Pre dve decenije Alfa Romeo je poslednji put pokušao ozbiljniji povratak među elitu. Krajem 1997. je stigao model 156, koji je osvojio titulu 'Evropskog automobila 1998. godine', a u Milanu su ozbiljno radili na većem modelu 166.

Bio je potreban naslednik, relativno uspešnog modela 164, koji je nasledio model 90, delom i veći 6, a pre njih je bio kultni 1750. Dizajnirao ga je Walter de Silva, ali, to mu nije bilo najbolje delo...

Limuzina 166 je bila skladna, ali dizajn maske nije bio baš pogođen. To je ispravljeno redizajnom iz 2003. Gabaritima 4720 x 1815 x 1416 mm, a i međuosovinskim rastojanjem od 2700 mm je tada bio na pragu više srednje klase (E-segmenta), a po današnjim merilima to bi bila prava srednja klasa (D-segment).

Osnovni model je pokretao poznati dvolitraš s dve svećice po cilindru 2.0 T.S. sa 155KS, što je već obezbeđivalo pristojne performanse (9,6 s, 213 km/h). U ponudi su još bili turbo benzinac 2.0 V6/205KS (8,1 s, 237 km/h), atmosferski 2.5 V6/190KS (8,4 s i 225 km/h, odnosno 9,5 s i 225 km/h, s automatskim menjačem Steptronic) kao i 3.0 V6/226KS (7,8 s, 243 km/h, odnosno 8,5 s i 237 km/h, s automatskim menjačem Steptronic).

U dizelskoj ponudi je bio 5-cilindarski 2.4 JTD/136KS (9,9 s, 202 km/h), koji se pokazao vrlo izdržljivim - mogao je da pređe i 500.000 km, i to je bio najisplativiji model.

Redizajnom 2003. je dobio benzinca 3.2 V6 (7,4 s, 245 km/h) i turbo-dizelaša 2.4 JTD M-Jet 20v sa 185KS (8,9 s i 222 km/h, odnosno 8,9 s i 218 km/h, s automatskim menjačem Steptronic). Vozne karakteristike su bile veoma dobre, bila je prijatna za vožnju, mnogi su govorili-poslednja prava Alfa, ali kvalitetom i pouzdanošću nije došla na dobar glas.

Zbog loše prodaje proizvodnja je zaključena u oktobru 2005., a ukupno je prodato manje od 100.000 primeraka. U leto 2009. britanski Autocar je Alfu 166 proglasio polovnim automobilom koji najbrže gubi vrednost - nakon tri godine zadržava tek 14,4 početne vrednosti.

Izvor: Autoportal.hr

Foto: Alfa Romeo