Sada već davne 1988. godine, Volvo je predstavio svoj prvi porodični hečbek sa pogonom na prednje točkove, koji je poneo oznaku 440, a godinu dana kasnije, usledila je i limuzina 460.

Ovih dana, navršava se tačno 30 godina od kako je Volvo, davne 1988. godine, predstavio model 440 – porodični hečbek sa pogonom na prednje točkove koja je dosta toga preuzela od tada avangardnog sportskog kupea 480, predstavljenog na Salonu automobila u Ženevi, 1986. godine.

Nakon što je pomenuti Volvo 480 bio prvenac švedskog proizvođača kada je reč o pogonu na prednje točkove, u Volvou su odlučili da ovu koncepciju prenesu i na nešto „običniji“ model, koji će biti namenjen pre svega porodičnoj eksploataciji.

Tako je nastao model 440, na čijem je projektu rad započet još 1978. godine, odnosno čitavu deceniju ranije. Prvi prototip sa pogonom na prednje točkove, pod nazivom G4, bio je spreman u septembru 1980 godine, a već tada je nagoveštavao budući izgled 440-ke.

Za pogon su korišćeni četvorocilindarski motori, uglavnom već poznati iz Volvo 300 serije. Tu pre svega mislimo na 1,7-litarski atmosferski benzinac, poreklom iz Renaulta, koji se nudio u dve osnovne verzije – sa karburatorom i multipoint ubrizgavanjem goriva. Karburatorska verzija oslobađala je 79, odnosno 87 KS dok je MPI motor stizao sa 95, odnosno 106 konjskih snaga.

U ponudi je bio i 1,7-litarski turbo, već poznati iz modela 480, koji je oslobađao 123 konjske snage, a pružao, za to vreme, prilično impresivno maksimalnu brzinu od 200 km/h. Nešto kasnije, usledili su 1.6i, 1.8i i 2.0i motori, od 85, 90 i 112 „konja“. Volvo je, već tada jedan od lidera na polju aktivne i pasivne bezbednosti, za model 440 ponudio i opcioni ABS sistem.

Godinu dana nakon hečbeka 440, u ponudi se našla i limuzinska verzija 460, koja je bila za 10 centimetara duža, a kao i 440, proizvodila se u Holandiji, u mestu Born, sve do novembra 1996. godine, kada je kompletna proizvodnja prebačena na tada već aktuelne modele S40 i V40.

Izvor: Topspeed.telegraf.rs