen u skromnih tridesetak hiljada primeraka.
U startu se sve činilo sjajnim, Giorgetto Giugiaro je nacrtao moderan i praktičan oblik, tehnološke specifikacije bile su iznenađujuće napredne i činilo se da Zastava ima automobil sposoban za proboj na međunarodna tržišta. Ipak, proizvodnja je kasnila, a ljudi koji su naručili automobil su bezobrazno dugo čekali na njega. Proizvodnja je u veoma malim serijama počela krajem 1988., a u sledeće dve godine proizvedena je većina primeraka.
Glavni problem je ležao u tome da je Florida bila zamišljena kao svejugoslovenski automobil, većina delova na automobilu su bili posebno razvijeni za nju, a proizvodile su ih fabrike iz svih republika bivše države. Kvalitet delova je zato veoma varirao, isporuke su kasnile, a s dolaskom rata proizvodnja je stala. Postepeno su pronađeni zamenski delovi, pa je Florida nastavila da se pravi u veoma malim serijama sve do Fiatovog preuzimanja fabrike.
Čak je početkom novog milenijuma francuski Heuliez napravio i ne baš uspešan redizajn, a u proizvodnju je uvršćena i pick-up verzija Poly.
Sve to nije moglo isprati gorak okus neuspeha modela koji je obećavao mnogo, a ostvario izuzetno malo.
Izvor: Autoportal.hr
Foto: arhiva Autoblog.rs / Zastava / Avto Magazin / Motorevija
VIDEO: Yugo Sana (Florida) - Top Gear test iz 1990. godine
Odličan model sa tužnom sudbinom. Uz ozbiljne izmene mogao je i dalje da se proizvodi. Velika šteta.
Eh, koliko sam puta stopirao i busom se zahvaljujući njoj vozio... Priznajem da su ljudi uvek bili solidarni da u nevolji pomognu.
Na sreću te se više ne proizvodi Florida, Jugo i Z101... Na tome hvala Fiatu. Mnogi su odahnuli, jer su i službena vozila postala prava vozila...
Ko je redovno održavao nije imao potrebe za stopom i busom, za razliku od "pravih vozila".
Na žalost, Florida je za sve godine proizvedena u 29.950 primeraka. Kao Rolls. A kopirali su oblik i Toyota i ostali japanci.
Toliko o nama.
Nije receno glavno, a to je da je Florida bila namenjena za izvoz u SAD. Otud i ima Florida.
Propascu projekta Yugo-amerika usporilo se sa proizvodnjom, a kad je poceo rat vise nije bilo ni isplativo. Yugo kabrio je bio lep auto.
Um... dobro... ali jasno je da je samo prvih apr godina proizvodnej bio konkurentno vozilo, i to samo zbog cene.
Steta je da se Fiat uopste ne projektuje kod nas, za razliku od Zastave.
Kad vidim ovu prvu sliku, uhvati me nostalgija. E ovakav automobil sa cenom ne većom od 6000 evra bi sad dobro došao. Naravno, ne sa ovim dizajnom pošto je zastareo, ali ovaj neki dizajnerski pravac oličen u modernom dizajnu i sa primamljivom cenom bi dobro došao. Ove slike govore da nije trebalo napustiti nacionalnu klasu, barem ne u potpunosti. Sa Zastava Floridom In iz 2008 uz par korekcija u vidu spiska opreme i daljnje modernizacije unutrašnjosti i Zastavom 10 mogla se nastaviti priča samo da je bilo razumevanja. Ovako, ko ima para da kupi nov automobil on može da kupi i svemirski brod, ko nema, zna se, polovnjaci kad druge tj. treće opcije nema. Umesto što je tržište prisiljeno da kupuje izvozane polovnjake, bilo bi bolje da se nađe neko rešenje za Zastavu pa da neko pravi pristojna nova kola koja u startu samo na domaćem tržištu mogu da se prodaju u 10000 primeraka. Ovako kako je sad, tržište izgleda skučeno. Pokajnik ili pokojnik, nema sredine, nema treće opcije, u tome i jeste problem. Nedostatak nacionalne klase za taksiste, za svakodnevnu upotrebu, kao i za odlazak u samoposlugu nedostaje. FIAT 500l nije nacionalna klasa, a kamoli srpska nacionalna klasa, već lifestyle automobil, a to je u startu nekoliko puta manje tržište.
Zastava,
Poštujem tvoje mišljenje i rado čitam tvoje postove, ali realnost je nažalost drugačija.
Znaš i sam gde živimo i kakav je mentalitet. Ovde ljudi ne žele da čuju ni za KIA automobile npr. a kamoli Zastavu...
I onaj ko ima tipa 7.000€ sigurno neće razmisliti o Dacia-i nego će juriti polovnu E klasu, A4, A6 i tako dalje.
Za manje sume i eventualne reinkarnacije Yuga da ne pominjem.
SRB je zemlja polovnjaka i tako će i biti.
Da su plate barem 700€ pa i da pričamo, ali ovako će retko ko dati teško zarađene pare za Yuga kada za istu sumu ima ogroman izbor polovnjaka (što dobrih što loših...).
Poz
Kupovali su se polovnjaci i kada se proizvodila Zastava što znači da mesta ima za sve ili je bilo do pre koju godinu kada je tržište bilo jače. Ne radi se ovde o standardu s obzirom da 2008 nije bio ništa bolji standard nego što je danas pa je Zastava sama prodala 10-15 hiljada automobila te godine, a sada kada se vraća standard na period pre krize, bilo bi poželjno razmisliti o ponovnom pokretanju proizvodnje tog brenda (ili starih modela ili nekog novog modela) s obzirom i na to da je to trend u Evropi i svetu (mislim na povratak starih brendova).
Sada se ponovo vraća vreme u kome bi svi mogli da rade mada i sada je tržište veliko s obzirom na broj prodatih polovnjaka, a kada se ponovo vratimo na prodajnu godišnju kvotu od preko 50000 novih automobila godišnje, dobro bi bilo, u skladu sa sve većom potražnjom, da postoji i sve veća ponuda s obzirom da nema nikog u cenovnom segmentu od 6000 evra, a kamoli u cenovnom segmentu od 5000, 4000 itd. Tu leži četvrtina tržišta. Uzmimo brojku od 30000. Četvrtina od toga je 7500. Broj prodatih polovnjaka godišnje je preko 100000 (s tim da i taj segment prodaje automobila raste kako tržište raste). U sadašnjoj situaciji Zastava nebi ni 10 odsto tržišta polovnjaka mogla da ugrozi što govori o tome koliko je "strah" od toga da bi Zastava, kada bi ponovo radila, mogla da ugrozi nekog. Pa Zastava nebi mogla da ugrozi ni prodaju polovnjaka, a kamoli prodaju novih automobila što više nego dovoljno govori o tome da Zastava nebi smetala nikom, a i da se takmiči na domaćem tržištu sa Volkswagenom i ostalim igračima, to je nemoguće i to ne radi ni Dacia na rumunskom tržištu, barem ne u smislu oslanjanja na iskuljučivo domaće tržište s obzirom da većina Dacia se prodaje van rumunskog tržišta, kao i Škoda.
Zastavi bi dobrodošla prodaja od 10-15 hiljada automobila za domaće tržište i to za početak. Čim prodaja malo više skoči bilo bi dobro da se odmah krene dalje na nova (stara) tržišta.
I svega ovog je vidljivo da nije ni izbliza nerealno ovo što pričam (pišem) koliko se na prvi mah čini da jeste. Jedino što bi bilo nerealno jeste povratak na proizvodnju od 220000 automobila, ali mislim da niko ne očekuje povratak na staze stare slave u kratkom periodu, ali i to bi se moglo i to u periodu od nekoliko godina do deset godina uz odabir nekog dovoljno ozbiljnog investitora koji bi imao dugoročniju strategiju i veću lokalizaciju proizvodnje i to do proizvodnje motora.
Tako bi Srbija i dalje ostala zemlja polovnjak, ali bi i imala alternativu za one koji hoće da vide nešto novo(staro).
Ne voze ni Švabe samo novo uprkos svim blagodetima koje isti imaju već pored velikog izbora novih imaju i veliki izbor polovnjaka na svom tržištu. Da nije tako, mi nebismo ni mogli da kupujemo polovnjake s obzirom da odatle sa tog na naše tržište dolaze automobili, što novi, što polovni, samo mi izmišljamo toplu vodu na način da jedno može, a drugo ne može. Naravno, neko će da kaže da postoji (i dalje) domaća proizvodnja automobila. Jeste, ali taj model uspeva da privuče samo 2000 kupaca na domaćem tržištu godišnje, a što je, i kada usporedimo broj prodatih novih automobila od 20000-30000 automobila smešna brojka, a kamoli kada bi usporedili to sa ukupnim brojem prodatih automobila (dakle uključujući i polovnjake). Pa kada bi i Zastava postojala, broj prodatih domaćih automobila na domaćem tržištu bio bi bogatiji za još nekoliko hiljada automobila godišnje. Na recimo 30000 automobila da se ove godine proda, to bi bilo 75000 Zastavinih automobila zajedno sa 2000 FIAT 500l automobila što bi bilo ukupno oko 9-10 hiljada što bi bilo otprilike kao pre krize. Tačno se vidi da 2008, kada je ugašena proizvodnja Zastavinih automobila, dobar deo onih koji tradicionalno kupuju nove automobile, ostao bez mogućnosti da kupe ono što ih cenovno interesuje. FIAT 500l je uspeo da pokrije samo mali deo onoga što je Zastava pred kraj držala. U sadašnjim tržišnim uslovima Zastava bi mogla da proda oko 7500 automobila. To možda jeste mali broj, ali uzmemo li u obzir da je prosečna cena Zastavinih automobila bila oko 4000-5000 evra po jedinici, neka je 4000 evra to je 30 miliona evra. To nije nešto što bi se trebalo ignorisati svake godine i tako već par godina unazad. Da je Zastava ostala i nakon pokretanja proizvodnje FIAT-a 500l (2012), 30 miliona evra puta 5 godina to je 150 miliona evra propuštene šanse. Nisu to male pare koje su mogle da se uberu. Matematika kaže da i u senci FIAT-a Zastava je mogla da postoji što znači da Zastava koja ne radi već godinama majgore je rešenje. To je kao ona priča koju sam negde čuo o izvoru tople vode koji izvire, a niko ga ne koristi ni za banjsko lečenje ni za grejanje. Blago koje teče, a niko ga ne koristi već čak i šteti s obzirom da tolika voda izaziva vlažnost zemljišta. Tako i Zastava koja ima veliki dug, a mogućnost servisiranja istog je faktički nemoguća jer ta firma (ne svojom voljom, a ne ni voljom tržišta što je takođe zanimljivo s obzirom da su ljudi tražili da kupe Yugo i to do 2010 - dve godine nakon što je proizvodnja istog ugašena) je ugašena i to voljom (tadašnjih) političara.
Kada bi političari dali struci da se bavi ekonomijom za promenu, mislim da uvođenje eksperimentalnih rešenja (kao što je očigledno kada je u pitanju dovođenje FIAT-a u Kragujevac i to sa onakvim modelom) nebi ni bilo, jer se oni za razliku od političara nebi rukovodili svojim političkim hirovima već potrebom tržišta jer ne proizvode se automobili partiju i njen ugled već za tržište. Ono što je žalosno u ovoj priči je to da je i Tito i bivša Jugoslavija znala, a ovi današnji političari (govorim o onim koji su FIAT doveli u Srbiju, kao i o ovim sadašnjim, a koji ništa nisu bolji po tom pitanju) ne znaju pa rade ono što nije ni bivša Jugoslavija radila, a to je proizvodnja automobila koji bi se svideo vladajućem režimu. To ni Tito nije radio jer čisto sumnjam da se Titu svideo Yugo, a kamoli da se vozikao Yugom u slobodno vreme, ali je odobrena proizvodnja Yuga zarad tržišta što se ispostavilo tržišnim hitom ma šta mi mislili o tom automobilu. Bitan je tržišni uspeh koji je taj automobil imao i to na najzahtevnijem tržištu na svetu. Mi nažalost prepisujemo od komunista samo ono što je loše, a to je državno mešanje u rad privrede dok onaj deo vezan za potrebe tržišta očigledno je zanemaren. E sad upravo to dolazi na videlo i sve više opterećuje celu priču. Komunisti su znali jedno, a to je da jeftini automobili prolaze. Što se tiče reputacije, zašto se truditi. Amerikanci su veoma zahtevna publika. Može da automobil da bude i mila majka, ako im se ne svidi, ćao, donji si. Bitno je da to shvate tek kada kupe veliku količinu automobila, a ne kada kupe manju količinu i onda kukaju jer to znači da u startu taj model ne vredi. Ovako, kada prodaš nešto u velikoj količini i dobiješ mnogo kritika to je logično i u skladu sa prodajom. Gore je kada na malu količinu dobiješ negativne kritike jer tek to znači da nešto debelo ne valja. Yugo je bio samo ne valja, a FIAT 500l debelo ne valja s obzirom na to da uprkos kvalitetu, opremi i svemu naj naj u pozitivnom smislu dobio je negativne kritike. Kod Yuga je po ceni se dalo naslutiti da ne valja, pa opet prodavao se odlično. Cena je očigledno bila presudan faktor za dobru prodaju s obzirom da se i tada znalo da koliko para toliko i muzike. Očigledno je da Amerikancima to nije smetalo jer oni koji su to auto kupovali znali su da ne dobijaju Ferarri za te pare već bazični automobil što je Yugo i bio i kao takav se i profdavao, a to što ga mainstram publika nije volela, ni ja ne volim Aston Martin ni Tatu Nano, ali očigledno je da i za jedno i za drugo postoji tržište. Što jeftinije auto, to veći broj kupaca, to je logično, samo da se ne pretera sa niskom cenom kao što Indijci prodaju Tata Nano na svom tržištu za koliko ono, 2-3 hiljade dolara, ne znam tačno. E to je primer cene koja je kao cena nekog boljeg skutera. Yugo se prodavao po ceni od 4000 evra. To nije najniža cena. To je, usudio bih se reći (napisati) najniža mainstream cena tj. najniža cena po kojoj bi se trebao jedan automobil prodavati na našem tržištu, a i inače. U toj cenovnoj klasi, pa čak i u klasi od 5-6 hiljada evra Zastava nebi imala konkurenciju.
Mislim da nebi trebali čekati da istekne ugovor sa FIAT-om pa da onda reagujemo, već treba sada da reagujemo kada je u pitanju Zastava, dakle mimo FIAT-a jer Zastava nije vlasništvo FIAT-a već državno vlasništvo, već treba sada reagovati i to u pravcu privatizacije Zastave kako bi što pre izlazili novi automobili. Između ostalog, tu leži šansa za novim modelom automobila koji bi se proizvodio u Kragujevcu. Srbija treba da otvori vrata i za druge proizvođače automobila. Mislim da treba dati šansu bilo kojem stranom investitoru koji ima biznis plan šta sa Zastavom, kako revitalizovati taj brend jer bilo bi šteta da propadne brend iza kog stoji preko 5 miliona prodatih automobila plasiranih u preko 50 zemalja sveta (uključujući SAD, Kanadu, Nemačku, Veliku Britaniju, pa čak i Kinu) za preko 5 decenija postojanja. Niti je to mala istorija, niti je to bila mala firma, čak naprotiv, to je retko prepoznatljiv brend. Posle Novaka Đokovića Yugo je tu negde po prepoznatljivosti, s tim da Yugo i nakon par decenija poznaju s obzirom da su ga vozili (za razliku od Đokovića :D), a oni koji nisu znaju ga po reklama sa kojima su bili zasipani.
Nisam komunista (čak sam i protiv, a ustvari ni tamo ni ovamo zatošto sam i tamo i ovamo), ali naprosto divim im se. Bili su pametniji, a što se iz dana u dan sve više vidi. Ne možemo mi prodavati skupe automobile i automobile srednje klase i želeti da se prodaju veoma dobro. Ta mesta su rezervisana za Amerikance, Nemce i Japance. Ono u čemu u jednom trenutku umalo da smo ugrozili i neke mnogo ozbiljnije igrače jesu jeftini automobili. Kad već imamo jeftinu radnu snagu, najlogičniji red bio bio da radimo takve automobile s obzirom da smo i radili takve automobile i to u doba kada je standard bio bolji nego što je sada što je paradoks uzmemo li u obzir da sada je još jeftinija radna snaga, a automobili koje radimo još skuplji. Trebali bismo da radimo još jeftinije automobile nego što je bio Yugo, ali sada bi bilo potaman da radimo i Yugo. Garantujem da bi se prodavao kao nekad kao alva kada bi se pojavio neko ko bi pokrenuo proizvodnju potpuno nove generacije Yuga sa cenom ne većom od 5000 evra. Treba bolje razmisliti o tome. Osim toga, zašto su mnogi veliki poznati ozbiljni svetski proizvođači automobila se bave i proizvodnjom jeftinih automobila, samo mi izbegavamo to, kao i očigledno investitore koji bi pokrenuli takvo nešto sa našom Zastavom. Dali je do njih ili je nešto do nas?
