Početak motorizacije nekadašnje SFR Jugoslavije, ratom uništene zemlje koja je nezadrživo išla ka industrijalizaciji i razvoju, vezana je za automobil kragujevačke Zastave – „Fiću“.
Prvi „fića“ je izašao sa proizvodnih traka „Zastave“ 18. oktobra 1955. godine po licenci italijanskog „Fijata“ i proizvodio se narednih 30 godina.
Do novembra 1985. godine, kada je iz „Zastave“ izašao poslednji „fića“, ukupno je proizvedeno 923.487 primeraka ovog automobila koji je u SFRJ proglašen za nacionalnu klasu.
A sami koreni popularnog „Fiće“ sežu još u daleku 1936. godinu, kada je Fijatov inženjer Dante Gikosa konstruisao legendarni „Topolino“.
Od Gikose je zahtevano da, na platformi „Topolina“, konstruiše novi mali gradski automobil za četiri osobe.
Italijansko posleratno ekonomsko čudo
Kada se „Fijat 600“ pojavio na sajmu automobila u Ženevi 1955. godine, označen je kao italijansko posleratno ekonomsko čudo, a mnogi ga i danas smatraju najuspešnijim Fijatovim modelom svih vremena.
Kuriozitet je da je do 1960. godine prodat u čak milion primeraka.
Prvi „Fića“ proizveden 1955. godine u Kragujevcu je imao 767 kubika i samo 29 konjskih snaga. Od 1962. godine počinje proizvodnja „Zastave 750M“, po većini stvari identične automobilu „Fijat 600E“.
Može se reći da te 1962. godine kragujevačka fabrika po produktivnosti i tehnološkom razvoju uopšte nije zaostajala za „Fijatovim“ fabrikama u Italiji.
Već 1970. godine počinje proizvodnja „Zastave 750M“ sa motorom od 795 kubika, termostatom i zatvorenim sistemom za hlađenje, a posle toga i modela 750S, koji se od prethodnika razlikovao samo u nekim sitnicama i volanu preuzetom od modela „Fijat 126“.
Zatim, 1979. godine nastaje „Zastava 750 specijal“, sa tada moćnim motorom od 22 kilovata koji je omogućio veću hitrinu automobila i dostizanje brzine od 120 km/č.
Kruna na Beogradskom sajmu 1980. godine
Kruna se desila 1980. godine na Beogradskom sajmu, kada je predstavljena „Zastava 850“, u osnovi identičnog dizajna kao njen prethodnik, sa „malim“ razlikama u performansama. Naime, pokretao je motor od 843 kubika i 23,4 kilovata, koji joj je omogućio maksimalnu brzinu od 125 km/č.
Osim Italije i Jugoslavije, popularni „Fića“ se proizvodio i u Austriji,
Španiji i Argentini, i ukupno je sa proizvodnih traka izašlo 2.695.197 ovih
automobila u svim verzijama.
Poslednji „fića“ je sa proizvodnih traka kragujevačke „Zastave“ izašao 18. novembra 1985. godine.
Bio je crvene boje.
Izvor: Sputnik
Narod (trziste) zali samo kad su nasi politicari ikaxda marili i za trziste i za narod?
2008 je pocelo gasenje Zastave (Automobila). U tom momentu, na desetine hiljada vlasnika Zastavinih automobila su poceli da imaju probleme sa nabavkom rezervnih delova i to je samo jedan manji problem koji je nastao gasenjem Zastave. Drugi problem koji je ujedno i najveci problem je nedostatak mogucnosti kupovine povoljnih modela u cenovnom rangu kojeg je nekad drzala upravo Zastava.
No ko sisa trziste?
Drugi slican slucaj se sa IMT-om. Na desetine hiljada ljudi ostalo bez prodajno-servisne logistike i mogucnosti da kupe nov traktor.
Opet ko sisa trziste?
Ko god da nas vodi, vidinse da slepo slusa MMF koji, uz to, ne trazi da se pogase velike firme vec da se privatizuju ili reorganizuju na nacin da daju profit jer nikakve koristi od "mrtvog" duznika.
Nazalost, sve vlati od 5 oktobra najavljuju reindustrijalizaciju, transformaciju i privatizaciju, a od svega toga jedino veliko sto je otislo na privatizaciju je NIS koji je dat ispod cene u zamenu za gasovod i prihode od gasovoda. Vise od deceniju gasovoda nema, a samim tim ni taksi od gasa. Druga (kvazi) privatizacija koja se desila je transformacija Zastave u jos vecu nevolju zvanu FIAT. Jedina velika "postena" privatizacija bila je privatizacija Mobtela.
Nek drzava ispipa puls pre pokretanja Zastave (od strane nekog ko bude kupio istu i to u vidu ponude trzistu Zastave 750 na platformi FIAT-a 500 iz 2006 ili 2007 i to po ceni od 2/3 od sadasnjeg FIAT-a 500 (znaci po ceni od 6-7 hiljada evra).