
Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
U zlatno doba Holivuda tokom 1920tih i 1930tih godina, Greta Garbo, Clark Gable i Gary Cooper su imali samo jedan automobil na umu - Duesenberg.
Namenjen svima onima koji već imaju sve u životu, tokom kratkog perioda svog života Duesenberg je bio najbrži i najluksuzniji automobil na svetu i 20-ak godina pre svog vremena. Kupovina ovog automobila bi označila prestiž i dovoljno veliki dokaz da je ponosni vlasnik uspeo u životu i želi ponosno da se pokaže. Na žalost, kao i većina luksuznih automobila iz 1930tih godine Duesenberg nije uspeo da preživi Veliku Depresiju, ali zahvaljujući visokom kvalitetu većina proizvedenih modela je preživela i danas se može videti na brojnim skupovima oldtajmera. Duesenberg nije osnovala neka velika kompanija, pa ni neki bogataš koji je želeo da napravi najbolji automobil na svetu. Ne, braća Frederick i August Duesenberg su bili imigranti iz Nemačke koji su stekli zanat radeći na farmama u američkoj saveznoj državi Indijani. Porodica se preselila u Sjedinjene Američke Države 1886. godine i kupila veliku farmu u američkoj saveznoj državi Ajovi, a rani zanat su stekli popravljajući mašine potrebne za održavanje farmi. Fredericka su posebno interesovala mašinerija i uskoro je počeo da pravi listu ideja kako da farma funkcioniše efektnivije zahvaljujući modernoj tehnologije, a August je ove ideje sprovodio u dela. Posle završenih škola, braća otvaraju veoma uspešan lanac prodavnica za bicikle, a nastanak automobila daje braći mogućnost da u ranim godinama priušte novi Marion automobil.

Međutim, braći se nije dopao urađeni posao i počeli su da modifikuju Marion u želji da se takmiče u auto sportu. U svojoj prvoj trci Frederick uspeva da pobedi i dobija ponudu da postane test vozač novo-nastale fabrike automobila Rambler 1903. godine. Dve godine kasnije braća dobijaju posao u takođe novoj fabrici automobila Mason, a vlasnik kompanije im daje odrešene ruke da modifikuju automobile po volji. Posle pobeda u lokalnim trkama, braća odlučuju da se oprobaju i u Indy šampionatu, tada najvećem sportskom događaju u Severnoj Americi. Iako su završili na tek desetoj i 12. poziciji, braća stiču ime zahvaljujući njihovim automobilima koji su uspeli da dostignu brzinu i do 80 mph (128 km/h). Međutim, tokom 1910tih godina trkanje je bio veoma skup sport i braća pokušavaju da pronađu načine da unovče svoje znanje koje bi im omogućilo da nastave da se takmiče u auto sportu. Krajem 1914. godine braća se sele u Njujork i dobijaju državni ugovor za proizvodnju motora za avione za Prvi Svetski Rat. Braća tada dizajniraju novi I8 motor, koji će kasnije služiti kao baza za sve automobile kompanije, ali želja za trkanjem vraća braću nazad u Indijanu. Braća uspevaju da pronađu i investitore i osnivaju Duesenerg, a prvi model kompanije stiže na tržište 1921. godine pod Straight 8 (I8) oznakom.

Za svoje vreme, Straight 8 je bio veoma napredan automobil, sa prvim I8 motorom na svetu i prvim hidrauličnim kočnicama. Korišteći svoje znanje iz auto sporta, braća su uspela da naprave automobil koji je bio brži, lakši i bolje se ponašao u krivinama u poređenju sa konkurentima, a jedna od prvih mušterija je bio legendarni glumac Rudolf Valentino. Ispod haube se krio pomenuti I8 motor, zapremine 4.3L, koji je razvijao 100KS, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača. Zarađen novac od Straight 8, braća su investirala u novu trkačku diviziju da bi i dalje mogli da se posvete svom hobiju. Usledilo je takmičenje na Francuskom Grand Prix, a zvezda tima je bio legendarni vozač Jimmie Murphy. Iako je vozio povređen, Murphy je pobedio za volanom Duesenberga, što je ujedno bio prvi put da neka američka kompanija osvaja Evropski Grand Prix. Francuzi su bili toliko razočarani što se Duesenberg pokazao značano bolji od domaćih automobila, da pobedničkom timu nisu želeli da pruže ni tradicionalnu večeru. Uskoro su usledile pobede i na Le Manu i Monci, ali zahvaljujući "hladnom" dočeku u Evropi, braća odlučuju da se takmiče isključivo u Severnoj Americi. Indianapolis 500 je i dalje važio za najveću trku na ovom kontinentu, a Duesenberg beleži pobede 1924, 1925 i 1927. godine.

Međutim, uspesi u auto sportu su označili da su serijski modeli bili zapostavljeni i u roku od nekoliko godina, konkurencija kao što su Cadillac, Packard i Pierce Arrow je stigla Duesenberg. Posle ranog uspeha, Straight 8 je iznenada imao veliki par prodaje, a iako je kompanija planirala godišnju prodaju od 1,000 primeraka, tokom šest godina proizvodnje svega 650 primeraka je napustilo fabriku. Kada se zna da je kompanija na svakom prodatom primerku izgubila novac, niko nije bio iznenađen kada je Duesenberg objavio, 1926. godine, da je spreman da ugasi kompaniju. Tada na scenu stupa veoma uspešni prodavac automobila E.L. Cord i kupuje akcije kompanije po veoma pristupačnim cenama. Cord je stekao imperiju prodavajući luksuzne automobile, a da bi pokazao publici da je u stanju i da ih proizvodi, Cord kupuje još jednog posrnulog proizvođača vozila - Auburn. On je takođe smatrao da su kockasti automobili previše dosadni, a iako se mnogi nisu slagali sa ovom rečenicom, Cord je tvrdio da svakodnevni rad sa mušterijama nije ostao neprimećen. U roku od samo godinu dana, Cord uspeva da u potpunosti obnovi Auburn liniju uz profit od čak milion dolara. Posebno popularan je bio 1928 Speedster, koji je urađen isključivo za kupce sa dubokim dzepom, a takođe je imao i maksimalnu brzinu od 124 mph (200 km/h).

Sledeći na redu je bio Duesenberg i Cord je želeo da ova kompanija bude iznad Auburna i suprostavi se najboljim evropskim kompanijama, kao što su Hispano Suiza, Isotta Fraschini, Mercedes i Rolls Royce. Cilj je bio spojiti već postojeće tehničke inovacije sa luksuznim dizajnom i više opreme nego konkurencija. Pored Auburna i Duesenberga, u ponudi se takođe trebao da nađe i treći model iz ponude, i to pod Cord imenom. Predstavljen 1929. godine, Cord L-29 je trebao da popuni prazninu između jeftinijeg Auburna i skupljeg Duesenberga, a u pitanju je bio prvi automobil sa pogonom na prednjim točkovima. Međutim, posle odličnog starta u kome je prodato preko 5,000 primeraka, L-29 je brzo izgubio svoje mesto na tržištu kada su vlasnici saznali da se većina težine nalazi u sredini automobila, čime je on bio nemoguć za vožnju u snežnim uslovima i kraj je stigao 1932. godine. Navedeno vreme Duesenberg je radio na novom modelu, Model J, koji je debitovao 1928. godine na salonu automobila u Njujorku. Model J je nastavio tradiciju I8 motora, a iako je konkurencija imala veće motore, nijedan od njih nije bio moćan kao ovaj velikan. Naime, Model J je razvijao impresivnih 300KS, a sa cenom od $20,000 je takođe bio i ubedljivo najskuplji. Kombinacija stila i snage je oduševila kupce, a posebno impresivna je bila maksimalna brzina koja je dostizala 140 mph (225 km/h).

Na žalost, Model J se pojavio u prodaji u najgore moguće vreme, a svega nekoliko meseci kasnije je usledela Velika Depresija. Cord nije brinuo i očekivao je da kupci neće moći odoleti ovom automobilu, ali uskoro čak i kupci koji su mogli da ga priušte su kupovali jeftinije Ford i Chevrolet modele. Dok je Amerika prolazila kroz veliku krizu u kojoj su izgubljeni rekordni poslovi, bogataši nisu želeli da se izdvajaju sa skupocenim luksuznim automobilom. Na sreću Corda, i dalje je postojala mala grupa ljudi koje nije bilo briga šta ostatak publike misli, a to se uglavnom odnosilo na Holivudske glumce. Uskoro je krenulo i reklamiranje na kojima smo uvek mogli samo da vidimo ljude kako uživaju u najboljim stvarima u životu, a iako nijedna reklama nije imala sliku automobila, ispod nje bi uvek pisalo "On/a vozi Duesenberg". Među najpoznatijim vlasnicima Duesenberga su bili glumci Clark Gable i Gary Cooper, koji su imali nekoliko primeraka i zahtevali su da ih koriste u filmovima. Uskoro je prodaja startovala i u Evropi, gde i pored jake konkurencije, publika je bila oduševljena. Veliki razlog popularnosti je ležao u podatku da je Duesenberg nudio opciju i fabričke šasije po ceni od ispod $10,000, koja bi kasnije bila poslata raznim dizajnerskim auto kućama i školjka bi bila urađena po želji kupca. Međutim, Velika Depresija je igrala veliku ulogu i Model J nikada nije opravdao očekivanja.
Duesenberg je nastavljao da predstavlja specijalne verzije u želji da privuče veliku pažnju, a jedan takav model je bio SJ (Supercharged J), koji je podigao snagu na 320KS i smanjio ubrzanje do 100 km/h na ispod osam sekunde. Predstavljen od strane Fredericka 1932. godine, svega 36 primeraka je proizvedeno do 1937. godine, a ovo je ujedno bio i poslednji automobil urađen od osnivača kompanije pre svoje smrti iste godine. Jedan od razloga za lošu prodaju, pored već opisane Velike Depresije, je ležao i u dizajnu, koji je bio nekoliko godina star. Kompanija odlučuje da pronađe zamenu u vidu manjeg automobila sa nižom cenom, ali Cord u poslednjem momentu odlučuje da će takav automobil koristiti njegovo ime umesto Duesenberga. Navedeni automobil, poznat kao Cord 810/812, je takođe napisao istoriju kada se pojavio u prodaji, ali već je bilo kasno. Navedeno vreme Cord se krio u Velikoj Britaniji od poreznika i uterivača dugova, a August Duesenberg, koji se vratio u kompaniju posle smrti brata, odlučuje da je vreme da ovaj legendarni automobil ode u penziju u velikom stilu. Urađen za spomenute glumce Coopera i Gablea, Duesenberg SSJ je razvijao čak 400KS, a proizvedena su samo dva primerka pre nego što je kompanija bankrotirala.
Definitivni kraj za Auburn, Cord i Duesenberg stiže posle 1937. godine kada je prodaja bila gotovo nepostojeća. Auburn je nuđen besplatno velikim zvezdama da budu viđene u ovom automobilu, Duesenberg više nije imao uspeha na stazama, a prelepi Cord 810 nije bio u stanju da finansijski održava kompaniju. Ipak, osam godina i samo 480 proizvedenih primeraka u period od 1929. godine je bilo dovoljno da Duesenberg ostavi trag na tržištu, a zanimljivo je da je čak 371 primerak preživeo do današnjeg dana. Tokom Drugog Svetskog Rata, korišćeni Duesenberg se mogao kupiti za svega par stotina dolara, ali od 1950tih godina njihova popularnost počinje da raste velikom brzinom. Američki komičar Jay Leno je poznat kao veliki ljubitelj Duesenberga i poseduje nekoliko u svojoj kolekciji, a širom sveta na salonima automobila se često mogu primetiti razni modeli. Zaključićemo da iako Duesenberg nije uspeo dugo da opstane na tržištu, tokom svog kratkog života je ipak napravio remek delo koje se pamti do današnjeg dana.
Autor: Talladega
Slike: Duesenberg