Renault Fuego (na španskom – vatra), naslednik modela 15 i 17, uz slavne Karmann Ghia (1955.), Ford Capri (1968.) i Opel Manta (1970.), jedan je od najpoznatijih ‘lažnih sportista’…

Naslednik ‘sportskih’ Renaulta 15 i 17, napravljen na ‘konfekcijskoj’ mehanici modela Renault 18, s OHV motorom od 1397 ccm i 64 KS u osnovnoj verziji, imao je karoseriju ‘bržu od motora’. Sa zadnjim krutim vešanjem je bio daleko od sportskog i naprednog. U istoriji je upisan kao prvi automobil s daljinskim i centralnim otvaranjem vrata.

Elegantan, fluidan coupe (4358 x 1692 x 1315 mm) relativno kratkog međuosovinskog rastojanja (2438 mm), zahvaljujući tada izvrsnoj aerodinamici (koeficijent 0,33 uz malu čelnu površinu), za to doba je, i s osnovnim motorom, imao sasvim pristojne performanse Do stotke je ubrzavao za 15 s i mogao je do 158 km/h.

A u verziji Turbo s 1565 cm i 132 KS imao je, tada, već sportske performanse (9,1 s, 198 km/h), serijske diskove na sva četiri točka, putni kompjuter i električno podešavanje spoljašnjih retrovizora. Bilo je to tada wow…

Renault Fuego GTX, najbogatije opremljeni model, s 1995 ccm i 110 KS, 1982. je uveo daljinsko centralno zaključavanje vrata. Jednim pritiskom na dugme otvarao i zatvarao oba, dakle sva vrata i time ulazi u posebnu, istorijsku grupu inovativnih automobila.

Renault Fuego se u Francuskoj proizvodio od kraja 1980. do početka 1987., u leto 1982. dobio je turbodizelsku verziju 2.1 TD od 86 KS. Potom je nastavio karijeru, jer se proizvodio u Venecueli (1983. – 1988.), Čileu (1983. – 1988.) i Argentini (1983. – 1993.).

Izvor: Autoportal.hr

Foto: Renault